Email Print

(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Iako je Narodna banka Srbije upozorila da naknada za obradu kredita treba da bude fiksna, većina banaka naplaćuje je u procentima i kreće se od dva do 3,5 odsto. NBS je izrazila i zabrinutost zbog sve većeg broja građana koji se zbog naplate provizija obraćaju sudu, što bi moglo da uveća troškove banaka


Banke u Srbiji ne samo da ne strahuju od potencijalnih tužbi građana zbog provizija za obradu kredita, na šta ih je nedavno upozorila NBS, već su neke od njih čak i podigle te naknade.

Prema bankarskim tarifnicima, može se videti da se one kreću od dva do 3,5 odsto, od ukupnog iznosa kredita.

Interesantno je da pojedine banke, pri obračunu provizija, prave razliku između pozajmica u dinarima i evrima. Tako je za klijente koji podižu kredit u nacionalnoj valuti taj trošak značajno veći.

Iako u ovome nema nikakve logike, takav potez očigledno je u vezi sa činjenicom da se građani najviše opredeljuju za dinarske pozajmice. Suprotno očekivanjima, bankari najmanje provizije naplaćuju za obradu stambenih kredita – najčešće jedan odsto.

Ovakvu praksu su uvele strane banke koje su počele da posluju u Srbiji posle 2000. godine. Visina provizija se menjala u poslednjih 17 godina. Ona se kretala od 0,5 do 2,5 odsto od iznosa kredita – rekao je Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga "Efektiva". Banke su, dodaje, počele da podižu tu naknadu kada je usvojen Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014) jer im je, zbog ograničavanja naplate određenih provizija, manevarski prostor za ubiranje profita postao sužen.

Većina banaka ovu naknadu i dalje naplaćuje u procentualnom iznosu, a ne u fiksnom kako je sugerisala NBS. Gavrilović kaže da to nije najvažnije već da li one uopšte imaju pravo da građanima nameću takve troškove.

Podsećamo, "Efektiva" je na svom sajtu objavila dopis koji je, pre nekoliko dana, stigao na adrese svih poslovnih banaka u Srbiji. NBS je poručila bankarima da naknade koje naplaćuju prilagode stvarnim troškovima koje imaju. Ukazano im je, takođe, da cenu kredita treba da određuje isključivo kamatna stopa.

Naknade i troškovi ne treba da budu zamena za kamatu, ili da služe nadoknadi gubitka koje bi banka mogla da pretrpi zbog prenisko određene nominalne kamatne stope – navodi se u dokumentu NBS-a. Podsećaju i da ih na ta pravila obavezuje Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja). NBS je izrazila i zabrinutost zbog sve većeg broja građana koji se zbog naplate provizija obraćaju sudu što bi, kako se navodi u dopisu, moglo da uveća troškove banaka.

Inače, o nezakonitoj naplati naknada za obradu kredita počelo je više da se govori u maju ove godine kada je ta provizija i zvanično "pala" na sudu. Pravosnažnom presudom Višeg suda u Somboru banci je naloženo da klijentu vrati 450 franaka i plati sudske troškove, uz obrazloženje da je sve troškove koje je imala morala da ukalkuliše u godišnju kamatu. To je ohrabrilo mnoge bivše i sadašnje dužnike da presaviju tabak i tuže banke. Gavrilović kaže da je preko "Efektive" do sada pokrenuto oko sto tužbi, a uveren je i da NBS raspolaže takvim podacima.

 – Građani im se verovatno obraćaju i pokušavaju prigovorima to da reše ili NBS preko sudova ima takve informacije. Zbog toga su i uputili dopis bankama. Jer pravo na tužbu imaju praktično svi koji su se prethodnih godina zaduživali u bankama – kaže Gavrilović.

Banke koje posluju na tržištu Srbije još se ne izjašnjavaju da li će promeniti politiku poslovanja ili će se, ipak, oglušiti o preporuke NBS.

Ni Udruženje banaka nije dostavilo komentar povodom sugestije NBS-a. Kako je nezvanično rečeno, Miroljub Dugalić je na godišnjem odmoru, a stav Udruženja je da samo generalni sekretar može da daje izjave za medije.

Izvor: Vebsajt Politika, I. Albunović, 13.07.2017.
Naslov: Redakcija