PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI - TEKST PROPISA

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Član 1.

U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon i 93/2014), u članu 101. stav 5. reči: "nadležna komora" zamenjuju se rečju "ministar ".

Član 2.

Posle člana 171. dodaje se član 171a, koji glasi:

"Član 171a

Zdravstveni radnik, u smislu ovog zakona, jeste i nastavnik ili saradnik fakulteta zdravstvene struke koji izvodi nastavu iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa propisima o visokom obrazovanju.

Zdravstveni radnik iz stava 1. ovog člana pruža i zdravstvene usluge iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za potrebe osiguranih lica u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova, u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje.

Sredstva za pružanje zdravstvenih usluga iz stava 2. ovog člana obezbeđuju se iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Zdravstvena ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova, fakultet zdravstvene struke i Republički fond za zdravstveno osiguranje zaključuju, sporazum kojim se uređuju njihova međusobna prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz stava 2. ovog člana, vrsta i obim zdravstvenih usluga koje pružaju zdravstveni radnici iz stava 1. ovog člana, spisak zdravstvenih radnika – nastavnika i saradnika iz stava 1. ovog člana koji pružaju zdravstvene usluge, način plaćanja pruženih zdravstvenih usluga i druga pitanja od značaja za regulisanje međusobnih odnosa.

Zdravstvene usluge pod uslovima iz st. 2-4. ovog člana može, kada je to potrebno, da pruža i zdravstveni radnik koji je i nastavnik, odnosno saradnik fakulteta zdravstvene struke koji ne izvodi nastavu iz kliničkih predmeta.

Sredstva koja fakultet zdravstvene struke ostvari u skladu sa sporazumom iz stava 4. ovog člana predstavljaju sopstveni prihod te visokoškolske ustanove i koriste se u skladu sa propisima kojima se uređuje visoko obrazovanje i propisima kojima se uređuju plate zaposlenih u javnim službama.

Na opšti akt fakulteta zdravstvene struke kojim se utvrđuje iznos uvećanja plate nastavnika i saradnika iz stava 1. ovog člana koji se isplaćuje iz sredstava ostvarenih pružanjem zdravstvenih usluga u skladu sa sporazumom iz stava 4. ovog člana ne primenjuju se odredbe člana 4. Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 116/2014)."

Član 3.

U članu 173a stav 4. posle reči: "odnosno zaposlenih u zdravstvenoj ustanovi," dodaju se reči: "uključujući i zdravstvene radnike iz člana 171a ovog zakona,".

Član 4.

Član 175. menja se i glasi:

"Član 175.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici ne mogu obavljati samostalni rad dok ne obave pripravnički staž i polože stručni ispit, u skladu sa ovim zakonom.

Pripravnički staž za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom traje šest meseci.

Pripravnički staž za zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom traje 12 meseci.

Pripravnički staž za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa višom, odnosno srednjom stručnom spremom, traje šest meseci."

Član 5.

Član 190. stav 8. menja se i glasi:

"Bliže uslove za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, postupak i način izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, obrazac i sadržaj izdate, obnovljene ili oduzete licence, program kontinuirane edukacije koji se sprovodi radi sticanja stručne osposobljenosti zdravstvenog radnika za samostalni rad, polaganje licencnog ispita, način polaganja ispita, obrazovanje komisije, kao i druge uslove potrebne za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, propisuje ministar."

Član 6.

Član 191. menja se i glasi:

"Član 191.

Zdravstveni radnik koji ne ispunjava uslove za obnavljanje licence propisane ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona dužan je da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencne godine, odnosno licencnog perioda.

Zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ne može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i drugom pravnom licu iz člana 54. ovog zakona".

Član 7.

Član 196. stav 2. menja se i glasi:

"Zdravstveni radnik uz zahtev za obnavljanje licence podnosi i dokaz o sprovedenom postupku kontinuirane edukacije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ili dokaz o položenom licencnom ispitu, kao i dokaz o stručnoj osposobljenosti za nastavak rada u svojoj struci."

Član 8.

Član 198. stav 2. briše se.

Član 9.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Imajući u vidu da Ministarstvo zdravlja propisuje i kontroliše uslove za rad apoteka, kao i da vrši kontrolu rada apoteka, potrebno je da Ministarstvo zdravlja opštim aktom uredi šta sve može biti predmet prometa u apoteci.

Član 171a u smislu ovog zakona precizira se pojam zdravstveni radnik u tom smislu što se i nastavnici ili saradnici fakulteta zdravstvene struke, koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta, u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa propisima o visokom obrazovanju, kao i nastavnici odnosno saradnici fakulteta zdravstvene struke, koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, a pružaju zdravstvenu uslugu u zdravstvenim ustanovama, smatraju zdravstvenim radnicima.

Takođe, ovim članom propisani je da se sporazumom zaključenim između zdravstvenih ustanova iz Plana mreže, fakulteta zdravstvene struke i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Predloženim zakonskim rešenjem predviđeno je da pripravnički staž za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom traje šest meseci. Programi osnovnih studija na fakultetima odgovarajuće struke, usklađeni sa evropskim direktivama, sadrže obaveznu praksu na završnoj godini osnovnih studija, odnosno studenti u tom periodu već obaljaju deo programa obaveznog pripravničkog staža. Do sada su pripravnički staž samo doktori medicine čije su osnovne studije na medicinskom fakultetu trajale šest godina obavljali, na osnovu programa nadležnog organa fakulteta, u trajanju od šest meseci, dok se predloženim zakonskim rešenjem izjednačavaju svi zdravstveni radnici sa visokom školskom spremom.

Postojećim zakonskim rešenjem propisano je da zdravstveni radnik koji nije stekao uslov da obnovi licencu (dozvola za samostalni rad) može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi, pod nadzorom zdravstvenog radnika koji je dobio, odnosno obnovio licencu kod nadležne komore.

Rad pod nadzorom potpuno je neizvodljiv u slučajevima kada je zdravstveni radnik osnivač privatne prakse, kada zdravstvenu delatnost pruža u zdravstvenoj ustanovi ili nekom njenom delu gde nije moguće obezbediti rad pod nadzorom zdravstvenog radnika koji ima licencu (organizacioni delovi zdravstvene ustanove, ambulante domova zdravlja u naseljenim mestima, privatne apoteke, apoteke zdravstvene ustanove u organizacionim jedinicama sa minimalnom sistematizacijom i sl.).

Takođe, u slučajevima gde bi poslodavac mogao da omogući rad pod nadzorom, pod uslovom da zdravstveni radnik koji ima licencu pristane da bude mentor zdravstvom radniku koji nije obnovio licencu, pitanje je racionalnosti i celishodnosti takve vrste rada u zdravstvenoj ustanovi, s obzirom da zdravstveni radnik koji nije obnovio licencu ne može samostalno da obavlja hirurške intervencije, daje anesteziju, obavlja specijalističke preglede, da obavlja poslove izabranog lekara, da obavlja poslove farmaceutske zdravstvene zaštite propisane Zakonom (snabdevanje stanovništva i drugih zdravstvenih ustanova lekovima i medicinskim sredstvima, izrada magistralnih i galenskih lekova), kao ni i poslove laboratorijske dijagnostike (izrada laboratorijskih analiza i izdavanje izveštaja o analizama, da vrši kontrolu, verifikaciju laboratorijskih analiza i sl.)

Ovako propisani "rad pod nadzorom" ne postoji u regulativi ni jedne od zemalja iz regiona (okruženja). Polaganje "licencnog ispita" (provera stručnog znanja) je način koji se primenjuje u zemljama u regionu u slučajevima kada zdravstveni radnik ne stekne uslove za obnovu licence (odobrenja za samostalan rad).

Predloženim zakonskim rešenjem omogućava se zdravstvenom radniku, da nakon polaganja navedenog licencnog ispita, a pre isteka važenja licence, obnovi istu i tako dobije dozvolu za samostalan rad. Ako položi licencni ispit nakon isteka roka za važenje licence, zdravstveni radnik stiče uslove da istu obnovi, te tako stiče uslove za (samostalno) obavljanje zdravstvene delatnosti u narednom periodu.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. Imajući u vidu da Ministarstvo zdravlja propisuje i kontroliše uslove za rad apoteka, kao i da vrši kontrolu rada apoteka, potrebno je da Ministarstvo zdravlja opštim aktom uredi šta sve može biti predmet prometa u apoteci.

U članu 2. precizira se pojam zdravstveni radnik u tom smislu što se i nastavnici ili saradnici fakulteta zdravstvene struke, koji izvode nastavu iz kliničkih predmeta, u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa propisima o visokom obrazovanju, kao i nastavnici, odnosno saradnici fakulteta zdravstvene struke, koji ne izvode nastavu iz kliničkih predmeta, a pružaju zdravstvenu uslugu u zdravstvenim ustanovama, smatraju zdravstvenim radnicima.

Takođe, ovim članom propisano je da se sporazumom zaključenim između zdravstvenih ustanova iz Plana mreže, fakulteta zdravstvene struke i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje uređuju međusobna prava i obaveze u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U članu 4. utvrđeno je da pripravnički staž za zdravstvene radnike sa visokom stručnom spremom traje šest meseci. Pripravnički staž za zdravstvene saradnike sa visokom stručnom spremom traje 12 meseci. Pripravnički staž za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike sa višom, odnosno srednjom stručnom spremom, traje šest meseci.

U članu 5. propisuju se bliži uslove za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, postupak i način izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, obrazac i sadržaj izdate, obnovljene ili oduzete licence, program kontinuirane edukacije koji se sprovodi radi sticanja stručne osposobljenosti zdravstvenog radnika za samostalni rad, polaganje licencnog ispita, način polaganja ispita, obrazovanje komisije, kao i druge uslove potrebne za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence, propisuje ministar.

U članu 6. predviđeno je da je zdravstveni radnik koji ne ispunjava uslove za obnavljanje licence propisane ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona dužan da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori u roku od 60 dana pre isteka licencne godine, odnosno licencnog perioda.

 Zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ne može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi i drugom pravnom licu iz člana 54. ovog zakona.

Na ovaj način data je mogućnost zdravstvenom radniku, da nakon polaganja navedenog licencnog ispita, a pre isteka važenja licence, obnovi istu i tako dobije dozvolu za samostalan rad. Ako položi licencni ispit nakon isteka roka za važenje licence, zdravstveni radnik stiče uslove da istu ponovo obnovi, te tako stiče uslove za samostalno obavljanje zdravstvene delatnosti u narednom periodu.

Članom 7. utvrđeno je da zdravstveni radnik uz zahtev za obnavljanje licence podnosi i dokaz o sprovedenom postupku kontinuirane edukacije u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ili dokaz o položenom licencnom ispitu, kao i dokaz o stručnoj osposobljenosti za nastavak rada u struci.

Propisano je da se član 198. stav 2. briše.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, donese po hitnom postupku kako bi se izbegle eventualne štetne posledice za funkcionisanje zdravstvene službe, kao i celokupnog zdravstvenog sistema.

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, kako bi se izbegle okolnosti koje mogu da prouzrokuju štetne posledice po zdravstveni sistem Republike Srbije.

Uvažavajući napred navedene razloge za donošenje Zakona po hitnom postupku nadležni Odbor za javne službe doneo je Zaključak 05 broj: 011-11275/2015 od 20. oktobra 2015 godine, kojim se prihvata predlog Ministarstva zdravlja da nije potrebno sprovesti javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 13.11.2015.