Email Print

INICIJATIVA ZAŠTITNIKA GRAĐANA ZA USAGLAŠAVANJE ROKOVA PREDVIĐENIH ZAKONOM O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU I ZAKONOM O REHABILITACIJI


Ocenjujući da postoji potreba za usaglašavanjem postojećih propisa od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana, u cilju njihove harmonizovane i svrsishodne primene, u skladu sa članom 18. st. 2. Zakona o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", br. 79/2005 i 54/2007) Zaštitnik građana je podneo

INICIJATIVU
za

usaglašavanje rokova predviđenih Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Zakonom o rehabilitaciji, tako što bi se izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predvideo dodatni rok za podnošenje zahteva za vraćanje konfiskovane imovine, koji bi važio do isteka roka predviđenog za podnošenje zahteva za rehabilitaciju.

O b r a z l o ž e nj e

Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 i 108/2013), u članu 42. stav 1. propisano je da se zahtevi za vraćanje imovine i obeštećenje podnose u roku od dve godine od dana objavljivanja javnog poziva Agencije za restituciju iz člana 40. stav 2. ovog zakona na veb sajtu ministarstva nadležnog za poslove finansija. Kao što je poznato, rok za podnošenje zahteva je istekao 3. marta 2014. godine.

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju i na imovinu koja je konfiskovana posle 9. marta 1945. godine, pod uslovom da je bivši vlasnik rehabilitovan do dana stupanja na snagu ovog zakona, ili bude rehabilitovan na osnovu zahteva za rehabilitaciju iz člana 42. stav 6. ovog zakona, u skladu sa posebnim zakonom.

Odredbom člana 42. stav 6. je propisano da je lice iz člana 6. stav 1. ovog zakona, u obavezi da uz zahtev priloži i pravosnažnu sudsku odluku o rehabilitaciji, odnosno dokaz da je podnelo zahtev za rehabilitaciju. Dakle, u situacijama kada nije pravnosnažno završen postupak rehabilitacije, a pokrenut je pre isteka roka za podnošenje zahteva Agenciji za restituciju, uz zahtev se kao dokaz prilaže potvrda nadležnog Višeg suda o pokrenutom postupku za rehabilitaciju prema Zakonu o rehabilitaciji. U tom slučaju Agencija prekida postupak po zahtevu za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje koji se odnosi na konfiskovanu imovinu, do pravnosnažnog okončanja postupka rehabilitacije, a shodno članu 45. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

S druge strane, odredbom člana 9. Zakona o rehabilitaciji ("Sl. glasnik RS", br. 92/2011) propisano je da pravo na podnošenje zahteva za rehabilitaciju zbog povrede prava iz člana 1. stav 1. ovog zakona, prestaje protekom pet godina od dana njegovog stupanja na snagu, odnosno zahtev za rehabilitaciju može se podneti do 15. decembra 2016. godine.

Proizilazi, da je i nakon isteka roka za podnošenje zahteva za vraćanje imovine i obeštećenje, još dve godine i devet meseci moguće pokrenuti postupak rehabilitacije.

Imajući u vidu očigledan raskorak između roka za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine i roka za podnošenje zahteva za rehabilitaciju, nameće se zaključak da imovina konfiskovana licu radi čije rehabilitacije je postupak pokrenut nakon 3. marta 2014. godine, a bude okončan donošenjem rešenja o rehabilitaciji, neće moći da bude predmet restitucije.

S obzirom da se radi o dva veoma važna zakona kojima se ispravljaju greške iz prošlosti i građanima omogućava ostvarivanje apsolutnog prava svojine koje im je dugo godina uskraćivano, Zaštitnik građana predlaže da Vlada Republike Srbije razmotri ovu inicijativu u cilju harmonizacije navedenih propisa, tako što će se omogućiti vraćanje oduzete imovine ili obeštećenje naknadno rehabilitovanim licima i njihovim zakonskim naslednicima koji su pokrenuli postupak rehabilitacije nakon 3. marta 2014. godine.

Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 16.6.2014.