Email Print

UVOĐENJE KOL-CENTRA ZA BRANIOCE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI: KOL-CENTAR ADVOKATSKE KOMORE, KOJI POZIVAJU SVI DRżAVNI ORGANI, OBEZBEDIO BI PRAVIčNU I JAVNU PROCEDURU KOD POSTAVLJANJA BRANILACA PO SLUżBENOJ DUżNOSTI SA JEDINSTVENE LISTE


Kol-centar advokatske komore sa dežurstvom od 24 sata dnevno, koji će sa jednog mesta pozivati branioce po službenoj dužnosti, bilo da ih traži tužilac, inspektor policije ili sudija, mogao bi uskoro da počne sa radom u svim advokatskim komorama u Srbiji. Čeka se još samo da bude gotov softver koji treba da omogući beleženje i snimanje svakog razgovora, kao i da svi sudovi i tužilaštva u Srbiji prihvate ovakav model postavljanja branilaca po službenoj dužnosti.

Na teritoriji Beograda postoje četiri suda, četiri tužilaštva, 14 policijskih stanica i šest odeljenja Uprave kriminalističke policije. Svaki od ovih državnih organa samostalno postavlja advokate po redosledu sa jedinstvene liste bez ikakvih mehanizama kontrole. Javna je tajna da kod dodele službene odbrane često presudan uticaj ima "kooperativnost branioca" i da su od značaja lični kontakti, što pogoduje raznim vidovima korupcije. Zbog toga je neophodno prekinuti neposrednu vezu između organa postupka i advokata koji se postavlja. Kol-centar advokatske komore, koji pozivaju svi državni organi, obezbedio bi pravičnu i javnu proceduru kod postavljanja branilaca po službenoj dužnosti – kaže Jugoslav Tintor, generalni sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.

Jedinstvena lista advokata treba da stoji na jednom mestu, a postupak postavljanja branilaca mora biti kontrolisan.

Niko ne sme biti preskočen i niko ne može biti favorizovan od suda, tužilaštva ili policije. Ovakav sistem bi sasvim sigurno sprečio izbor advokata sa sudskog hodnika ili po prijateljskoj, rođačkoj, političkoj ili nekoj drugoj "liniji" – ističe Tintor.

Softver bi omogućio da se strogo poštuje redosled pozivanja advokata sa liste. Kompjuter bi snimao svaki razgovor sa operaterom. Evidentirao bi vreme i trajanje poziva, uz mogućnost, na primer, da sledeći sa liste bude pozvan tek ako se prethodni advokat ne javi. Takođe, biće zabeleženo i kada se advokat javi na telefonski poziv ali odbije da prihvati odbranu po službenoj dužnosti i navede razlog. Opravdani razlozi uvek postoje, ali ako bi jedan advokat često odbijao da se odazove na poziv za odbranu po službenoj dužnosti, mogao bi da bude i brisan sa jedinstvene liste.

Posebno je pitanje kako će biti određeni kriterijumi za procenu koji su advokati sposobni da pruže delotvornu odbranu, a koji nisu. – Ne mogu se svi naći na ovoj listi, s tim što kriterijumi ne bi trebalo da budu rigidni. Za starije advokate biće dovoljno da dostave advokatskoj komori brojeve predmeta u kojim su samostalno branili, čime dokazuju iskustvo u oblasti krivičnog prava – kaže Tintor.

Za realizaciju ovog projekta Advokatska komora Srbije očekuje podršku i zvaničnu saglasnost Visokog saveta sudstva, Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova. Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca, kaže da ovu ideju treba što pre sprovesti u delo.

Mislim da se ovaj model već primenjuje u nekim tužilaštvima, ali je veliki problem što se neki advokati često ne odazivaju. Moraju da se uvedu stroža pravila i sankcije za one advokate koji se često ne javljaju na pozive, jer mi ne možemo unedogled da zovemo branioce, odnosno dok neko od njih ne pristane. To je gubljenje vremena u tužilačkoj istrazi, jer su kratki rokovi u kojima tužilac mora da obezbedi branioca po službenoj dužnosti – kaže Ilić.

Predsednik Udruženja pravnika Srbije i član Visokog saveta sudstva profesor dr Milan Škulić naglašava da je dobra ideja o dežurnom kol-centru za dodelu branilaca po službenoj dužnosti sa jedinstvene liste, ali da je treba vrlo pažljivo razraditi.

Najosetljiviji deo ovog projekta biće pitanje ocene kompetencije advokata za odbrane u krivičnim predmetima. Zbog malog tržišta i uglavnom siromašnih klijenata, bave se svim predmetima do kojih mogu da dođu. Zato mislim da većina advokata neće biti preterano oduševljena nekim formalnim kriterijumima za ocenu njihove kompetentnosti da budu branioci u krivičnim predmetima – kaže profesor Škulić.

Po oceni sudije Apelacionog suda u Beogradu Omera Hadžiomerovića, potpredsednika Društva sudija Srbije, u složenom krivičnom predmetu mora biti određen iskusan advokat.

Tačno je da se neki advokati češće od drugih pojavljuju prilikom saslušanja okrivljenih u policiji. Ne znam šta je uzrok tome, ali postavljanje branioca mora biti u interesu okrivljenog, a ne u interesu advokata. Nije dobro da neki advokati budu favorizovani. Nije dobro čak ni ako se stiče takav utisak – kaže sudija Hadžiomerović.

Treba podsetiti i na činjenicu da sudovi godinama duguju advokatima velike sume za odbrane po službenoj dužnosti, ali isplate ipak stižu kad-tad. Troškovi angažovanja advokata, u slučajevima kada su odbrane obavezne, a klijent nema novca da plati izabranog branioca, isplaćuju se iz državnog budžeta. Okrivljenom u krivičnom postupku pomaže samo njegov branilac, dok protivnička strana – javni tužilac ima pomoć svojih saradnika, logističku podršku policije i celog državnog aparata.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 15.12.2015.
Naslov: Redakcija