Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora


Email Print

SMANJITI POREZ NA ZARADE


Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević saglasan je sa tim da se nameti na rad moraju smanjiti. Naveo je da se moraju eliminisati uzroci koji generišu nezaposlenost, a to su na prvom mestu izuzetno velika zahvatanja i visoki porezi i doprinosi.

Knežević je izjavio Tanjugu da je opterećenje za poslodavca i to što na njegov teret pada bolovanje do mesec dana, troškovi prevoza radnika, troškovi za plaćanje otpremnina, topli obrok, regres, naknada za invalide.

"Poslovanje u realnom sektoru postalo je ne samo neisplativo, nego nemoguće", ocenio je on.

Prema njegovim rečima, ako se privreda ne rastereti, Srbija će svake godine imati sve veći broj nezaposlenih, a potrebna je i borba protiv sive ekonomije i ljudi koji ne prijavljuju radnike.

"Ako kažemo da ima između 300.000 i 500.000 neprijavljenih radnika, pa to je onda potencijal. Ako to ne uvedemo u legalne tokove, svi ekonomski potezi u budućnosti su besmisleni", rekao je Knežević.

Prema rečima Kneževića, koji je vlasnik konfekcije Modus, u tekstilnoj industriji i najvećem delu proizvođačkog sektora, plate su izuzetno male, tako da bi u slučaju da se smanji porez na zarade, on taj novac iskoristio za uvećanje plate.

"Ako bi se to smanjenje poreza iskoristilo za povećanje plate radnicima, država bi značajan deo privukla kroz potrošnju, a kroz povećanje plate povećali bi se prihodi od poreza i doprinosa", rekao je Knežević.

On je ocenio da bi ukupno rasterećenje plate moglo biti između devet i 12 odsto.

"Niko se ne pita šta ako ne rasteretimo privredu. Neverovatno je da se ne stavlja u jedan odnos i činjenica da imamo izuzetno visoku stopu poreza i doprinosa u evropskim razmerama, a da sa druge strane imamo najnižu kupovnu moć i standard građana", ocenio je Knežević.

Predstavnici Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) ukazuju da bi trebalo pažljivo odrediti mehanizme po kojima bi se model progresivnog oporezivanja sprovodio.

"I ranije smo se zalagali za to da se ide ka progresivnom oporezivanju i da svi podnesu teret krize podjednako", kazao je Tanjugu Zoran Mihajlović iz tog sindikata.

On je naveo da bi takav model mogao da doprinese stvaranju jake socijalne države, koja bi zaista štitila najugroženije građane.
Mihajlović je rekao da bi trebalo pažljivo razmotriti mehanizme, odnosno da se uspostavi dobra kontrola kako bi se znalo na koji način se troši novac koji je na taj način stigao u budžet.

Najavljene reforme u pogledu smanjenja fiskalnog opterećenja zarada prihvatljive su i za Uniju poslodavaca Srbije.

Ta organizacija je u julu predstavila istraživanje koje je pokazalo da bi novac, koji bi bio oslobođen smanjenjem poreza i doprinosa na zarade, oko 64 odsto poslodavaca dalo na povećanje plata zaposlenih i na povećanje profita, a 32 odsto poslodavaca bi ih usmerilo isključivo na plate zaposlenih.

Kako su pokazali rezultati istraživanja Unije poslodavaca Srbije i konsultantske kuće "CEFE Srbija", koje je obuhvatilo predstavnike 202 malih, srednjih i velikih preduzeća, četiri odsto direktora ili menadžera bi ta sredstva dalo isključivo za povećanje profita.

Predstavnici tih organizacija, koji su sproveli istraživanje tokom prvih pet meseci ove godine, ukazali su ranije da bi se smanjenje fiskalnog opterećenja zarada pozitivno odrazilo na zaposlenost, odnosno zadržavanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, kao i na povećanje zarada zaposlenih.

Trenutno poresko opterećenje zarada iznosi 68,19 dinara na svakih 100 dinara neto zarade zaposlenog.

Istraživanje je pokazalo da 191 poslodavac smatra da bi u proseku bilo potrebno smanjiti fiskalno opterećenje zarada za oko 40 odsto u odnosu na sadašnji nivo.

Izvor: