Email Print

VRHOVNI KASACIONI SUD: Tokom 2016. godine sudovi u Srbiji rešili su skoro tri miliona predmeta, a na kraju godine ostalo je nerešeno još oko dva miliona


Sudovi u Srbiji su u toku 2016. godine rešili skoro tri miliona predmeta, a na kraju godine im je ostalo nerešeno još oko dva miliona, što je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, ocenio kao dobar rezultat u radu s obzirom na uslove u kojima se rad odvija.

Sudije treba i u narednom periodu da ulože maksimalan napor kako bi se smanjio broj zaostalih nerešenih predmeta jer povećanje ažurnosti, efikasan i kvalitetan rad sudova jedino može povratiti poverenje građana u rad sudova, zaključio je Dragomir Milojević nakon predstavljanja Godišnjeg izveštaja o radu sudova u 2016. godini.

Po prirodi svog posla, sudije bi, kako je naveo predsednik VKS, trebalo da budu "kardinali državne administracije, ali su često njeni neznani junaci".

"Da bismo ostvarili naš cilj, a to je nezavisno i efikasno pravosuđe na temeljima zaštite ljudskih prava i sloboda neophodno je da tome doprinesemo i mi sami sudije, svojom stručnošću, osposobljenošću", naveo je Milojević.

Dodao je da su tendencije Evropske unije "u neku ruku napuštanje vladavina prava i da se ide ka vladavini vrednosti".

"Više nije pozitivizam na prvom mestu i zakonitost, već princip vrednosti. Ni Ustav više po evropskim standardima nije najviši politički statut, već i instrument u rukama sudije", naveo je Milojević, primetivši da se i u narednom periodu mora raditi na tom polju kako bi se prihvatili evropski standardi.

Dodao je da su nadležne EU institucije ocenile rad srpskog pravosuđa pozitivno uočavajući određene pomake, te da on smatra da je takav rad sudstva doprineo i otvaranju poglavlja 23 i 24 sredinom prošle godine.

Što se tiče starih predmeta, Milojević je naveo da u višim sudovima u Srbiji ima još svega 935 predmeta starijih od 10 godina, te da očekuje da ih do kraja ove godine neće biti više uopšte.

Takođe je napomenuo da je najstariji predmet u Srbiji, vođen više od tri decenije (2015. godine je već "imao" 36 godina) u međuvremenu rešen.

Govoreći o broju rešenih predmeta, Milojević je pomenuo da je u toku prošle godine 2.569 sudija rešilo ukupno 2.953.921 predmet. U odnosu na 2015. godinu rešeno je 866.589 predmeta više, dok su u istom periodu sudovi rešili preko milion starih predmeta (starijih od dve godine).

Milojević je naveo da je priliv predmeta enormno porastao u periodu između 2014. i 2016. godine, tako da je u sudski sistem primljeno preko 850.000 novih predmeta više od očekivanog.

"To je opteretilo sudski sistem i uticalo da broj rešenih predmeta u sudećim materijama bude nešto viši, ali je ukupan broj nerešenih predmeta znatno smanjen računajući od 2012. godine - za 1.100.000 predmeta", precizirao je predsednik VKS.

Prema njegovim rečima, tome je doprinelo povećanje broja tužbi protiv države.

Milojević je takođe izneo podatke prema kojima Srbija ima gotovo duplo više žena sudija nego muškaraca. Sudija žena ima 1.491, a muškaraca 836. Od ukupnog broja sudija, 401 je stariji od 60 godina, dok je prosek starosti sudija 52 godine.

Podsetio je da se sudstvo finansira sa 1,74 odsto iz budžeta dok ostatak stiže iz sudskih prihoda (naplata taksi, troškova...).

Milojević je rekao da je neprihvatljivo v. d. stanje u velikom broju tužilaštava u Srbiji, koja nemaju glavnog tužioca, kao i to što više od godinu dana nije izabran Tužilac za ratne zločine.

Milojević je rekao i da sve sudije koje osećaju politički pritisak treba to da kažu javno, a ne da se na to žale kroz anonimne ankete.

"Ja bih voleo da sudija koji je osetio politički pritisak jasno i glasno kaže taj i taj je izvršio pritisak na mene, jer ne vredi pričati uopšteno 'pritisak, pritisak'. Borba sa pritiscima, ukoliko oni postoje mora biti javna", naglasio je Milojević.

Pozvao je sudije da se, ako osete pritisak, obrate njemu i javnosti.

Predsednik VKS je napomenuo da se njemu lično nikad niko od sudija nije žalio na politički pritisak, ukazujući da svaki sudija može slobodno da mu to kaže i imenuje vršioca pritiska.

Naveo je da se jedan hrvatski novinar, nakon što je bio otet i držan u buretu, obratio javnosti - posle čega mu više niko nikad nije pretio.

"Zato je bitna javnost rada i mi radimo na tome", zaključio je Milojević.

Izvor: Vebsajt RTS, 15.03.2017.
Naslov: Redakcija