NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Lekarska komora Srbije i Srpskog lekarsko društvo traže brisanje člana 92 Nacrta GZ-a, kojim se uređuje pitanje prava na dostojanstvenu smrt (eutanaziju)
Lekari u Srbiji izjasnili su se protiv eutanazije, ubistva iz milosrđa, kako se kod nas najčešće naziva mogućnost da se nekoj osobi skrati dugo umiranje u bolesti, za koju izlečenja nema. Uključujući se u javnu raspravu o Nacrtu Građanskog zakonika (GZ), kojim je prvi put predviđeno pravo na eutanaziju, članovi Etičkog odbora Lekarske komore Srbije (LKS) i Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva (SLD) – odlučili su da glasaju protiv eutanazije.
Nacrt GZ-a predviđa eutanaziju kao "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom". Zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavljaće osnov za krivičnu odgovornost, a kao alternativa ovom predlogu predviđeno je potpuno brisanje tog člana iz GZ-a.
Rasprava o pravu na asistirano samoubistvo, podelila je čak i članove ova dva esnafska tela: petočlana radna grupa Etičkog komiteta SLD bila je za prihvatanje prava na eutanaziju, ali su se priklonili mišljenju članova Lekarske komore Srbije da u ubistvu iz milosrđa treba da učestvuju doktori.
Svoju reč o uvođenju eutanazije u srpsko zakonodavstvo očekuje se da u javnoj raspravi daju i verujući ljudi, etičari, filozofi, pravnici, a zatim i sami poslanici, kada se ovaj Građanski zakonik nađe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Profesor novosadskog Medicinskog fakulteta dr Mladen Prvulović, predsednik Etičkog odbora LKS, onkolog internista i specijalista nuklearne medicine, kaže da savremena medicina danas ima načina i znanja da olakša muke i bolove i najtežim bolesnicima.
– Lekari ne žele da postanu sprovodioci smrti nad teškim bolesnikom i da uz našu profesiju ide epitet "doktor smrt". Mi to ne želimo čak ni ako bi bila primenjena procedura kao u zemljama koje su ozakonile eutanaziju i gde trojica lekara daju injekciju, a da ni sami oni ne znaju ko je dao sredstvo koje zaustavlja rad srca – kaže dr Prvulović.
Na primedbu da zagovornici eutanazije taj čin smatraju lišavanjem neizlečivog bolesnika patnje i bola, dr Prvulović podseća da je i u Holandiji svega šest odsto ispitanika navelo bolove kao razlog eutanazije, dok su se ostali odlučili na smrt zbog nedostojnog života, tereta koji predstavljaju svojoj porodici, osećanju odbačenosti...
Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Mirjana Jašović Gašić, iako kaže da se priklonila većinskom mišljenju kolega, smatra da je Srbija zrelo društvo da prihvati eutanaziju. Ova doktorka je na čelu radne grupe Etičkog komiteta SLD za razmatranje eutanazije. Kako tvrdi, u Srbiji se godinama primenjuje pasivna eutanazija, odnosno da se sa aparata isključuju bolesnici, kod kojih produžavanje života nema smisla.
– Eutanazijom poštujemo želju pacijenta i ne smemo da se sakrivamo iza floskule da "lekari ne ubijaju". Onaj ko trpi veliku fizičku i psihičku patnju i nalazi se u poslednjem stadijumu neizlečive bolesti ima pravo da traži da mu lekari ne produžavaju patnju – kaže dr Jašović Gašić, napominjući da bi odluku o eutanaziji uvek trebalo da donosi konzilijum lekara, za svaki slučaj ponaosob.
Prema važećem Krivičnom zakoniku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), onaj ko iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja, čak i uz izričit zahtev, liši života punoletnu osobu, može biti osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.
NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA
Pravo na dostojanstvenu smrt (eutanaziju)
Član 92
Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi.
Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom.
Zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavlja osnov za krivičnu odgovornost.
Alternativa: Prethodni član se briše.
Napomena: Zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, Komisija će se tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz različitih oblasti i profesionalnih delatnosti. Eventualnim usvajanjem osnovnog predloga, izvršila bi se odgovarajuća promena u Krivičnom zakoniku.
Naslov: Redakcija