PREDSTAVLJANJE REBALANSA BUDŽETA U ČETVRTAK: DO 2017. GODINE SRBIJA TREBA DA BUDŽETSKI DEFICIT SVEDE SA 2,5 NA JEDNU MILIJARDU EVRA

Do 2017. godine Srbija treba da budžetski deficit svede sa 2,5 na jednu milijardu evra, poručio je danas ministar finansija Dušan Vujović i najavio da će rebalans budžeta za 2014. godinu, u kojem će se naći ključne mere štednje, biti predstavljen u četvrtak.

Vujović je rekao da Vlada Srbije trenutno radi na procenama kolike su uštede neophodne i koliko će ko tereta da podnese.

"Tri godine je potrebno da ovaj brod zaokrene", kazao je ministar istakavši da je Srbija i dalje "daleko od litice".

Likvidnosti ima dovoljno, ali je potrebno reagovati odmah da kasnije ne bismo došli u situaciju da nam kreditori diktiraju šta treba da radimo, kazao je on na okruglom stolu u organizaciji nedeljnika NIN, čiji je Tanjug medijski pokrovitelj.

Prema njegovim rečima, mere štednje u Nacrtu budžeta za 2015. godinu biće postavljena na četiri stuba:

rashodna strana,
smanjivanje sive ekonomije,
unapređenje fiskalnog sistema,
reorganizavanje poreske uprave i
povećanje efikasnosti javnih preduzeća.

On smatra da mnogo prostora za uštede ima u EPS-u, Srbijagasu EMS-u i Poštama Srbije.

Ministar je najavio da će Nacrt budžeta za narednu godinu biti vrlo brzo objavljen i da će on na neki način biti vezan za budžete za 2016. i 2017. godinu jer je do tada potrebno da se deficit svede na 2,5 milijardi evra.

Vujović je kazao da država više neće davati subvencije za poljoprivrednike koji imaju više od sto hektara zemlje ili iznajmljuju zemlju.

• Vujović je ocenio da bi umesto povećanja PDV-a, u cilju povećanja budžetskih prihoda, bilo bolje da se poveća obim naplate poreza.

"Nećemo cediti suvu drenovinu povećanjem PDV-a", rekao je Vujović dodajući da ne želi da povećanjem PDV-a dodatno optereti one koji već pošteno plaćaju porez.

On je napomenuo da je jedna od oblasti koje treba urediti naplata poreza na proizvodnju alkoholnih pića.

Prema njegovim rečima, proizvođači alkoholnih pića se ponašaju različito i čak i kada žive jedan do drugog dešava se da je jedan prijavljen i plaća PDV, dok drugi radi na crno.

"Na kraju, poreznici kontrolišu kako radi onaj koji je prijavio da peče rakiju i da je prodaje, dok onog što radi na crno nemaju u evidenciji pa i ne kontrolišu", rekao je Vujović na okruglom stolu u organizaciji nedeljnika NIN, a čiji je Tanjug medijski pokrovitelj.

Učesnici skupa podsetili su na neke procene da država zbog sive ekonomije godišnje gubi oko tri milijarde evra.

Ministar je poručio da polje oporezivanja mora da se proširi, kako bi se više uštedelo na takav način.

"Ako budemo više zahvatali i ako sve "sive" firme nateramo da se prijave, manje će nam trebati uštede na drugoj strani", rekao je Vujović.

On je naveo i podatak da je za ovu godinu naplata akciza na naftne derivate porasla, pa umesto očekivanih 113 milijardi dinara, država može da računa na 123 milijarde. S druge strane, planirana naplata akciza na duvan iznosila je 99,4 milijarde, a biće 79,5 milijardi dinara. Taj problem, kaže Vujović, mora se rešava boljom kontrolom od strane poreznika.

• Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da Srbija budžetski deficit mora da smanji za 1,7, a ne za 1,5 milijardi kakav je plan Ministarstva finansija.

U naredne tri godine uštede bi trebalo da iznose dve milijarde evra, tvrdi Petrović.

On je na okruglom stolu "Rebalans budžeta i akcizna roba", čiji je Tanjug medijski pokrovitelj, rekao da će budžet u celoj 2014. godini iznositi 2,5 milijardi evra ili 8,4 odsto BDP, te da je u to uključeno sve "ispod i iznad crte".

"Ministar finansija Dušan Vujović je sa onih sedam odsto deficita referirao samo ono što je iznad crte, a treba gledati sve ukupno, a to je tih 2,5 milijardi evra", rekao je Petrović.

Taj veliki deficit, prema njegovim rečima, u naredne tri godine mora biti smanjen za 1,7 milijardi evra, upozorio je on i dodao da će se, s obzirom na to da će u naredne tri godine doći do rasta nekih drugih rashoda, kao što su kamate, izdavanje garancija za određena javna preduzeća, pojaviti dodatni rashodi.

Zbog toga bi, istakao je, uštede u naredne tri godine trebalo da iznose dve milijarde evra.

"Cilj je da se u te tri godine stabilizuje odnos javnog duga i BDP-a i da posle toga javni dug počne da opada", rekao je Petrović.

• DUG ĆE, DODAO JE, NASTAVITI DA RASTE DO 2017. GODINE I DOĆI ĆE NA NIVO DO 80 ODSTO BDP.

Petrović je rekao da je neophodno smanjiti plate i penzije linearno za 15 odsto, kao i da će te mere sigurno dovesti do blage recesije, ali nikako do ozbiljne.

"Da će neke recesije biti - to je sigurno, ali ne možete da se izlečite a da ne boli", rekao je Petrović i dodao da je smanjenje plata u javnom sektoru i penzija jedina mera koja odmah daje efekat.

Ta mera bi, tvrdi, u samom startu dala kredibilnost vladinom programu fiskalne konsolidacije. U suprotnom Srbija će upasti u još veću krizu javnog duga, koja bi znatno povećala i recesiju, naveo je.

Petrović je rekao i da bi bilo preko potrebno ukinuti subvencije po hektaru koje se trenutno dodeljuju poljoprivrednicima, te da je to uočila još vlada Mirka Cvetkovića, ali da u tom segmentu nije načinjen nikakav pomak.

U sklopu celokupne fiskalne konsolidacije neophodno je, smatra Petrović, ostvariti uštede u javnim i državnim preduzećima, što prvenstveno podrazumeva zaustavljanje gubitaka u Srbijagasu i rešavanje problema sa EPS-om, koji mogu da budu veći nego u Srbijagasu.

Podsetio je da će država ove godine ponovo dati garanciju da se Srbijagas zaduži i rekao da vlada mora da se odluči da li će i ubuduće to nastaviti da radi, jer je u tom slučaju neophodno smanjenje plata u javnom sektoru i penzija od 20 odsto.

Petrović je naveo da je neophodno suzbiti sivu ekonomiju u značajnoj meri i da je procena Fiskalnog saveta da se u tom segmentu može uštedeti 300 do 350 miliona evra u naredne tri godine.

On je rekao i da je neophodno reformisati Poresku upravu i celokupnu reformu javnog sektora.