ODRŽANA SEDNICA KOMISIJE ZA SPROVOĐENJE NACIONALNE STRATEGIJE ZA REFORMU PRAVOSUĐA: UKAZANO JE NA LOš POLOżAJ STRUčNIH SARADNIKA U SUDOVIMA I TUżILAšTVIMA I NEAżURNOST JAVNIH BELEżNIKA. RADI SE NA IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MEđUNARODNOJ PRAVNOJ POMOćI U KRIVIčNIM STVARIMA, POVEćANJU BROJA ZAKLJUčENJA MEđUNARODNIH SPORAZUMA I JAčANJU KAPACITETA ZA KOORDINACIJU, PRUżANJE I PRAćENJE OVE VRSTE POMOćI. NEOPHODNE IZMENE INSTITUTA SPORAZUMA O PRIZNANJU KRIVIčNOG DELA I POSTUPANJA PO NAčELU OPORTUNITETA

Ako je suditi po izveštajima koje su podneli Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013), državni organi su u prvom kvartalu ove godine uradili sve što su i planirali. Tako su se na sednici Komisije, rezultatima svog rada pohvalili predstavnici Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva, Republičkog javnog tužilaštva, Državnog veća tužilaca, Ministarstva pravde, Pravosudne akademije i Javnobeležničke komore.

Iako su izveštaji ovih organa, koji su u kraćim verzijama pročitani, i usvojeni bez primedaba, posle njihove prezentacije, za reč se javio zamenik predsednika Vrhovnog kasacionog suda Janko Lazarević, član Komisije pred kojom su predstavnici pravosuđa saopštavali svoje rezultate. I pored pohvala kojima su se dičile njegove kolege, on je ukazao na probleme srpskog pravosuđa.

– Slažem se da treba raditi na promociji sudijske, odnosno javnotužilačke profesije na pravnim fakultetima i najbolje studente motivisati da uđu u pravni sistem, ali ne garantuju najbolje ocene da će neko biti i najbolji sudija. To govorim iz ličnog iskustva. Takođe, položaj stručnih saradnika u sudovima i tužilaštvima je izuzetno loš i treba raditi na njegovom poboljšanju. Nedostaju tužioci, pa se mnoge prijave sporo procesuiraju. Do mene je dopro glas i o neažurnosti javnih beležnika iz unutrašnjosti – bio je konkretan Lazarević.

Taman što je pokušao nešto da kaže na poslednju opasku zamenika predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS), Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore, je prekinut.

– O tome ćemo kasnije razgovarati da vidimo šta se tu, zaista, dogodilo. Nastupiću kao pravi sudija, čuo sam jednu stranu, pa želim da čujem i drugu – obratio se Lazarević Đukanoviću.

Na tvrdnju zamenika predsednika VKS da nedostaju tužioci i da oni rade u neadekvatnim uslovima, reagovala je zamenica republičkog tužioca Gordana Janićijević, član Komisije.

– Hvala, kolega Lazareviću što ste istakli taj problem. Mi smo ukazivali na ove probleme i ranije – rekla je Janićijevićeva.

Svi organi koji su predstavili svoje izveštaje naglasili su svoje angažovanje na unapređenju rada na izmenama i dopunama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ("Sl. glasnik RS", br. 20/2009), povećanju broja zaključenja međunarodnih sporazuma i jačanje kapaciteta za koordinaciju, pružanje i praćenje ove vrste pomoći.

Predstavnici VSS i DVT, kao najviših sudijskih i tužilačkih tela, osvrnuli su se na rad na jačanju kapaciteta disciplinskih organa i zaposlenih u njima, dok je Miroljub Tomić, član VSS, naglasio značaj promene instituta sporazuma o priznanju krivičnog dela i postupanja po načelu oportuniteta.

Predstavnica RJT rekla je da se u prethodnom kvartalu radilo na definisanju zakonskih odredaba i podzakonskih propisa u oblasti pitanja koja su posebno važna za ugrožene i marginalizovane grupe.

– U prethodnom periodu radili smo na rešavanju imovinskopravnih i infrastrukturnih pitanja u vezi sa sudovima i javnim tužilaštvima. Trenutno se radi na adaptaciji objekta u Katanićevoj ulici, a renovira se i Palata pravde, kao i mnoge zgrade sudova i tužilaštava širom Srbije – rekla je, između ostalog državni sekretar u Ministarstvu pravde, Biljana Pavlović i navela da su planovi resornog ministarstva uglavnom dugoročni.