ZAVRŠENA JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O ŠTRAJKU: OčEKUJE SE IZJAšNJAVANJE NADLEżNIH MINISTARSTAVA I SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA PRE DOSTAVLJANJA VLADI REPUBLIKE SRBIJE NA USVAJANJE


Nakon javne rasprave, Nacrt zakona o štrajku dostavljen je na razmatranje drugim nadležnim ministarstvima i organima, a nakon njihovog izjašnjavanja o tekstu propisa, razmatranja osnovanosti njihovih primedbi i eventualnog usaglašavanja, Nacrt zakona će ponovo biti dostavljen na mišljenje Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije, kako bi se definisala konačna verzija koja će biti prosleđena Vladi Srbije na usvajanje, kaže za Paragraf 13. septembra šefica Odseka za socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i zarade Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Ivana Savićević.

Ona dodaje da je najbitniji razlog za donošenje novog Zakona o štrajku potreba da se izvrši promena zakonskog okvira vezanog za organizovanje i sprovođenje štrajka u delatnostima od takozvanog "opšteg interesa", a koji deo je bio i predmet najvećeg usaglašavanja između socijalnih partnera, kao i da se domaće zakonodavstvo uskladi sa evropskim regulativama i međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Šefica Odseka za socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i zarade navodi da je radnu verziju Nacrta zakona pripremila radna grupa koju su činili predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Inspektorata za rad, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije, a u jednom periodu izrade Nacrta su aktivno učešće uzeli i profesori radnog prava i sudije. Tako je Nacrt zakona o štrajku rezultat ili saglasnosti ili kompromisa o pojedinim rešenjima od strane učesnika u pripremi ovog zakona, pojašnjava Ivana Savićević.

Međutim, dodaje ona, imajući u vidu različite interese koje zastupaju predstavnici socijalnih partnera, ni sindikatima, ni poslodavcima aktuelna verzija Nacrta zakona nije sasvim prihvatljiva, a najviše nesuglasica ima u vezi sa:

-definisanjem delatnosti u kojima je pravo na štrajk ograničeno;

- aktom kojim će se definisati minimum procesa rada;

- pravom članova štrajkačkog odbora da ne rade u minimumu procesa rada;

- eventualnim pravom zaposlenih koji štrajkuju da dobiju naknadu zarade za vreme štrajka ako se s tim saglasi poslodavac.

Takođe, sporno je i pravo na tzv. lokaut, koje podrazumeva da poslodavci mogu da zatvore firmu tokom trajanja štrajka, ukoliko procene da im preostali deo radnika nije dovoljan da nastave nesmetano sa poslovanjem. Ovo prava nije našlo mesto u Nacrtu zakona o štrajku, jer se osim Unije poslodavaca Srbije kao predlagača, sa njim nisu saglasili drugi socijalni partneri.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike navode i da su spremni da dodatno preciziraju odredbe koje definišu zaštitu imovine poslodavca, ali ne na način da to bude apsolutna zaštita imovine, imajući u vidu da svaki štrajk podrazumeva određene gubitke za poslodavca.

Sa druge strane, zamerke predstavnika pojedinih sindikata koji su tokom javne rasprave o Nacrtu Zakona o štrajku iznosili stavove da pojedine odredbe (poput definisanja mesta organizovanja štrajka i obaveze najave štrajka poslodavcu) ograničavaju prava zaposlenih na obustavu rada, u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike smatraju neosnovanim, jer prema rečima Ivane Savićević Nacrt zakona o štrajku potpunije definiše pojedina prava zaposlenih i sindikata u slučaju štrajka, pri čemu se radna grupa najviše bavila rešavanjem problema koje štrajkači imaju po aktuelnom Zakonu o štrajku ("Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 103/2012 - odluka US). Kao primer, ona navodi preciznije definisanje mesta održavanja štrajka, tako da je štrajk moguće organizovati na radnom mestu, mirnim okupljanjem zaposlenih u prostorijama poslodavca, u krugu poslovnog prostora poslodavca i na drugom mestu na način koji propisuje Zakon o okupljanju građana ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon), čime su otklonjena različita tumačenja o pravu zaposlenih da štrajk organizuju okupljanjem van kruga poslovnog prostora poslodavca. Ovakvom formulacijom, pojašnjava naša sagovornica zaposleni za vreme štrajka, kao i ostali građani, imaju pravo na okupljanje u skladu sa odredbama Zakona o okupljanju građana koji tu oblast reguliše. Šefica radne grupe zaključuje da ukoliko se ima u vidu da aktuelni Zakon o štrajku propisuje da mesto okupljanja učesnika u štrajku ne može biti van poslovnog prostora poslodavca, ne vidi zašto pojedinim sindikatima ne odgovora novi način definisanja mesta štrajka. Sa druge strane, kada je reč o najavi štrajka poslodavcu, nisu bitnije menjana rešenja iz trenutno važećeg Zakona o štrajku, tako da se, prema njenim rečima, ne može reći da se ovim odredbama ograničava pravo na štrajk.

Kada reč o minimumu procesa rada, Savićevićeva pojašnjava da je prema važećem Zakonu o štrajku, obustava rada u delatnostima od javnog interesa ograničena obavezom da se obezbedi minimum procesa rada, a konačnu odluku o tome šta se smatra minimumom procesa rada donosi poslodavac, odnosno osnivač. To ponekad u praksi dovodi do zloupotreba, jer poslodavci određuju minimum rada koji je tako visok da onemogućava prave efekte štrajka i svrhu koju štrajk po zakonu ima. Zato u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike smatraju da su dogovori štrajkača i poslodavca, odnosno kolektivni ugovori ono što treba da osnov za uređivanje njihovih odnosa, i na tome je koncipiran Nacrt zakona o štrajku.

Međutim, dodaje Savićevićeva, postizanje sporazuma oko odredbi kolektivnih ugovora je proces koji traje, a kako već postoje posebni zakoni koji uređuju obavezu rada za vreme štrajka u pojedinim delatnostima (Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013), Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013), Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011), Zakon o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012) i dr), u prelaznim odredbama je predviđeno da se minimum procesa rada kod poslodavaca koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, dok se ne zaključe kolektivni ugovori, utvrđuje u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan stupanja na snagu zakona. U slučaju da nema kolektivnog ugovora, Nacrtom zakona o štrajku je predviđeno da minimum procesa rada odredi arbitraža koju formira Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, čemu se protive sindikati, koji smatraju da bi to pitanje moralo da bude regulisano isključivo kolektivnim ugovorom.

Tokom javne rasprave veliki broj nesuglasica odnosio se i na pitanje prava na primanja zaposlenih tokom štrajka. Šefica Odseka za socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i zarade navodi da zaposleni u štrajku imaju sva prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu i naknadu troškova po osnovu rada, a ostvaruje pravo na obavezno socijalno osiguranje. Međutim, dodaje ona, ukoliko je štrajk organizovan zbog neispunjenja osnovnih obaveza poslodavca prema zaposlenima koje su utvrđene Zakonom o štrajku, opštim aktom ili ugovorom o radu, tada sporazum poslodavca i štrajkača može da se utvrdi isplata naknade zarade i troškova po osnovu rada za vreme štrajka.

Brojne primedbe na Nacrt zakona o štrajku imali su i predstavnici investitora, a posebno Delegacija nemačke privrede koja je tokom jula poslala Predlog 18 izmena Nacrta zakona o štrajku. Savićevićeva kaže, da su svi predlozi i sugestije, pa i Delegacije nemačke privrede, koji su bili usmereni na poboljšanje predloženog teksta Nacrta zakona o štrajku i koji su u duhu koncepta na kojima se isti zasniva, ugrađeni su u tekst Nacrta zakona o štrajku. Međutim, pojedine primedbe učesnika koje su iznete u toku javne rasprave, nisu prihvaćene iz različitih razloga (npr. usvajanjem primedbe bi se suštinski menjao institut koji je zakon uredio, a koji je rezultat kompromisa i usaglašavanja članova radne grupe, ili je neko rešenje u zakonu predloženo kao dostignuti međunarodni standard koji i mi želimo da postignemo, takođe neke primedbe su posledica nerazumevanja i pogrešnog tumačenja odredbi zakona). U stvari, dodaje šefica Odseka za socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i zarade, svi predlozi za izmene pojedinih rešenja u Nacrtu zakona su detaljno razmatrani, cenjeni od strane svih socijalnih partnera i na kraju prihvaćeni u ovoj formi kao nešto što možda ne odgovara svakom učesniku u potpunosti, ali je prihvatljivo rešenje za sve strane.

Ona posebno ističe da je Nacrtom zakona o štrajku uloga inspekcije rada detaljnije i preciznije definisana, tako da je utvrđeno da inspekcija ima ovlašćenja:

- da vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;

- da uzima izjave i nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom;

- da nalože otklanjanje utvrđenih nepravilnosti ili nedostataka;

- da ukaže i upozori na nezakonitost, odnosno nesaglasnost opštih i pojedinačnih akata sa ovim zakonom;

- da podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, član štrajkačkog odbora ili zaposleni učesnik u štrajku, izvršio prekršaj.

Savićevićeva zaključuje, da će nakon konačnog usaglašavanja tekst Nacrta zakona o štrajku biti prosleđen Vladi Srbije na usvajanje, posle čega će se pristupiti izradi izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013), kao i izmenama odgovarajućih propisa u oblasti zapošljavanja. U Radnu grupu koja radi na izmenama i dopunama Zakona o radu uskoro će biti uključeni i predstavnici ministarstava privrede i finansija.

Izvor: Redakcija, 16.9.2013.