Email Print

NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: GZ pojačava profesionalnu odgovornost za štetu, bez obzira da li će kodifikacijom biti ostavljena pretpostavka krivice kod odgovornosti za štetu ili ne


Budući Građanski zakonik (GZ) pojačaće odgovornost lekara i drugih lica koja profesionalno obavljaju određenu delatnost za nastalu štetu, bez obzira da li će kodifikacijom biti ostavljena pretpostavka krivice kod odgovornosti za štetu ili ne.

To znači da će, bez obzira da li će u parnicama za naknadu štete prema budućnim rešenjima iz GZ, teret dokazivanja krivice biti na oštećenom - koji je po pravilu laik, ili na tuženom - koji je mahom profesonalac, sud će voditi računa upravo o pojačanoj profesionalnoj odgovornosti.

Nacrt Građanskog zakonika, koji je još uvek na javnoj raspravi, predviđa "relevantnu i specijalnu" odgovornost za lekare i druga lica koja profesionalno obavljaju određenu delatnost.

"Reč je pojačanoj, takozvanoj profesionalnoj odgovornosti", rekao je sekretar Komisije za izradu GZ, Ratko Slijepčević.

Prema članu 299. Nacrta GZ-a, pri prosuđivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo ili ne, to jest da li se ponašalo kako je trebalo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima.

"Ali, kada sud ocenjuje da li je lice koje profesionalno obavlja određenu delatnost - kao što je lekar, veterinar, medicinsko osoblje, apotekar, inženjer, arhitekta, javni beležnik, advokat, zanatlija...skrivljeno prouzrokovalo štetu, sud vodi računa i o naučnim saznanjima kao i o pravilima struke, o životnom iskustvu", naglasio je Slijepčević.

U tim slučajevima sud vodi računa i o tome šta se od razumnog i pažljivog stručnjaka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima, što je takozvana "krivica stručnjaka".

Prema njegovim rečima, u dosadašnjoj javnoj raspravi ispoljena su i mišljenja da bi za odgovornost lekara, bez obzira kako bi glasilo opšte pravilo o subjektivnoj odgovornosti, trebalo zadržati takozvanu pretpostavljenu krivicu.

Pretpostavljena krivica podrazumeva obavezu lekara da dokaže da šteta nije nastala njegovom krivicom, ako želi da se oslobodi imovinske odgovornosti.

"Ta odgovornost je pooštrena zbog, po pravilu, profesionalno inferiornog, oštećenog pacijenta, ali i zbog često veoma teških štetnih zdravstvenih posledica", istakao je Slijepčević.

 On je ukazao da je pojačana odgovornost motivisina, pre svega, preventivnim, a ne represivnim efektima.

 Inače kada je u pitanju pretpostavka krivice u slučaju prouzrokovanja štete, u Nacrtu Građanskog zakonika predloženo osnovno i alternativno rešenje.

Osnovno rešenje iz člana 295. Nacrta GZ glasi: "svako ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je", što bi zančilo ukidanje pretpostavke krivice, već bi teret dokazivanja bio na tužiocu - onom koji je oštećen.

U alternativnom predlogu, koji ima ravnopravan tretman sa osnovnim rešenjem, predloženo je da se ne menja važeći član 154. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: ZOO) odnosno da u sporovima za naknadu štete ostane "takozvana pretpostavljena krivica", za šta se zalažu i pojedina strukovna udruženja.

Alternativni predlog glasi: "ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice", to znači da tuženi mora da dokaže da nije kriv za štetu kako bi izbegao odgovornost.

Kada je u pitanju krivica uopšte, izričito je predloženo da se pretpostavlja obična nepažnja.

Inače, Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije i Forum sudija Srbije založili su se da pretpostavka krivice u sporovima po osnovu odgovornosti za štetu ne bude izbačena iz domaćeg zakonodavstva, odnosno da u GZ bude ostavljeno alternativno rešenje iz citiranog člana ZOO.

Ukoliko bi se to rešenje promenilo, strukovna udruženja smatraju da bi to nanelo štetu ne samo oštećenim pacijentima koji se spore zbog lekarskih grešaka, već i svim drugim laicima koji tuže profesionalce.

 U tom slučaju bi, kako tvrde, oštećeni kao tužioci bili primorani da dokazuju profesionalne greške, što bi za njih kao medicinske laike, bilo jako teško.

NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA

OPŠTA NAČELA

Osnovi odgovornosti

Član 295

Ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je.

Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovaraju njihovi sopstvenici, bez obzira na njihovu krivicu.

Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Pretpostavlja se obična nepažnja.

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Kada postoji krivica

Član 299

Pri prosuđivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo ili ne, to jest da li se ponašalo kako je trebalo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima.

Ali, kada prosuđuje da li je lice koje profesionalno obavlja određenu delatnost (na primer: lekari, veterinari, medicinsko osoblje, apotekari, inženjeri, arhitekte, javni beležnici, advokati, zanatlije) skrivljeno prouzrokovalo štetu, sud vodi računa i o naučnim saznanjima kao i o pravilima struke, o životnom iskustvu i o tome šta se od razumnog i pažljivog stručnjaka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima (krivica stručnjaka).

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 15.06.2016.
Naslov: Redakcija