Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA: PROšIREN OPSEG KRIVIčNIH DELA NA KOJI SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA, UKLJUčUJUćI TEšKO UBISTVO, KRIVIčNA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE I DODATNA KRIVIčNA DELA PROTIV PRIVREDE


Ministarstvo pravde, kao ovlašćeni predlagač, izradilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je proces prikupljanja mišljenja nadležnih organa državne uprave.

Nacrtom zakona je proširen opseg krivičnih dela na koji se primenjuju odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Sl. glasnik RS", br. 32/2013 - dalje: Zakon), uključujući teško ubistvo, krivična dela protiv intelektualne svojine i dodatna krivična dela protiv privrede.

Za pojedina krivična dela propisana Krivičnim zakonikom("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), kao što su prouzrokovanje lažnog stečaja, nedozvoljena proizvodnja, promet i držanje oružja čija je upotreba zabranjena, iznuda i druga krivična dela, predviđeno je da se predložene odredbe u Nacrtu zakona primenjuju ako imovinska korist pribavljena krivičnim delom, odnosno vrednost predmeta krivičnog dela prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Definisan je i pojam imovine pravnog lica, i pod njim se smatraju pokretne i nepokretne stvari u vlasništvu pravnog lica, kao i udeli i akcije kojima se dokazuje vlasništvo nad tom imovinom.

Nacrtom zakona je, takođe, predviđeno da će se, ako oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela nije moguće, oduzeti druga imovina koja odgovara vrednosti imovine proistekle iz krivičnog dela. U članu koji uređuje organizacionu jedinicu nadležnu za finansijsku istragu (u daljem tekstu: Jedinica), koja je specijalizovana organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja, između ostalog, otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela, u okviru Jedinice je predviđeno obrazovanje Kancelarije za povraćaj imovine koja obrađuje primljene i poslate zahteve u okviru međunarodne saradnje, za otkrivanje i identifikovanje imovine proistekle iz krivičnog dela, sa ciljem njenog privremenog ili trajnog oduzimanja.

Kada su institucionalna rešenja u pitanju, Nacrtom zakona je predviđeno i da Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom (u daljem tekstu: Direkcija), kao organ u sastavu Ministarstva pravde, osim upravljanja privremeno i trajno oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, imovinom privremeno oduzetom po naredbi javnog tužioca (član 24.) predmetima krivičnog dela (član 87. Krivičnog zakonika), imovinskom koristi pribavljenom krivičnim delom (čl. 91. i 92. Krivičnog zakonika), imovinom datom na ime jemstva u krivičnom postupku i predmetima privremeno oduzetim u krivičnom postupku, upravlja i imovinom čije je raspolaganje ograničeno u skladu sa odlukama Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član.

Nacrtom zakona predviđena je i obaveza policije da, kada podnosi javnom tužiocu krivičnu prijavu za krivično delo, dostavi i podatke o imovini osumnjičenog i trećeg lica koji su prikupljeni u predistražnom postupku. Predviđeno je i da se u finansijskoj istrazi, pored ostalog, prikupljaju i dokazi o načinu i troškovima života okrivljenog, dok u svrhu vođenja finsnsijske istrage, Jedinica može angažovati i državni organ, pored stručnog lica ili institucije, radi pružanja stručne pomoći.

Nacrtom zakona uređeno je i da, kada postoji verovatnoća da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, javni tužilac podnosi zahtev za privremeno oduzimanje imovine. Ovaj zahtev dostavlja se bez odlaganja vlasniku sa poukom da u roku od 15 dana može sudu dostaviti odgovor na zahtev sa dokazima o načinu sticanja imovine. Dok prema važećem Zakonu, u zavisnosti od faze postupka, o zahtevu odlučuje i istražni sudija, Nacrtom zakona je predviđeno da će ubuduće o zahtevu odlučivati samo sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres. Ako pak postoji verovatnoća da će vlasnik raspolagati imovinom proisteklom iz krivičnog dela pre nego što sud odluči o zahtevu, javni tužilac donosi naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine. Ova mera, kako predlaže Nacrt zakona, trajaće do donošenja odluke suda o zahtevu javnog tužioca, a ne kao do sada - najduže tri meseca od donošenja naredbe.

Nacrtom zakona je uređeno da će sud, odmah po prijemu odgovora vlasnika na zahtev, odnosno kada protekne rok u kome se odgovor može dati, a najkasnije u roku od osam dana, rešenjem odlučiti o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, pri čemu sud rešenjem određuje privremeno oduzimanje imovine ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) postoje osnovi sumnje da je fizičko ili pravno lice izvršilo krivično delo;

(2) postoje osnovi sumnje da je imovina vlasnika proistekla iz krivičnog dela;

(3) vrednost imovine proistekle iz krivičnog dela prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara;

(4) postoje razlozi koji opravdaju potrebu za privremenim oduzimanjem.

Ako nisu ispunjeni navedeni uslovi, sud će zahtev javnog tužioca odbiti rešenjem.

Važećim zakonom regulisano je da se danom otvaranja stečajnog postupka nad pravnim licem prema kome je doneto rešenje o privremenom oduzimanju imovine, vrednost imovine proistekle iz krivičnog dela smatra dospelim iznosom na kome postoji pravo izlučnog namirenja u korist Direkcije. Nacrtom zakona predviđena je obaveza organa koji vodi registar da, ako je u privrednom registru upisana zabeležba privremenog oduzimanja, u slučaju kada je pokrenut postupak likvidacije, obavesti Direkciju o toj činjenici, kao i da dostavi podatke o likvidacionom upravniku.

Nacrtom zakona je predviđeno i da se umesto prigovora, kako je to sada uređeno Zakonom, protiv rešenja o privremenom oduzimanju imovine, može podneti žalba, dok nadležni drugostepeni sud odlučuje o toj žalbi protiv rešenja, zakazuje ročište za odlučivanje o žalbi protiv rešenja, te odbacuje žalbu ako je neblagovremena, nepotpuna ili izjavljena ili neosnovana (a ne da to čini, kako je to regulisano Zakonom, vanpretresno veće).

Takođe, predviđeno je i da će, ako je u istom predmetu rešenje već jedanput ukinuto, drugostepeni sud u sednici veća ili nakon održanog ročišta doneti odluku, s tim da pobijano rešenje ne može ukinuti i uputiti na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Prema Zakonu, do podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine sud može po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka preispitati odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i u opravdanim slučajevima tu odluku ukinuti ili je zameniti merom zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom. Međutim, prema Nacrtu zakona, sud više neće moći da preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela na zahtev stranaka.

Ubuduće će rešenje o ukidanju privremenog oduzimanja imovine donositi sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres ako se pojave okolnosti koje ukazuju da dalja primena privremenog oduzimanja imovine nije opravdana. Na ročište na kojem bi se preispitala odluka o određivanju privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, a koje zakazuje sud, može biti pozvan i predstavnik Direkcije.

Nacrt zakona, takođe, predviđa i da protiv rešenja o odbačaju ili odbijanju predloga Direkcije (a ne više i zahteva stranaka) za preispitivanje odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, žalba nije dozvoljena. Brisana je i odredba da stranke, odnosno Direkcija ne mogu na osnovu istih činjenica da podnose novi zahtev, odnosno predlog, te je predloženo da Direkcija ne može na osnovu istih činjenica podneti novi predlog. Predloženo je i produžavanje roka sa tri na šest meseci za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela od strane javnog tužioca.

Nacrtom zakona predviđeno je da će aktom ministra nadležnog za pravosuđe bliže biti uređeni način upravljanja oduzetom imovinom i postupak vraćanja privremeno oduzete imovine, dok je važećim Zakonom uređeno da u poslovima upravljanja oduzetom imovinom Direkcija može da ugovara usluge u skladu sa aktom ministra nadležnog za pravosuđe.

Nacrtom zakona predviđeno je da se o oduzetoj imovini sačinjava zapisnik u koji se unose podaci o vlasniku, podaci o imovini i stanju u kojem je preuzeta, podaci o vrednosti koja se oduzima, napomena da li se imovina privremeno ili trajno oduzima, da li je privremeno oduzeta imovina ostala kod vlasnika ili je poverena drugom fizičkom ili pravnom licu, i drugi podaci. Takođe, ministar nadležan za pravosuđe propisuje bližu sadržinu i način sastavljanja gorenavednog zapisnika, kao i postupak za procenu vrednosti oduzete imovine i sadržinu i način vođenja evidencija o poslovima koje obavlja Direkcija.

Prilikom vođenja evidencija, Direkcija je dužna da postupa u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, dok je važećim Zakonom redviđeno da ministar nadležan za pravosuđe propisuje način utvrđivanja troškova čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine, te da troškove čuvanja i održavanja privremeno oduzete imovine snosi Direkcija, Nacrtom zakona je predloženo da Direkcija snosi troškove čuvanja, održavanja i upravljanja privremeno oduzetom imovinom od dana sprovođenja izvršenja rešenja, dok ministar nadležan za pravosuđe bliže propisuje način utvrđivanja troškova čuvanja, održavanja i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.

Nacrtom zakona je predloženo da, ako je privremeno oduzeta nepokretna imovina, Direkcija može zaključiti ugovor o zakupu te imovine, i to po tržišnim uslovima sa već postojećim zakupcima. U slučaju da nema zakupaca, Direkcija može da ponudu za izdavanje u zakup nepokretnosti javno oglasiti, a ugovor o zakupu će biti zaključen sa najboljim ponuđačem. U slučaju raskida ugovora o zakupu nepokretnosti od strane Direkcije, obaveštenje o raskidu ugovora Direkcija dostavlja sa zahtevom da se zakupac iseli i preda nepokretnost u stanju u kojem je primljena. U slučaju da zakupac ne postupi po ovom zahtevu Direkcije, iseljenje zakupca neposredno sprovodi Direkcija, po potrebi uz asistenciju policije, najkasnije u roku od 72 časa od časa dostavljanja zahteva. Na zahtev državnog organa, odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, direktor Direkcije može privremeno oduzetu nepokretnu imovinu dati na korišćenje bez naknade, radi obavljanja društveno korisnih poslova.

Radi očuvanja vrednosti privremeno oduzete imovine, Nacrtom zakona je predviđeno da Direkcija, pored pokretne imovine, može da prodaje i hartije od vrednosti neposredno ili preko određenog fizičkog ili pravnog lica, dok će ministar nadežan za pravosuđe svoji aktom bliže urediti način prodaje imovine.

Vlasniku privremeno oduzete imovine za koju je utvrđeno da ne potiče iz krivičnog dela, bez odlaganja se vraćaju oduzeta novčana sredstva ili novčana sredstva dobijena prodajom imovine, ali ova vrednost više neće biti uvećana za prosečnu kamatu po viđenju za odgovarajući period. Imovina i novčana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna. Trajno oduzete devize, efektivni strani novac i dinari se uplaćuju na poseban račun koji se vodi kod ministarstva nadležnog za poslove finansija - Uprave za trezor.

Na osnovu odluke ministarstva nadležnog za nauku, odnosno kulturu, trajno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti, Direkcija ustupa bez naknade ustanovama nadležnim za čuvanje takvih dobara. Na trajno oduzetu pokretnu imovinu ne primenjuju se odredbe Carinskog zakona("Sl. glasnik RS", br. 18/2010, 111/2012 i 29/2015) koje se odnose na obaveze državnih organa u vezi sa carinskom robom i prevoznim sredstvima. Odluku o postupanju sa trajno oduzetim predmetima kao što su predmeti od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja i bisera, te privremeno oduzeto oružje, donosi Vlada.

Na trajno oduzetu nepokretnu imovinu primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje postupanje sa sredstvima u svojini Republike Srbije. Vlada može odrediti namenu trajno oduzete imovine u cilju obavljanja društveno korisnih poslova. Trajno oduzetom imovinom upravlja Direkcija, do odluke Vlade o raspolaganju tom imovinom. Takođe, 30% novčanih sredstava dobijenih prodajom trajno oduzete imovine, a po odbitku troškova upravljanja oduzetom imovinom i namirenju imovinskopravnog zahteva oštećenog, koja se uplaćuju u budžet Republike Srbije, koristiće se za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba u skladu sa odlukom Vlade.

Prema Nacrtu zakona, predloženo je da će podzakonski akti biti doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu predloženih rešenja, dok će se postupci u kojima je do dana stupanja na snagu predloženih rešenja izjavljen prigovor, odnosno nije istekao rok za izjavljivanje prigovora u skladu sa Zakonom, okončati u skladu sa tim zakonom.

Predloženo je da predložena rešenja stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", izuzev člana koji definiše na koja se sve krivična dela odnose odredbe iz Nacrta zakona, a za koji je predviđeno da stupa na snagu danom isteka šest meseci od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS".

Izvor: Redakcija, 16.11.2015.