Email Print

USKORO NOVA ZAKONSKA REŠENJA ZA REGULISANJE PITANJA RATNIH DNEVNICA


Pomoćnik ministra pravde i državne uprave u Vladi Republike Srbije Slavoljub Carić je pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao predstavnik Srbije, osporio pravo na predstavku ratnih vojnih rezervista pred Velikim većem ovog suda.

Glavni argument koji je pomoćnik ministra, zajedno sa svojim saradnicima, izneo tokom javne rasprave bio je da su ratne dnevnice potražiocima isplaćene.

Carić je istakao da su dnevnice plaćene, ali da podnosioci predstavke - vojni rezervisti nisu to prijavili sudu, čime su zloupotrebili pravo na predstavku, što su i sami priznali tokom današnje rasprave.

Podnosioci predstavki priznali su, sa jedne strane da su dnevnice isplaćivane, dok su sa druge strane bez ikakvih dokaza tvrdili da su njihovi potpisi falsifikovani, što smo mi, kao predstavnici Srbije, osporili, objasnio je pomoćnik ministra.

On je naveo da je prvostepena presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Vučković i 29 drugih protiv Srbije" bila samo delimično usvojena, a zatim poništena u februaru ove godine, na osnovu žalbe Srbije.

Prema njegovim rečima, jedan od argumenata predstavnika Srbije pred Velikim većem pomenutog suda bio je da podnosioci predstavke - ratni rezervisti nisu iscrpeli sva pravna sredstva koja su imali u Srbiji, odnosno da su mogli da podnesu tužbu za diskriminaciju, na koju se pozivaju zbog neujednačene isplate ratnih dnevnica.

Carić je istakao da je u toku izrada predloga zakona kojim će sva pitanja u vezi sa ratnim dnevnicama i učešćem u ratovima biti regulisana na jednoobrazan način.

Novim zakonskim rešenjima, na kojima radi radna grupa Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, trebalo bi da budu priznata prava i onim učesnicima u ratu koji nemaju status ratnih invalida, rekao je pomoćnik ministra.

Presuda Velikog veća biće doneta u roku od tri do četiri meseca i biće javno objavljena. Dosadašnja praksa ukazuje na to da ona može biti istovetna kao prvostepena odluka, ali i da Veliko veće može da modifikuje prvostepenu presudu u nekim segmentima, kao i da može doneti sasvim suprotnu odluku i utvrditi da nema odgovornosti Republike Srbije za kršenje ljudskih prava, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde i državne uprave.

Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 15.5.2013.