Email Print

ZAKON O ORUŽJU I MUNICIJI: PORODICA, TO JEST ZAKONSKI NASLEDNICI PREMINULOG, OBAVEZNI SU DA ORUżJE POKOJNIKA PRIJAVE POLICIJI, KOJA PREUZIMA ORUżJE DO OKONčANJA OSTAVINSKE RASPRAVE. KADA SE U TOM POSTUPKU DOđE DO ODLUKE KOME ćE ORUżJE PRIPASTI, SVE I DA VEć IMA SVOJE DOZVOLE I ORUżJE, LICE KOJE ORUżJE DOBIJE U NASLEDSTVO MORA DA TRAżI ODOBRENJE ZA NABAVKU ORUżJA


Naslednici mogu da se nađu u nezgodnoj situaciji kada iza pokojnika u kući ostane oružje, ukoliko ovo pitanje unutar porodice nije pravovremeno rešeno. Ne samo da nasleđivanje oružja nije sasvim jednostavno, već troškovi poreza mogu biti opterećujući za naslednike.

Oružje u kući može imati više uloga, od alata (lovci, službena lica), do trofeja. Međutim, kakvo god bilo, vatreno oružje u domovima privatnih lica strogo je definisano Zakonom o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 104/2013 - dr. zakon - dalje: Zakon) sa kojim je (više-manje) upoznat svaki vlasnik, odnosno nosilac dozvole.

Prema Zakonu, porodica, to jest zakonski naslednici preminulog, obavezni su da oružje pokojnika prijave policiji, koja preuzima oružje do okončanja ostavinske rasprave. Kada se u tom postupku dođe do odluke kome će oružje pripasti, sve i da već ima svoje dozvole i oružje, lice koje oružje dobije u nasledstvo mora da traži odobrenje za nabavku oružja (slično kao kada kupuje novo ili polovno oružje), pa tek po odobrenju može nasleđeno oružje i preuzeti.

Ukoliko naslednik ne uspe da dobije odobrenje (ni nakon žalbe ministru policije), porodica će ostati bez oružja.

Ukoliko nema zainteresovanih članova porodice koji bi oružje nasledili (i čuvali ili koristili), oni mogu prodati oružje, ali samo tako što će svo oružje predati policiji i oglasiti to oružje za prodaju. U praksi, porodica se može dogovoriti sa nekom radnjom koja je ovlašćena za prodaju oružja, da radnja to oružje preuzme u policiji i ponudi u svom prostoru na prodaju uz određeni procenat.

Ove peripetije se delimično mogu izbeći kada je reč o puškama, to jest oružju dugih glatkih cevi (neolučeno oružje), jer ti komadi oružja mogu imati do tri prijavljena korisnika, pa smrt jednog ne mora automatski da znači da će svi ostati bez zajedničkog oružja. Amaterski rečeno - to su lovačke puške koje kao municiju koriste "patrone" sa sačmom i za njih postoje brojni nazivi (puške sačmarice, dvocevke, bokerice, položare, itd, za razliku od pušaka koje koriste zrno/"metak" kao municiju koje spadaju u oružje sa olučenim cevima i poznate su kao "karabini").

Zakonom je propisano da se, kao ni karabini, ne mogu jednostavno naslediti ni revolveri i pištolji. I tu je takođe veoma često problem, ali - finansijske prirode. Naime, čak i ako naslednik oružja jeste načelno zainteresovan za oružje, i sam je možda vlasnik ponekog komada oružja, nije svako spreman da u nasledstvo prihvati tri, pet ili deset komada revolvera i pištolja. Godišnji porez može biti i 100 ili više stotina evra (poreza su oslobođene puške i karabini ako je korisnik član lovačkog ili sportskog društva i sl). Ovo je jedan od razloga zbog koga se danas oružje, naročito ono sa kratkim cevima, može kupiti veoma povoljno (u odnosu na cene od pre koju godinu).

Na cenu polovnog oružja utiče nekoliko stavki:

  • realna upotrebna vrednost i visina poreza - lakše se prodaju puške i karabini nego pištolji i revolveri jer se više i koriste;
  • popularnost samog modela, proizvođača, kalibra, zemlje porekla - puške kalibra 12 imaju prosečno veću cenu od onih u kalibru 20;
  • posebne karakteristike oružja kao što su očuvanost, ukrasi, oprema - rezbarija drvenih delova, intarzija, gravure na metalnim delovima, odnosno znaci da li je i koliko oružje korišćeno, kako je održavano, u kojim uslovima je čuvano, koji optički uređaji idu uz oružje (optika), itd.

Zakon o oružju i municiji ("Sl. glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 104/2013 - dr. zakon)

Član 3.

Prema nameni i posebnim vrstama, u smislu ovog zakona, oružje se deli na:

1) oružje za ličnu bezbednost, koje čine pištolji i revolveri iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona, kalibra 5,6 mm i većeg kalibra;

2) lovačko oružje, koje čine lovačke puške raznih kalibara sa olučenim i neolučenim cevima;

3) sportsko oružje, koje čine puške, pištolji i revolveri velikog kalibra, podešeni za sportske svrhe, malokalibarske puške i malokalibarski pištolji i revolveri kalibra 5,6 mm, sa ivičnim paljenjem i sa olučenim ili neolučenim cevima, vazdušne puške i vazdušni pištolji i revolveri i oružje sa tetivom;

4) trofejno oružje, koje čine vatreno i hladno oružje, koje se čuva iz ustanaka i oslobodilačkih ratova, ili koje predstavlja lični ili porodični trofej vlasnika;

5) staro oružje, koje čine puške, revolveri, sablje, mačevi i drugo oružje koje više nije u upotrebi, a ima istorijsku ili umetničku vrednost;

6) kombinovano oružje, koje čini oružje sa dve ili više olučenih ili neolučenih cevi različitog kalibra.

Član 15

Prilikom otuđenja oružja oružni list, odnosno odobrenje za držanje oružja, zajedno sa odobrenjem za nabavljanje oružja, predaje se nadležnom organu u roku od osam dana od dana otuđenja.

Prilikom zamene oružja iste vrste na koju glasi oružni list lice koje vrši zamenu, u roku od osam dana od izvršene zamene, predaće oružni list nadležnom organu radi izdavanja novog oružnog lista.

Lice koje poseduje oružje, prilikom promene prebivališta obaveštava o tome nadležni organ u mestu novog prebivališta, u roku od osam dana od dana promene prebivališta.

Članovi porodice umrlog lica koje je posedovalo oružje, u roku od 30 dana od smrti lica obavestiće o tome nadležni organ.

Lice koje je u posedu oružja umrlog lica dužno je da ga bez odlaganja preda na čuvanje nadležnom organu, do donošenja odluke u skladu sa ovim zakonom.

Izvor: Vebsajt Penzin, 14.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija