NACRT ZAKONA O RADU: Pitanje rodne ravnopravnosti i rad na određeno vreme
Poslodavci u Srbiji, čak i kada zapošljavaju za stalno, po pravilu prednost daju muškarcima, pokazuju sve statistike. Problem nije u zakonima, već u njihovom nepoštovanju
Prema podacima Svetske banke, u Srbiji više od 70 odsto pripadnica lepšeg pola koje rade nema ugovor o stalnom zaposlenju.
Ljiljana Karaklajić smatra da su u dosadašnjem sistemu radnici koristili sve načine da što manje rade, te da one delove Zakona o radu koji idu njima u korist, na neki način, zloupotrebe.
Prema slovu još važećeg Zakona o radu, ugovor na određeno vreme moguće je zaključiti za sezonske poslove, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
- Izuzetak je zamena privremeno odsutnog zaposlenog, kada se ugovor na određeno može ugovoriti do njegovog povratka - piše u zakonu.
Prema novom nacrtu, maksimalno trajanje ovakvih ugovora je dve godine.
- Nije problem u zakonskim odredbama i njihovim promenama, već u tome što ih naši poslodavci ne poštuju - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Naš zakon je i do sada na pravi način regulisao ovu oblast, ali da je važio ne bi sada imali toliko radnika na određeno. Dobar prosek „vuku“ javna preduzeća, dok u ostalim veliki broj ljudi radi bez ugovora za stalno.
Srbija je do sada imala najkraće maksimalno trajanje ovakvog ugovora, što je činilo, smatraju poslodavci, manje konkurentnom u odnosu na zemlje u okruženju.
- Pitanje rodne ravnopravnosti je posebno pitanje u Srbiji - kaže Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata.
Za Ljiljanu Karaklajić iz Udruženja poslovnih žena produžetak ugovora na dve godine rada na određeno vreme će olakšati poslodavcima, jer je to dovoljan period da se sagleda da li će radnik biti primljen za stalno. I do sada su poslodavci većinom „držali“ radnike više od jedne godine, ali tako što su nakon isteka prve godine preimenovali radno mesto, odnosno primali istog radnika na novo radno mesto sa novim ugovorom na određeno vreme. I tako unedogled.
- Neće me iznenaditi da pojedini poslodavci istu metodu koriste i sada, kada rad na određeno vreme zakonski bude dve godine - objašnjava Karaklajić. - Nadam se da će oni koji kontrolišu primenu zakona biti svesni ovog problema i prilagoditi svoje mehanizme kontrole.
- Jedan od razloga zbog koga su do sada poslodavci zapošljavali radnike na određeno vreme je pre svega loš zakon o radu koji štiti neradnike. Drugi je činjenica da su radnici mnogo posvećeniji i odgovorniji, kada su primljeni na određeno vreme.
Poslodavac može da angažuje radnika po ugovoru o delu da mu on samostalno napravi ili popravi neku stvar ili obavi neki fizički ili intelektualni posao, ali samo za poslove koji su van delatnosti poslodavca.
Na tržištu rada u Srbiji diskriminisano je više od 60 odsto žena, od čega se tek svaka deseta obratila za pomoć nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincima, pokazuju istraživanja Viktimološkog društva Srbije. Među najčešćim oblicima diskriminacije su raspitivanje o bračnom statusu i planovima za materinstvo, nametanje takozvanih ženskih poslova koji nisu u opisu radnog mesta i komentarisanje fizičkog izgleda. Diskriminaciju najviše trpe žene zaposlene u privatnom sektoru, radnice „na crno“ i one koje nemaju stalni ugovor o radu. Prema podacima Svetske banke, u Srbiji više od 70 odsto pripadnica lepšeg pola koje rade nema ugovor o stalnom zaposlenju.
Izvor: www.vecernjenovosti.rs