UTVRĐIVANJE REZULTATA IZBORA I ZAŠTITA IZBORNOG PRAVA

• Republički izbori

Utvrđivanje rezultata izbora

Utvrđivanje rezultata izbora svodi se pre svega na prebrojavanje glasačkih listića. Prebrojavaju se svi listići, dakle neupotrebljeni glasački listići, zatim nevažeći, pa važeći, tako da ukupan broj mora biti jednak broju glasačkih listića koji su primljeni na početku. O ovome birački odbor sačinjava zapisnik u zapisnik se unose i rezultati glasanja odnosno kliko je koja izborna lista dobila glasova, broj birača prema izvodu iz biračkog spiska i broj birača koji su glasali. U zapisnik se unose sve činjenice od značaja za glasanje i potpisuju ga svi članovi odbora. On se štampa u šest primeraka, jedan primerak ide RIK, drugi se ističe na biračkom mestu radi javnog uvida, a preostala četiri se dostavljaju podnosiocima listi koje su osvojile najviše glasova na tom biračkom mestu.

RIK utvrđuje rezultate izbora u roku od 96 sati nakon zatvaranja biračkih mesta. U Parlament ulaze stranke koje su dobile 5 odsto i više od ukupnog broja glasača koji su glasali. Stranke nacionalnih manjina svakako ulaze u Parlament i u situaciji kada su ispod cenzusa. Nakon ovoga RIK raspodeljuje mandate na osnovu sistema najvećeg količnika. Najkasnije 10 dana od objavljivanja ukupnih rezultata izbora RIK će dodeliti mandate svim kandidatima sa liste od prvog pa nadalje. Kada poslaniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran na njegovo mesto dolazi sledeći sa izborne liste, ukoliko se radi o koaliciji stranaka dolazi sledeći iz iste stranke, ako lista nema više kandidata, poslaničko mesto dobija prva sledeća lista sa najvećim brojem glasova. Poslanik kome je prestao mandat zbog izbora na drugu funkciju može se vratiti u Parlament po prestanku te funkcije, ukoliko je isti saziv u toku.

Kod nas se prilikom raspodele mandata koristi sistem najvećeg količnika tzv. D’Ontov sistem. Korišćenjem ovog sistema mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koje je dobila svaka izborna lista deli brojevima od jedan pa nadalje, zaključno sa brojem 250 (jer se bira 250 poslanika za Parlament). Dobijeni količnici se razvrstavaju po veličini i uzima se samo 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko na nju otpada najvećih količnika. Ako dve ili više izbornih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat, a nema više raspodeljenih mandata, mandati će se dodeliti listi koja je dobila ukupno veći broj glasova.

Pored ovog sistema za raspodelu mandata postoje još:

- Većinski sistem, u kome pobednik uzima sve, manjina birača, koja može biti i 49% ne ulazi u parlament.

- Sistem apsolutne većine je jedan tip većinskog sistema gde pobedu osvaja kandidat sa najviše glasova 50% plus 1 od ukupnog broja birača, ili od onog broja koji je izašao na izbore. Podvrsta ovog sistema je dvokružni sistem u kome je potrebna apsolutna većina u prvom krugu ako je nema ni jedan kandidat, u drugom krugu je dovoljna relativna većina.

- Sistem relativne većine, pobedu odnosi kandidat koji je dobio više glasova od drugih u odnosu na broj birača koji je izašao na izbore.

- Proporcionalni izborni sistemi, stranke proporcionalno dobijaju tačno onoliko poslaničkih mesta koliko su osvojile glasova na izborima.

- Sistem pojedinačno prenosivog glasa - Herov sistem. U ovom sistemu birač glasa za jednog kandidata, a ostale ređa prema svojim preferencijama. Kada se izračuna izborni količnik i prema njemu odredi koji kandidati su izabrani, od onih za koje se glasalo, sledi raspoređivanje prema preferencijama.

- Mešoviti sistem, deo članova parlamenta se bira prema većinskom sistemu, a deo prema proporcionalnom.

Zaštita izbornog prava

Svaki birač, kandidat za odbornika i predlagač kandidata ima pravo na zaštitu izbornog prava.

U prvom stepenu se ostvaruje pred komisijom. Komisiji se podnosi prigovor a ona o njemu donosi rešenje. U drugom stepenu je nadležan Upravni sud koji odlučuje o žalbi protiv rešenja.

Odluka doneta u postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena zakonom kojim se uređuje upravni spor.

• Gradski izbori

Utvrđivanje rezultata glasanja

Glasanje se sprovodi na biračkim mestima i sprovode ih birački odbori. Na osnovu dostavljenih izveštaja sa bračkog mesta komisija utvrđuje rezultate izbora. U raspodeli mandata učestvuju političke stranke i grupe građana koje su dobile najmanje 5 odsto glasova od ukupnog broja birača koji su izašli na izbore. Cenzus se ne odnosi na stranke i koalicije nacionalnih manjina.

Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika, D’ontov sistem. Izborna komisija jedinice lokalne samouprave će najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste. Izborna komisija daje odborniku uverenje da je izabran.

Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran na njegovo mesto dolazi sledeći sa izborne liste, ukoliko se radi o koaliciji stranaka dolazi sledeći iz iste stranke, ako lista nema više kandidata, odborničko mesto dobija prva sledeća lista sa najvećim brojem glasova. Odbornik kome je prestao mandat zbog izbora na drugu funkciju može se vratiti u skupštinu po prestanku te funkcije, ukoliko je isti saziv u toku.

Zaštita izbornog prava

Svaki birač, kandidat za odbornika i predlagač kandidata ima pravo na zaštitu izbornog prava.

U prvom stepenu zaštita se ostvaruje pred komisijom koja donosi rešenje o prigovoru, dok je u drugom stepenu nadležan Upravni sud, koji odlučuje o žalbi protiv rešenja i čija je odluka konačna.