Email Print

IZMENE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE: NA PUTU KA EU POTREBNE NAJMANJE DVE USTAVNE IZMENE - PRVA DA BI SE UNELE ODREDBE O PRENOSU DELA SUVERENITETA NA EU I DIREKTNOJ PRIMENI DELA EVROPSKIH PROPISA, I DRUGA DA BI SE SRBIJA USAGLASILA SA STANDARDIMA EU U OBLASTIMA U KOJIMA TO JOš NIJE UčINILA, PRE SVEGA PO PITANJU NEZAVISNOSTI SUDSTVA


Srbija će u okviru priprema za pristupanje EU morati da promeni Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), ali nasuprot uvreženom mišljenju odnos sa Kosovom tu neće biti glavna tema, rekli su stručnjaci na predstavljanju analize posvećene promeni Ustava na putu ka EU. Potrebno je zakonskim izmenama preneti nadležnosti na Brisel i garantovati nezavisnost sudstva.

"Smatram da nema prepreka da mi adekvatno formulišemo stav da je to deo naše teritorije koji trenutno nije pod našom vlašću", rekla je profesorka beogradskog Pravnog fakulteta Union Violeta Beširević na predstavljanju analize stručnjaka Evropskog pokreta u Srbiji Vladimira Međaka u beogradskom Medija centru. Njena ocena je da "Ustav nije sredstvo kojim se može sprečiti protivpravna secesija ali se može koristiti u unutrašnje političke svrhe".

Docent Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković rekao je da možda nije potrebno ni redefinisati sadašnje odredbe o Kosovu i Metohiji u Ustavu, navodeći da se one mogu tumačiti poput nekadašnjeg člana ustava Nemačke pre ujedinjenja koji je predviđao primenu propisa i na ostatak teritorije kada za to dođe vreme.

Prema oceni Marinkovića, preambula o Kosovu je "fasadna", a ne suštinska. U njoj se recimo pominje da će biti donet zakon kojim će se definisati odnos sa Kosovom, ali to nije učinjeno a po njegovom mišljenju neće ni biti.

Naučni saradnik Instituta za komparativno pravo Vladimir Đurić nije se složio s tim da je reč o "fasadnoj odredbi". S obzirom na to da se odnosi s Kosovom uređuju kroz pregovore, njegov predlog je da se pre sklapanja sporazuma o ishodu pregovora građani izjasne na referendumu.

Integrativna klauzula - redovne izmene za pristupanje EU

Autor analize Vladimir Međak, nekadašnji pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije u Srbiji, rekao je da će biti potrebna dva tipa izmena Ustava - prva da bi se unele odredbe o prenosu dela suvereniteta na EU i direktnoj primeni dela evropskih propisa, pre svega uredbi, što su morale da učine sve zemlje koje su se priključivale EU, i druga da bi se Srbija usaglasila sa standardima EU u oblastima u kojima to još nije učinila, pre svega po pitanju nezavisnosti sudstva.

Međak, koji je zamenik predsednika Istraživačkog foruma EPuS, istakao je da nije reč o odricanju od suvereniteta, i da su ovo zemlje različito definisale, pa je u Francuskoj recimo takozvanom integrativnom klauzulom definisano da zemlje članice zajedno vrše suverenitet.

Bregzit je plastičan primer šta se događa kada zemlje reše da povrate svoje nadležnosti, istakao je on.

Kada je reč o integrativnoj klauzuli, Beširević sa fakulteta Union rekla je da postoje dva osnovna načina na koji zemlje regulišu odnos prema EU - opštom odredbom koja se odnosi na sve međunarodne organizacije, ili poveravanjem ovlašćenja.

Poveravanje ili prenos ovlašćenja je bolja opcija, koju je primenila većina zemalja, uključujući Nemačku, Francusku, Hrvatsku i Grčku, smatra ona. To je potkrepila rečima da je u sadašnjem ustavnom pravu dominantan stav da je EU naddržavna tvorevina ustavnog tipa, a ne međunarodna organizacija. Poseban argument je da stav opšteg tipa iziskuje dodatna tumačenja što u Srbiji, kako je rekla, i ne daje najbolje rezultate.

Integrativnu klauzulu opšteg tipa primenile su uglavnom države Istoka i Centra Evrope, koje su pristupile 2004, a to je tipično rešenje u situacijama u kojima je jak evroskepticizam da se ne bi "bole oči".

Autor studije Vladimir Međak rekao je da bi trebalo navesti i da će se posebnim zakonom definisati odnos nacionalnog parlamenta i vlade. Tim zakonom je, kako je rekao, potrebno propisati obavezno konsultovanje nacionalnog parlamenta u evropskim poslovima, budući da ova institucija nakon pristupanja EU dobija još jaču ulogu.

Deo obaveznih izmena odnosiće se i na ostvarivanje prava evropskog građanstva, odnosno da se omogući građanima EU koji imaju prebivalište u Srbiji da glasaju na lokalnim i evropskim izborima. Ovo pravo će dobiti i naši građani koji borave u članicama EU, što će predstavljati korist posebno imajući u vidu veliki broj naših građana u inostranstvu, naveo je Međak u analizi.

Na skupu je rečeno da su neke zemlje ustavima povezale lokalne izbore u zemlji sa izborima za Evropski parlament.

Izmenom Ustava do veće nezavisnosti sudstva

U tekstu analize se navodi i da će zbog neusaglašenosti sa potrebnim standardima biti potrebno menjati Ustav, pre svega da bi se garantovala nezavisnost sudstva, to je obaveza koju je Srbija preuzela i Akcionim planom za Poglavlje 23 i koja bi trebalo da se ispuni 2017. godine. Glavna zamerka odnosi se na način izbora sudija i članova Visokog saveta sudstva u Državnog veća tužilaca.

O ovome će morati da se organizuje i referendum, naveo je Međak, dodavši da je važno da on ne bude organizovan kasno u procesu pristupanja, kako bi se razdvojio od referenduma o članstvu u EU za koji je predložio da bude propisana dvotrećinska većina za uspeh kako bi se obezbedila stabilnost.

Akcionim planom za Poglavlje 23 u pregovorima sa EU predviđeno je i da se uporednom analizom zaključi i da li je potrebno da se izmeni Ustav zbog političkih prava manjina, što je moguća treća izmena najvišeg pravnog akta, naveo je on.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom (Yucom) Milan Antonijević rekao je da prilikom donošenja važećeg Ustava nije bilo dovoljne rasprave, što mu oduzima deo legitimiteta.

"Nadamo se da će radna grupa (za izmenu Ustava) biti otvorena i da se neće od javnosti skrivati koja su predložena rešenja", naveo je on.

Antonijević je rekao da ne želi "samo da kritikuje" i da Ustav sadrži odredbu po kojoj se ne sme umanjivati nivo stečenih prava što je, kako navodi, izuzetno korisno za zemlje koje unapređuju ovu oblast.

Učesnici su ocenili da bi trebalo u najkraćem roku organizovati javnu diskusiju o izmenama Ustava za reformu pravosuđa, koja je okvirno planirana za 2017, dok bi klauzule koje se odnose na EU, odnosno prepuštanje suvereniteta, direktna primena evropskih uredbi i omogućavanje glasanja građanima EU, trebalo uneti na završetku procesa pristupanja. I te završne izmene mogle bi biti predmet referenduma, i to u objedinjenom pitanju na referendumu o pristupanju, naveo je autor analize Vladimir Međak.

Na skupu su učestvovali pravnici više fakulteta i instituta u Srbiji, kao i predstavnici institucija poput Ratela, ministarstava i Ombudsmana.

Izvor: Vebsajt EurActiv, 15.09.2016.
Naslov: Redakcija