MINISTARSTVO PRAVDE FORMIRALO RADNU GRUPU KOJA PIŠE ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

U Ministarstvu pravde pripremaju propis o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Na kraju 2013. bilo 1.698.545 starih predmeta, najviše u osnovnim sudovimaNI ustavna žalba, ni programi rešavanja starih predmeta koje su donosili predsednici sudova, niti izmene zakona, nisu uspeli da se izbore sa starim predmetima u onoj meri u kojoj se očekivalo. Ministarstvo pravde je, kako je najavio resorni ministar Nikola Selaković, formiralo radnu grupu koja piše zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Cilj ovog propisa je, kako u Ministarstvu kažu „Novostima“, da se donese zakon koji bi u celini uređivao pravna sredstva kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku.

- Ustavna žalba nije bila delotvorna u pogledu neizvršenja presuda koje su donete protiv društvenih preduzeća u stečaju sve do 2013. godine, odnosno preduzeća u restrukturiranju - ukazuju u Ministarstvu pravde. - Zato je bilo dosta predmeta u kojima je utvrđeno da su izvršni postupci dugi i neefikasni. Pored toga, pitanje da li je ustavna žalba delotvorna ili nije, postavilo se i u nekim novijim predmetima, zatim zbog toga što se odluke Ustavnog suda ne izvršavaju, kao i u nekim porodičnim predmetima.

U Ustavnom sudu podsećaju da su od 21. maja, počele da se primenjuju izmene Zakona o uređenju sudova koji je propisao novo pravno sredstvo - zahtev za zaštitu prava na sućenje u razumnom roku. Građani i pravna lica koji smatraju da sudski postupci u kojima učestvuju traju dugo, imaju pravo da presaviju tabak neposredno višem, redovnom sudu. Pored toga, omogućeno im je i da traže naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Osim novog zakona, očekuje se da broj starih predmeta smanji i JEDINSTVENI PROGRAM REŠAVANJA STARIH PREDMETA KOJI DONOSE PREDSEDNICI SVIH SUDOVA. Cilj ovog programa je da se broj starih predmeta smanji za oko 80 odsto u periodu od 2013. do 2018. godine. To znači da bi broj starih predmeta za četiri godine pao na 350.000.

U ministarstvu smatraju da je ovo bio značajan korak, ali ne i dovoljan da se reše problemi sa maratonskim suđenjima. Statistika o radu svih sudova u Srbiji za proteklu godinu pokazuje da su sudije postupale u čak 4.959.550 predmeta. Kako je sudskim poslovnikom propisano da su stari predmeti oni koji se sude preko dve godine, to znači je na kraju 2013. godine, bilo ukupno 1.698.545 predmeta. Od toga, najviše ih je bilo u osnovnim sudovima, čak 1.654.879.

Zvanična statistika ne pokazuje, međutim, koliko prosečno traje jedna parnica ili krivični postupak. Poslednjih godina, na trajanje je ozbiljno uticala i loša reforma pravosuđa zbog toga što su sve sudije i tužioci vraćeni na posao posle, kako je utvrdio US, protivustavnih odluka Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. To praktično znači da su svi postupci koje su dobile ove sudije u rad pošto su vraćeni u sudnice, morali da krenu iz početka.

Praksa pokazuje da dosta krivice snose i same stranke i advokati. Stranke vrlo često, na sam dan rasprave ili pretresa, obaveste sud preko svojih advokata da boluju od neke neproverljive bolesti, najčešće stomačnog gripa, ili da, recimo, kao što je bio slučaj tokom poplava, pomažu u spasavanju. Najčešći izgovor advokata koji se može čuti u sudnici je da imaju „pritvorski predmet u Specijalnom sudu“.

U srpskim sudovima nedavno su „pronađene“ dve parnice koje traju po 40 godina. Dvojica rođene braće iz sela kod Čačka delila su očevu imovinu 30 godina, a bivši supružnici iz Beograda zajednički stan 17 godina.

Na svu sreću, ovi predmeti nisu stigli do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, oni zbog kojih smo dobijali packe i plaćali veliku odštetu, nisu ništa bolji. Tako je državni apaprat, i to sud, Centar za socijalni rad i policija osam godina bio nem na zahtev majke da vidi maloletnu ćerku koju je bez njenog pristanka odveo otac. Isto tako, Milorad Cvetković iz Leskovca vodio je spor zbog nezakonitog otkaza 20 godina. Na kraju je i dobio spor - protiv Srbije u Strazburu.