PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA: Predviđeno je da će putem koncesije ili javno-privatnog partnerstva privatnici moći da uđu u sistem vodosnabdevanja, javne rasvete, održavanja javnih površina, proizvodnje i distribucije toplotne energije, obezbeđivanja javnog osvetljenja. Na ovaj način vrši se usklađivanje sa evropskim standardima, koja predviđaju da u komunalnim delatnostima ne može da postoji monopol države
Usluge kojima su se dosad bavila javna komunalna preduzeća, poput vodosnabdevanja, javne rasvete, održavanja puteva, ubuduće će moći da pružaju ali i da naplaćuju i privatne firme. Takvo rešenje otvara vrata i za povećanje cena nekih usluga ukoliko ugovorima o koncesiji ili javno-privatnom partnerstvu država privatniku da odrešene ruke da upravlja sektorom koji je dosad bio u nadležnosti lokalnih samouprava. To je, naime, predviđeno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, o kome se trenutno raspravlja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hitnost za usvajanje ovog propisa je uslovljena zahtevom Brisela koji od Srbije traži da standarde u ovoj oblasti uskladi sa onim koji važe u Evropskoj uniji, gde je jasno definisano da u komunalnim delatnostima ne može da postoji monopol države, već treba da se stvore uslovi i za privatni sektor.
To praktično znači da će pod jasno definisanim uslovima, putem koncesije ili javno-privatnog partnerstva, već od 2017. godine privatnici moći da uđu u sistem vodosnabdevanja, javne rasvete, održavanja javnih površina, proizvodnje i distribucije toplotne energije, obezbeđivanju javnog osvetljenja.
Oni će moći i da održavaju ulice i puteve, ali i da upravljaju pijacama pa čak i grobljima i da nam za sve to ispostave račun. Ono što im je ograničeno, to je da ne mogu od lokalnih samouprava da preuzmu javni prevoz trolejbusom i tramvajem, ali i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda.
Ono što je važno, i što im ovaj, ali i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama po prvi put omogućava, to je da će sve pružene usluge moći da naplaćuju krajnjim korisnicima, odnosno građanima.
Nadležni tvrde da je ovaj zakon neminovnost i pored toga što postoji bojazan da može da dovede do poskupljenja nekih komunalnih usluga. Sa druge strane građanima je data mogućnost da, ako su nezadovoljni uslugama, mogu od lokalne samouprave da traže da se promeni firma s kojom je sklopljen ugovor.
Za sada veliko interesovanje privatnika postoji za vodosnabdevanje jer je tu sistem naplate najveći. Država više ne može da subvencioniše javna preduzeća i zato je ovaj zakon neophodan.
Stručnjaci pak tvrde da bi država resore od javnog interesa trebalo da zaštiti.
- Ovo znači da sutra vodu kupujemo od privatnika. To možda i nije loše, ali ako država definiše uslove pod kojima on vodu može da prodaje - kaže konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.
Izvor: Vebsajt Blic, Slađana Vukašinović, 14.12.2016.Naslov: Redakcija