ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: IZMENE UVODE STROżE KAZNE ZA NEPOšTOVANJE ROKOVA, NOVčANE KAZNE ZA FIRME I DIREKTORE

Novčane kazne za firme i direktore koji ne poštuju propisane rokove plaćanja i uvođenje kontrole budžetske inspekcije, aduti su novim izmenama zakona o rokovima plaćanja, kako bi se uveo red u izmirenju novčanih obaveza.

Predstavnici privrede podsećaju da je Zakon o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama koji je usvojen 2012. propisivao rokove plaćanja za javni sektor do 45 dana a za privatni do 60, ali je važio samo na papiru, dok su rokovi u praksi prelazili 120 dana.

Lanac neplaćanja biće prekinut u ovom pokušaju, tvrde stručnjaci, jer će nove izmene uvesti strože kazne za nepoštovanje, ali i zato što se Srbija obavezala na finansijsku disciplinu u dogovoru sa MMF-om, ali i na svom evropskom putu.

“Ovoga puta zakon će biti uspešan, između ostalog, jer je disciplina u plaćanjima obaveza koji je Srbija preuzela na evropskom putu, a to je u okviru trogodišnjeg aranžmana dogovoreno i sa MMF-om”, rekao je Tanjugu vanredni profesor Univerziteta u Luvenu Vladimir Krulj.

Krulj podseća da su novim zakonskim odredbama predviđene finansijske sankcije za probijanje rokova, i to za privrednog subjekta i direktora kao odgovorno lice.

“Sankcije su predviđene i prema privrednim subjektima i prema odgovornima, što će ih motivisati da poštuju rokove. To važi za privatan sektor, ali i za lokalne samouprave koje su se ranije pokazale kao problematične kada je reč o plaćanju u roku”, rekao je Krulj, koji je i ekonomski savetnik u Vladi Srbije.

Prema njegovim rečima, najbitnija promena je što će se budžetska inspekcija baviti nadzorom i pisati prekršajne prijave za nepoštovanje rokova, dok je do sada urednost plaćanja bila evidentirana u Trezoru, ali on nije imao dalju ingerenciju.

Jedan od bitnih elemenata je, kaže Krulj, i uvođenje rokova plaćanjima lokalnih samouprava prema privatnom sektoru koje je sada 60 dana.

Krulj ističe da je zakon kojim će se uvesti finansijska disciplina posledica obaveza koje su na sebe preuzeli premijer Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, ali ne samo zbog prilagođavanja evropskim pravilima, već i zato što je to put da se poveća zaposlenost u zemlji i da se pomogne malim i srednjim preduzećima.

“Mala i srednja preduzeća će od ovih mera imati ogromnu korist, a poznato je koliko je baš taj sektor trpeo u krizi i koliko zapošljava. Korist će, takođe, imati i veliki, jer će moći da planiraju prihode”, rekao je Krulj i dodao da se na ovaj način postiže dugoročnija mera koja je okrenuta konstantnom zapošljavanju i pozitivnim, održivim efektima.

“Ovako će biti izbegnuto i ostvarenje kratkoročne likvidnosti na kojem su mnogi bazirali poslovne planove”, naovodi on.

U Mreži za poslovnu podršku podsećaju da se zakon iz 2012. nije pokazao kao uspešan, jer je tada bilo potrebno da se uvede red, zato što je na prvom mestu trebalo uvesti red u plaćanja od strane lokalnih samouprava.

“Kašnjenja lokalnih samouprava prema privredi su bila velika. Bilo je i slučajeva da su govorili firmama da završe posao, a da će novac dobiti kad njima stigne iz Beograda. Sve ide po principu "dam ti kad imam i kad i ja naplatim"“, rekao je Tanjugu Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

On je rekao da se nedostatak oštre i ozbiljne kontrole osećao i po tome što se firme nisu javljale na tendere, kako ne bi trošile energiju i novac, a da to ne mogu kasnije da naplate.

Inače, izmene Zakona stupaju na snagu osmog dana, od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

Za subjekte javnog sektora, odredbe će se objavljivati na ugovore zaključene od 1. januara 2016.