Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora


Email Print

POČELA JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA KOJI PREDVIĐA BUDŽETSKO FINANSIRANJE JAVNIH SERVISA


Intervju sa generalni direktorom Radio-televizije Vojvodine Srđanom Mihajlović:

Nacrt Zakona nema samo izmenu u dela načinu finansiranja, ima i drugih elemenata kojima Zakon propisuje drugi način funkcionisanja. Ono što je najvažnije za naš javni pokrajinski servis jeste da je on jedan od dva javna servisa koje ovaj zakon definiše. A u okviru toga postoji otvoreno pitanje, pre svega, procenta koji pripada kom javnom servisu u odnosu na predloženi iznos procenta od budžeta. Drugo otvoreno pitanje je koji su sve elementi na prihodnoj strani budžeta koji bi trebali da čine udeo namenjen za javne servise u period do 2015-te. Za nas je takođe veoma važno i na koji način će biti rešene prelazne i završne odredbe koje definišu obaveze nastale u proteklom periodu, a znamo da su se oba javna servisa susrela poslednjih godina sa velikim problemima u finansiranju. Ozbiljno otvoreno pitanje jeste odnos prema našem javnom servisu, jer, nažalost, u ovoj godini u rebalansu budžeta nismo prepoznati za razliku od Radio televizije Srbije. I do sada nismo dobili novac od Vlade Srbije za razliku od drugog javnog servisa.

Može stvar da se postavi na nivou procenata, ali pre svega to je pitanje srazmere i onoga što proizvodimo i onoga što radimo. Naš javni servis ima dva televizijska i tri radijska kanala. Mi proizvodimo obiman program što zahteva ozbiljnu sumu novca da bi bio obezbeđen profesionalni nivo. Ima još mnogo argumenata koji govore o tome da je ovaj procenat mera, odnosno čak minimum koji nam je za to potreban.

Mislim da treba definisati minimum, ali i definisati maksimum. Ako naša zemlja bude uspela da u narednim godinama obezbedi druge izvore finansiranja – prihode, direktne investicije, nova radna mest ... - može se dogoditi da u 2015-toj budžetski prihodna strana bude i veća nego što treba javnim servisima i nema razloga da javni servisi uzmu višak novca koji trebaju građanima ove zemlje za neke druge namene. Mislim da oba problema treba sagledati na racionalan i realan način.

Ja se iskreno nadam da smo neke elemente stabilnosti obezbedili, da ćemo tu stabilnost uspeti da držimo do kraja ove godine, to je naš primarni cilj i da ćemo, normalno, imati stabilnost i u naredne dve godine, jer zakon predviđa da potpišemo sa Vladom ugovor u kome se jasno definišu naša prava i naše obaveze. Ono što očekujemo posle 2015-te jeste, pre svega, pozicija u kojoj će zakonodavac potpisati održiv način prikupljanja jednog oblika finansiranja koji bi trebao da ima elemente javnog prihoda. Ako ulazimo u budžet, to je vrsta javnog prihoda, i više ne treba da bude otvoreno pitanje da li treba da imamo javni servis, da li treba da izdvajamo određen deo sredstava za nešto što je civilizacijska tekovina. Za nešto što pripada građanima ove zemlje, nešto što je vrednosna kategorija koja obezbeđuje da svaki građanin bude nezavisno informisan, da ima pravo na edukaciju, na obrazovanje, da ima pravo na jednu vrstu sadržaja koji će mu omogućiti punu informaciju o tome šta se događa u njegovoj zemlji, u njegovom okruženju, u njegovom regionu i, normalno, u svetu oko njega.

Mnogi koji imaju nezavisne izvore finansiranja nisu pokazali nezavisnost i jednostavno mislim da je pitanje nezavisnosti definisano onim što je zakon. Koliko-toliko. Mi potpisujemo ugovor sa državom, Vlada je u obavezi da da sredstva, mi smo u obavezi da u skladu sa zakonom definisanim našim obavezama koja reguliše regulatorno telo, odradimo svoj posao. I mislim da je to stvar koja sa stanovišta pravnih normi uopšte nije sporna. A sa stanovišta osećaja ili želja, ili nekih procena o svemu, može da se diskutuje.

Izvor: