Email Print

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: NACRTOM ZAKONA UREđUJE SE BESPLATNA PRAVNA POMOć I BESPLATNA PRAVNA POMOć U PREKOGRANIčNIM SPOROVIMA, A PRECIZIRANI SU USLOVI KOJE ODREđENO LICE MORA DA ISPUNJAVA DA BI IMALO MOGUćNOST KORIšćENJA OVE POMOćI. BESPLATNA PRAVNA POMOć MOżE BITI PRUżENA KAO PRIMARNA I SEKUNDARNA. DEFINISANA JE OBAVEZA UPISA U REGISTAR PRUżALACA BESPLATNE PRAVNE POMOćI, KAO I OBAVEZA DRżAVNIH ORGANA, ORGANA JAVNE VLASTI I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE DA MORAJU OBRAZOVATI SLUżBU PRAVNE POMOćI U ROKU OD 12 MESECI OD DANA STUPANJA OVOG PROPISA NA SNAGU


Ministarstvo pravde, kao ovlašćeni predlagač, izradilo je Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (u daljem tekstu: Nacrt zakona).

Osnovnim odredbama Nacrta zakona uređuju se predmet i cilj Nacrta zakona, pojam i uslovi za pružanje besplatne pravne pomoći, sadržina, oblici pružanja i osnovna načela besplatne pravne pomoći, pojam organa javne vlasti, pružalac, tražilac i korisnik besplatne pravne pomoći, posredovanje kao oblik sekundarne besplatne pravne pomoći, kao i slučajevi u kojima nije dozvoljena sekundarna besplatna pravna pomoć.

Predviđeno je da se Nacrtom zakona uređuje besplatna pravna pomoć i besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima, dok je kao cilj Nacrta zakona utvrđeno da se svakom licu omogući delotvoran i jednak pristup pravdi.

Takođe, odredbama Nacrta zakona besplatna pravna pomoć se definiše kao pravna pomoć koja se besplatno pruža korisniku pravne pomoći i precizirani su uslovi koje određeno lice mora da ispunjava da bi imalo mogućnost korišćenja ove pomoći.

Kada je u pitanju sadržaj besplatne pravne pomoći,odredbama Nacrta zakona se precizira da se ona sastoji od pružanja opšte pravne informacije, početnog pravnog saveta, pravnog saveta, sastavljanja isprave, sastavljanja javnobeležničke isprave, sastavljanja podneska, zastupanja, odbrane i posredovanja u rešavanju sporova.

Precizirano je i da besplatna pravna pomoć može biti pružena kao:

1) primarna, koja se sastoji od davanja opštih pravnih informacija, početih pravnih saveta, pravnih saveta i sastavljanja isprava i

2) sekundarna, koja obuhvata sastavljanje javnobeležničkih isprava, sastavljanje podnesaka, zastupanje, odbranu i posredovanje u rešavanju sporova.

Takođe, precizno su određeni i slučajevi u kojima licu nije dozvoljeno pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći. Odredbama Nacrta zakona precizirani su pojmovi pružaoca, tražioca i korisnika besplatne pravne pomoći, a precizno je navedeno ko može biti pružalac besplatne pravne pomoći, kako primarne, tako i sekundarne.

Kao oblik sekundarne besplatne pravne pomoći reguliše se i posredovanje, odnosno precizira se da posrednici posreduju u rešavanju sporova kad je licu odobrena sekundarna besplatna pravna pomoć, u okviru svojih ovlašćenja određenih Nacrtom zakona. Konačno, precizno su definisana i osnovna načela na kojima se zasniva pružanje besplatne pravne pomoći.

Kada je u pitanju registar pružalaca,odredbama Nacrta zakona definisana je obaveza upisa u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći (u daljem tekstu: Registar), način upisa i vođenje Registra, obavezni podaci koji se unose u Registar u zavisnosti od pružaoca besplatne pravne pomoći, prijavljivanje promene podataka koji su upisani u Registar i razlozi za brisanje pružaoca iz Registra.

Odredbama Nacrta zakona kojima se regulišu obaveze pružalaca besplatne pravne pomoći propisuju se i preciziraju:

1)savesno i profesionalno postupanje, pod kojim se podrazumeva samostalno, savesno, profesionalno, blagovremeno i delotvorno pružanje besplatne pravne pomoći, kao i zabrana traženja i primanja naknade od korisnika,

2) slučajevi u kojima pružalac može odbiti da pruži besplatnu pravnu pomoć korisniku,

3) vođenje evidencije o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći i dostavljanje redovnog godišnjeg izveštaja ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: Ministarstvo),

4) zaštita podataka,

5) organizacija rada, kao i dužnost da korisnicima obezbedi pristup informacijama koje se odnose na organizaciju rada,

6) posebne obaveze državnih organa, organa javne vlasti i jedinice lokalne samuprave.

Kada je u pitanju postupak za ostvarivanje prava na sekundarnu besplatnu pravnu pomoć,odredbama Nacrta zakona se precizno definišu i uređuju:

1) podnošenje zahteva za odobravanje sekundarne besplatne pravne pomoći,

2) sadržina zahteva,

3) dozvola za odlučivanje o zahtevima,

4) razlozi za oduzimanje dozvole za odlučivanje o zahtevima od strane ministra nadležnog za poslove pravosuđa,

5) utvrđivanje činjenica od strane organa uprave o ispunjenosti uslova za pružanje besplatne sekundarne pravne pomoći,

6) postupanje organa uprave i rokovi za odlučivanje o zahtevu tražioca,

7) odobravanje sekundarne besplatne pravne pomoći,

8) razlozi za odbijanje zahteva i podnošenje žalbe Ministarstvu,

9) obaveza prijavljivanja promene stanja, odnosno obaveza korisnika da organu uprave prijavi sve promene koje bi mogle uticati na ostvarivanje prava na sekundarnu besplatnu pravnu pomoć, obaveza organa uprave da ukine rešenje o odobravanju pomoći ukoliko sazna da postoje činjenice koje ukazuju na neopravdanost korišćenja pomoći i pravo korisnika na podnošenje žalbe Ministarstvu,

10) sadržaj pritužbe i pravo korisnika na pritužbu Ministarstvu ukoliko smatra da je pružalac neopravdano odbio pružanje besplatne pravne pomoći ili odobrene sekundarne besplatne pravne pomoći, da ne pruža besplatnu pravnu pomoć savesno ili profesionalno, da ne poštuje njegovo dostojanstvo ili ako tvrdi da pružalac traži od njega naknadu za pružanje besplatne pravne pomoći,

11) obaveza organa uprave da vodi evidenciju i prikuplja podatke o primeni odredaba Nacrta zakona.

Odredbama Nacrta zakona kojima je regulisano finansiranje besplatne pravne pomoći uređuju se:

1) naknada za pružanje besplatne pravne pomoći, odnosno predviđeno je da se sekundarna besplatna pravna pomoć finansira iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinice lokalne samouprave, dok se i primarna i sekundarna besplatna pravna pomoć mogu finansirati iz donacija,

2) donošenje propisa od strane Vlade Republike Srbije kojim se određuje tarifa za pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći,

3) naknada po tarifi, odnosno precizira se da nakon okončanja postupka pružanja sekundarne pravne pomoći pružalac podnosi organu uprave na overu zahtev za plaćanje naknade, dokaze o pruženoj pomoći i konačni obračun naknade za pruženu pomoć radi naknade troškova po tarifi,

4) projektno finansiranje iz javnih prihoda, odnosno precizira se da se ova sredstva mogu preneti samo pružaocu koji je registrovan prema odredbama Nacrta zakona i advokatskim komorama,

5) vraćanje primljenih sredstava, odnosno preciziraju se slučajevi u kojima Republika Srbija ima pravo da od korisnika zahteva vraćanje sredstava koja su pružaocima isplaćena za pružanje sekundarne besplatne pravne pomoći.

Kada je u pitanju besplatna pravna pomoć u prekograničnom postupku, Nacrtom zakona je predviđeno da se besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima pruža saglasno odredbama Nacrta zakona i Direktivi 2003/8/EU o poboljšanju pristupa pravdi u prekograničnim sporovima kroz utvrđivanje minimalnih zajedničkih pravila, u vezi sa pravnom pomoći u takvim sporovima.

Odredbama Nacrta zakona precizno se definišu i uređuju:

1) pojam prekograničnog spora,

2) uslovi za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnom sporu,

3) podnošenje zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima u Republici Srbiji,

4) odlučivanje o zahtevu,

5) vrste troškova koje obuhvata besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima,

6) podnošenje zahteva za besplatnu pravnu pomoć u prekograničnim sporovima u drugoj državi članici Evropske unije,

7) obrasci za podnošenje zahteva za besplatnu pravnu pomoć u prekograničnim sporovima.

Kada je u pitanju nadzor nad primenama odredaba Nacrta zakona, propisano je da:

1) nadzor nad zakonitošću rada pružalaca besplatne pravne pomoći vrši Ministarstvo,

2) kontrolu valjanosti, odnosno savesnosti i profesionalnosti pružanja besplatne pravne pomoći, vrši Ministarstvo;

3) Ministarstvo, u slučaju uočavanja nedostataka u savesnom i profesionalnom pružanju besplatne pravne pomoći, sačinjava i dostavlja inicijativu za utvrđivanje odgovornosti pružaoca organima koji su za to nadležni,

4) u postupku utvrđivanja odgovornosti, organ koji je nadležan za utvrđivanje odgovornosti pružaoca vodi postupak kontrole valjanosti saglasno Nacrtu zakona, etičkom kodeksu i svojim pravilima i dostavlja odluku Ministarstvu, koje u slučaju utvrđivanja nesavesnog ili neprofesionalnog pružanja besplatne pravne pomoći donosi rešenje o brisanju iz Registra,

5) da se odlukom Vlade, kao povremeno radno telo, obrazuje Savet za praćenje sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji radi praćenja i poboljšanja pružanja besplatne pravne pomoći.

Takođe, odredbama Nacrta zakona kojima se regulišu kaznene odredbe predviđeni su prekršaji u slučaju povreda odredaba Nacrta zakona.

Konačno, u prelaznim i završnim odredbama precizirano je da:

1) se propisi utvrđeni Nacrtom zakona donose u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Nacrta zakona,

2) državni organi, organi javne vlasti i jedinice lokalne samouprave moraju obrazovati službu pravne pomoći u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu Nacrta zakona,

3) Nacrt zakona stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2017. godine.

Takođe, precizirano je da odredbe Nacrta zakona kojima je regulisana besplatna pravna pomoć u prekograničnom sporu počinju da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji. 

Izvor: Redakcija, Dragana Aleksić, 15.12.2015.