Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora


Email Print

NEUSKLAĐENOST ODREDBI ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI I ZAKONA O UPRAVNIM SPOROVIMA KOJIMA JE UREĐENA MOGUĆNOST ODLAGANJA IZVRŠENJA PORESKOG REŠENJA


Mogućnost odlaganja izvršenja upravnog akta (poreskog rešenja) uređena je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012 i 47/2013 - dalje: ZPPPA) i Zakonom o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009 - dalje: ZUS).

Mogućnost odlaganja izvršenja prvostepenog poreskog rešenja uređena je odredbom člana 147. ZPPPA, koja glasi:

"Žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta.

Izuzetno, drugostepeni poreski organ može odložiti izvršenje poreskog upravnog akta protiv kojeg je izjavljena žalba, ako poreski obveznik dokumentuje da bi plaćanjem poreza ili sporednih poreskih davanja pre konačnosti pobijanog akta pretrpeo bitnu ekonomsku štetu.

Zaključak o odlaganju izvršenja, protiv kojeg žalba nije dopuštena, donosi po hitnom postupku drugostepeni poreski organ."

Odredba člana 147. ZPPPA u primeni je od 1. januara 2003. godine, kao dana početka primene ZPPPA i do sada nije menjana. Iako je u primeni preko 10 godina, ova odredba je ostala mrtvo slovo na papiru zbog njene nepreciznosti, s jedne strane, i nespremnosti drugostepenog poreskog organa da gradi klijentski odnos sa poreskim obveznicima, s druge strane. Osim toga, odredba člana 147. stav 2. ZPPPA možda nije zaživela i zbog odredbi čl. 73-74b ZPPPA kojima je uređeno odlaganje plaćanja poreskog duga i koje su u periodu primene ZPPPA dosta liberalizovane, pa se smatra da je interes poreskih obveznika ovim odredbama dovoljno zaštićen. Međutim, u uslovima teške ekonomske krize, određen broj poreskih obveznika, koji ne spadaju u obveznike iz člana 74. stav 6. ZPPPA od kojih se ne zahtevaju sredstva obezbeđenja naplate, ne može da ostvari pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga jer trenutno nije u stanju da ponudi kvalitetno sredstvo obezbeđenja naplate poreskog duga.

Mogućnost odlaganja izvršenja konačnog upravnog akta, pa time i konačnog poreskog rešenja, uređena je odredbom člana 23. ZUS, koja glasi:

"Tužba, po pravilu, ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta.

Po zahtevu tužioca, sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

Izuzetno, stranka iz upravnog postupka može tražiti od suda odlaganje izvršenja upravnog akta i pre podnošenja tužbe:

1) u slučaju hitnosti;

2) kada je izjavljena žalba koja po zakonu nema odložno dejstvo, a postupak po žalbi nije okončan.

Po zahtevu za odlaganje izvršenja sud odlučuje rešenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva iz st. 2. i 3. ovog člana."

Odredba člana 23. ZUS, kao vrlo značajna novina, u primeni je od 30. decembra 2010. godine, kao dana početka primene ZUS.

Analizom odredbe člana 147. ZPPPA i odredbe člana 23. ZUS, zaključujemo da iste, kao deo jedinstvenog pravnog sistema Srbije, nisu međusobno usklađene iako uređuju isto pitanje - mogućnost odlaganja izvršenja upravnog akta, uz napomenu da je odredba člana 23. ZUS potpunija i preciznija. Zato, sa aspekta zaštite interesa poreskih obveznika u poreskom postupku, budući da žalba protiv prvostepenog poreskog rešenja ne odlaže njegovo izvršenje, smatramo da bi bez odlaganja trebalo precizirati odredbu člana 147. ZPPPA po ugledu na odredbu člana 23. ZUS i omogućiti poreskim obveznicima njeno korišćenje u ranijoj fazi postupka, odnosno pred poreskim organom, čime se smanjuje mogućnost nastupanja štetnih posledica, s jedne strane, i nastavak poslovanja poreskog obveznika, s druge strane.

Ovo stoga što odlaganje izvršenja konačnog (drugostepenog) poreskog rešenja u upravnom sporu koji se vodi pred Upravnim sudom gubi smisao ako je prvostepeno poresko rešenje izvršeno pre ocene njegove zakonitosti od strane drugostepenog organa i time je ugrožen opstanak poreskog obveznika. Situacija je još nepovoljnija ako drugostepeni organ u postupku po žalbi oceni da je žalba osnovana pa istu uvaži, a prvostepeno poresko rešenje poništi i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje. U ovoj situaciji, izvršavanjem prvostepenog poreskog rešenja koje je poništeno, ekonomska i poslovna pozicija poreskog obveznika je ozbiljno urušena, pošto je blokada poslovnog računa po rešenju poreskog organa, signal poveriocima poreskog obveznika i poslovnim bankama da aktiviraju sredstva obezbeđenja i time obveznika uvedu u duboku nesolventnost.

U poreskim stvarima i odredba člana 23. stav 3. ZUS, prema kojoj stranka iz upravnog postupka može tražiti od suda odlaganje izvršenja upravnog akta i pre podnošenja tužbe u slučaju hitnosti ili kada je izjavljena žalba koja po zakonu nema odložno dejstvo (što je slučaj u poreskoj materiji), ne obezbeđuje zaštitu interesa poreskih obveznika, pošto će i u ovoj situaciji poresko rešenje biti izvršeno do podnošenja i do donošenja odluke Upravnog suda po zahtevu za odlaganje izvršenja prvostepenog poreskog rešenja. Zato je neophodno da se stvori realan i potpun pravni osnov za korišćenje mogućnosti odlaganja izvršenja poreskog rešenja još u postupku po žalbi. 

Izvor: Paragraf Lex