ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Advokati po službenoj dužnosti moraju da se biraju po redosledu sa spiska koji je dostavila Advokatska komora Srbije, ali se to u praksi često ne poštuje

Samo jedan advokat u Beogradu zaradio je od zastupanja u službenim odbranama, koje inače koštaju polovinu redovne advokatske tarife, u poslednje četiri godine više od 14,6 miliona dinara. Za razliku od njega oko 1.500 njegovih kolega u istom periodu zaradilo je višestruko manje, a često i ništa.

Tri najbolje plaćena advokata su zajedno prihodovala skoro 31,3 miliona dinara, a precizan spisak sa imenima, iznosima i brojem službenih odbrana objavio je Centar za istraživačko novinarstvo. Sa spiska se vidi da je u prestonici 1.617 advokata branilo po službenoj dužnosti, a samo njih pet imalo je više od po 100 odbrana. Ukupno su ih imali 1.009, koliko je zajedno branilo oko 500 drugih advokata. Iz spiska se takođe vidi da je za četiri godine 321 branilac angažovan samo po jednom ili dva puta, kao i da je 88 advokata zaradilo po milion dinara.

Spiskovi takođe pokazuju da su neki dobili za 17 zastupanja oko milion i po dinara, a drugi isto toliko za 24 odbrane. Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda, kaže da postoji jedinstvena Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ("Sl. glasnik RS", br. 121/2012), ali da je pravo pitanje da li je za nekoga ta tarifa ipak "jedinstvenija".

- Naravno da je tarifa veća što je veća zaprećena kazna, ali je pitanje koga pozivaju MUP, tužilaštvo i sudovi kada im je potreban branilac po službenoj dužnosti, da li se pridržavaju redosleda sa spiska koji im je dostavila Advokatska komora i kako koga plaćaju - kaže Šoškić.

On tvrdi da je AKB više puta pokretala pitanje angažovanja po službenoj dužnosti, posebno u vreme kada su samo neki dobijali novac, dok su većini dugovani astronomski iznosi. Ovaj problem nikada, međutim, nije rešen, jer Komora nema ovlašćenja da sprovede istragu i utvrdi da li postoje neki "nečasni poslovi" između policije, tužilaštva, sudova i pojedinih advokata, ili ne.

Da u svemu možda ima korupcije, sumnja Omer Ćehović, predsednik Udruženja za vladavinu prava i socijalnu pravdu:

- Nemam dokaze, ali znam da je pre pet godina u Komori otvorena priča zašto neke kolege uopšte ne sede u kancelarijama, već imaju nezvanične kancelarije u policijskim stanicama, pa su "pri ruci" kada dovedu osumnjičenog - kaže Ćehović.

On dodaje i da je njegov prijatelj, inače 17 godina tužilac, kada je na kraju otišao u advokate, dobijao "nepristojne ponude":

- Neki kriminalistički inspektori su ga zvali da im se javi, da se dogovore o saslušanjima i službenim odbranama. U svakom slučaju, činjenica je da se Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014) nepravilno primenjuje, a on decidirano definiše da advokati u službenim odbranama moraju da se biraju po redu sa spiska koji je dostavila AKS - kaže Ćehović.

Za 10 godina, koliko se bavi odbranama u krivičnim predmetima, Ćehovića, kaže, devet i po godina nisu pozvali nijednom, a u poslednjih pola godine zvali su ga tri puta, i to svaki put u "zlo doba" kada nijedan drugi advokat po službenoj dužnosti nije mogao da dođe.

Zastupnike po službenoj dužnosti uhapšenima i pritvorenima, radi saslušanja, imenuju sudovi, tužilaštva i policija, a plaća ih država. U policijskim stanicama i sudovima kažu da često zovu iste advokate jer su im kancelarije blizu, pa mogu brzo da stignu, posebno kada je u pitanju prigradsko naselje. Takođe zovu one sa kojima redovno sarađuju, jer znaju da će im se uvek odazvati na poziv.