Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: TUżIOCI OD 1.10.2013. GODINE PREUZIMAJU ISTRAGE


Tužilačka istraga u svim javnim tužilaštvima i sudovima u Srbiji počinje da se primenjuje za 15 dana, od 1. oktobra, što znači da istraga "iz ruku istražnog sudije prelazi u ruke tužioca" i tužilaštvo preuzima niz nadležnosti koje su do sada bile sudske.

U izjavama za Tanjug stručnjaci iz prakse i teorije ukazali su svako sa svog aspekta na dobre i loše strane novog koncepta krivičnog postupka po kojoj već godinu i po dana postupaju tužilaštva za organizvani kriminal i ratne zločine.

Većina je složna da ona dobro funkcioniše u tim specijalizovanim tužilaštvima i nadležnim odeljenjima Višeg suda u Beogradu, ali da to neće biti slučaj ako počne da se primenjuje od narednog meseca i u svim redovnim sudovima i tužilaštvima u Srbiji jer, kako su upozorili, ona za to još ne poseduju ni tehničke ni kadrovske niti materijalne uslove.

Tužilačka iustraga regulisana je odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), prema kojima će ubuduće najveći deo dokaza, posebno u pretkrivičnoj fazi krivčnog postupka, po nalogu tužioca dokaze da prikuplja policija.

Tužilac će saslušavati svedoke, nalagati veštačenja i sklapati sporazume o priznanju krivice, oportunitetu i druge nagodbe s okrivljenima, uz manje više pasivnu ulogu suda.

S druge strane, sud će u fazi istrage ubuduće predstavljati sudija za prethodni postupak (umesto istražnog sudije) koji će se starati o poštovanju prava okrivljenog - određivanje pritvora, pravo na posete u pritvoru, određivanje kućnog pritvora i drugih mera kao što su jemstvo, oduzimanje pasoša, obavezno javljanje...

Takođe će voditi računa da se ispoštuju prava odbrane kada je u pitanju prikuljanje dokaza u toku istrage, tako što odlučuje o žalbama osumnjičenih u pogledu dokaza koje izvodi javni tužilac.

Ako javni tužilac ne prihvati neki dokazni predlog odbrane, o tom predlogu na zahtev odbrane odlučuje sudija za prethodni postupak.

Nove odredbe Zakonika o krivičnom postupku od januara prošle godine već primenjuju specijalizovana tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine.

Prema pravilima tužilačke istrage, tužilac rukovodi predistražnim postupkom davanjem naloga policiji za prikupljanje informacija i obaveštenja, a istraga se pokreće njegovom naredbom na koju odbrana nema pravo žalbe, kao što je to bio slučaj do sada.

Po okončanju istrage o validnosti podignute optužnice odlučuje nadležni sud, a o eventualnoj žalbi odbrane na optužnicu Apelacioni sud, koji mora da je potvrdi kako bi ona stupila na snagu.

Ukoliko prvostepeni ili Apelacioni sud smatraju da ne postoje dokazi i da nema mesta krivicnom gonjenju, neće potvrditi optužnicu već će je vratiti tužiocu na doradu.

Nakon potvrđivanja optužnice, sud zakazuje pripremno ročište na kom se utvrđuju sporni dokazi koji će se izvoditi tokom suđenja, kao i dinamika toka postupka, a potom se ulazi u glavni pretres (suđenje) koji se takođe menja u procesnom smislu izvođenja dokaza, unakrsnog ispitianja...

Jedna od specificnosti tužilacke istrage je mogućnost posebne istrage koju vodi odbrana.

Osumnjičeni i njegov branilac mogu da prikupljaju dokaze, unajmljuju detektive, ispituju svedoke ili preuzimaju predmete ili dokaze od onih koji ih poseduju i tako praktično vode paralelnu istragu sa tužilaštvom.

Optuženima je zakonom garantovano pravo na besplatnu odbranu - koju plaća sud, za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna viša od osam godina zatvora.

Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, u čijem se tužilaštvu već godinu i po dana primenjuje tužilačka istraga, smatra da je pogrešna polazna pretpostavka da položaj okrivljenog po tom konceptu krivičniog postupka može zavisiti od "samovolje" tužioca.

On je u izjavi za Tanjugu istakao da su znatno šira procesna prava osumnjičenog ili okrivljenog po novom Zakoniku o krivičnom postupku (koji treba da stupi na snagu za sva tužilaštva i sudove od 1. oktobra), nego što je to bio slučaj po ranije važećem ZKP-u.

"To su na primer prava osumnjičenog i njegovog branioca da samostalno prikupljaju dokaze i drugi materijal tokom istrage, što između ostalog, obuhvata i pravo da od državnih organa, ustanova i preduzeća traži i blagovremeno dobija informacije, spise i dokaze u korist svoje odbrane, kao i da angažuje stručnog savetnika", precizirao je tužilac.

Poreg toga, kako je naveo, prepreka eventualnoj "samovolji" tužioca tokom istrage su i zakonom predviđena ovlašćenja suda.

Tako na primer, sud donosi odluku u posebnim dokaznim radnjama - tajnom nadzoru komunikacije, tajnom praćenju i snimanju, simulovanim poslovima, kontrolisanoj isporuci, prikrivenom isledniku, naveo je Vukčević.

Takođe sud odlučuje o ograničenju određenih prava okrivljenog, odnosno merama za obezbeđenje njegovog prisustva za nesmetano vođenje postupka - jemstvu, pritvoru, zabrani napuštanja boravišta i drugih, dodao je tužilac.

Prema njegovim rečima, sud ima i pravo da u istrazi naloži javnom tužiocu da preduzme dokazne radnje koje je na prethodni predlog osumnjičenog odbio kao i da naloži tužiocu otklanjanje nepravilnosti po prigovoru osumnjičenog i branioca.

Boljem ostvarivanju prava okrivljenog doprineće i širenje područja obavezne odbrane, pa tako u postupcima za krivična dela za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od osam i više godina, predviđena je obavezna odbrana, umesto dosadašnjih preko 10 godina, ukazao je tužilac.

Profesor krivčnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulić smatra da nije dobar koncept tužilačke istrage koji je predviđen novim Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP), a koji treba od 1. oktobra da počne da se primenjuje u svim tužilaštvima i sudovima u Srbiji i upozorava da će u praksi izazvati niz problema.

Iako je većina teorije i prakse u Srbiji saglasna da bi trebalo da se uvede koncept tužilačke istrage u Srbiji, takođe je saglasna i da u konceptu novog ZKP-a postoje mnoge pravno-tehničke greške i anomalije, rekao je Škulić Tanjugu.

"To je i bio razlog zašto je sadašnje Ministarstvo pravde i državne uprave pokušalo da bitno promeni taj zakonik, kako u domenu istrage tako i u domenu drugih krivično procesnih normi, naročito sa stanovišta što ne poznaje načelo istine što je loše i protivno našoj pravnoj tradiciji", precizirao je Škulić.

On je napomenuo da je šteta sto nije uspelo da to do kraja realizuje pa se sada ulazi u primenu zakonika čiji je tekst izradilo prethodno ministarstvo.

Čak i da je najidealniji tekst a nije, jer je pun grešaka, u praksi će se javiti niz problema počev od kadrovskih rešenja - da li postoji dovoljan broj tužilaca, materijalnih resursa, zatim i značajno povećanje troškova krivčnog postupka.

"Novi sistem istrage biće skopčan i sa mnogo većim troškovima zbog trošenja para na obaveznu odbranu i čitavog niza drugih normi koje zahtevaju povećano trošenje počev od angažovanja paralalenih veštaka do komplikovanije i skuplje organizacije glavnog pretresa", naveo je Škulić.

Advokat Momčilo Minić smatra je tužilačka istraga dala dobre rezultate u praksi tužilaštava za organizovani kriminal i ratne zločine, ali je skeptičan da će to biti slučaj kada su upitanju redovna tužilaštva koja bi trebalo da po njoj postupaju od 1. oktobra.

Novi Zakonik o krivičnom postupku čije se odredbe o tužilačkoj istrazi u pomenutim tužilaštvima primenjuju od 16. januara 2012. omogućio je da se postupci vode efikasnije, a mnogi od njih se brže završavaju upravo novim institutom kao što je sporazum o priznanju krivice sa tužilaštvom, rekao je Minić Tanjugu.

On je ukazao da je jedna od dobrih strana tužilačke istrage, iz pozicije odbrane, što teret dokazivanja potpuno pada na tužioca, a ishod celog postupak zavisi od njegove umešnosti da održi svoju optužnicu na snazi.

"S druge strane dolazi do izražaja i umešnost branilaca okrivljenih koji, naprimer, moraju da već prilikom pripremonog ročišta daju sve dokaze koje će izvoditi u toku postupka", rekao je Minić napominjući da se na taj način ceo postupak dosta skraćuje i postaje efikasniji.

Predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije i zamenik Republičkog javnog tužioca (RJT) Goran Ilić smatra da su tužioci u Srbiji spremni i obučeni za primenu novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) koji od 1. oktobra uvodi tužilačku istragu u domaće pravosuđe, ali da je sporan sam zakonski tekst, koji prema njemu odstupa i od Ustava.

"Tužioci zamenici javnih tužilaca, kao i tužilacki pomoćnici prošli su više nivoa obuke u pogledu primene novog ZKP-a. Uostalom, Javno tuzilastvo Srbije se proteklih godina više puta suočavalo sa promenama u zakonodvstvu i svaki put je uspešno primenilo novine. Međutim, nije problem u ljudima koji će ga primenjivati, već u samom novom Zakoniku", rekao je Ilić Tanjugu.

Ilić je ukazao da su Ustavu protivne norme koje se tiču osnovanosti sumnje koja opravdava pokretanje krivičnog postupka.

"Prema Ustavu o osnovanoj sumnji koja je razlog za pokretanje krivičnog postupka odlučuje sud, dok je prema ZKP-u odluka o pokretanju i obustavi postupka u isključivoj nadležnosti javnog tužioca", ukazao je Ilić

Izvor: Tanjug, 15.9.2013.