Email Print

ODLUKA O ODREĐIVANJU POLJOPRIVREDNIH I PREHRAMBENIH PROIZVODA ZA KOJE SE PLAĆA POSEBNA DAŽBINA PRI UVOZU I UTVRĐIVANJU IZNOSA POSEBNE DAŽBINE: ODLUKA SE PRIMENJUJE DO 30. JUNA 2016. GODINE I PODRAZUMEVA ZAšTITNE MERE ZA UVOZ MLEKA, SIRA, PUTERA I SVINJETINE


Odluka da li će prelevmani za mleko u Srbiji biti ukinuti još nije doneta i o tome će se tek razgovarati, izjavio je savetnik premijera Republike Srbije za agrar Dragan Glamočić.

U skladu sa Odlukom o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine ("Sl. glasnik RS", br. 136/2014, 22/2015, 28/2015, 48/2015, 57/2015 i 113/2015 - dalje: Odluka) prelevmani su na snazi do 30. juna 2016. godine.

Glamočić je dodao da se Srbija nada da će prestati kriza u odnosima EU i Rusije, koja je uticala i na proizvođače mleka u Srbiji.

- Mi se nadamo da će sukob na toj relaciji prestati, i da neće biti potrebe za prelevmanima ili za povlačenjem nekih drugih mera. Naravno da će se Srbija odgovorno ponašati i uskladiti svoje mere sa politikom EU - rekao je on.

Srbija je u 2015. godini uvela zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine, a jedna od njih su i prelevmani za mleko. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za tu godinu ocenila da obrazloženje vlasti nije bilo dovoljno utemeljeno, dok su predstavnici Delegacije EU u Srbiji tada rekli da je potrebno da se te mere što pre ukinu.

Trajanje prelevmana krajem decembra 2015. godine je produženo za šest meseci, do kraja juna 2016. godine, a u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je rečeno da će javnost biti obaveštena "ukoliko se u međuvremenu bude donosila drugačija odluka".

Kako podsećaju u Ministarstvu, razlozi za uvođenje i produženje zaštitnih mera su poremećaji na domaćem tržištu nastali zbog poremećaja tokova trgovine poljoprivrednim proizvodima usled embarga Rusije na uvoz iz EU i ukidanja kvota za mleko u EU u 2015. godini.

Ipak, mnogi naši stočari kažu da nemaju neke koristi od ovih mera zaštite, jer se dodatne takse ne odnose na uvoz mleka u prahu, kondenzovano mleko i džambo pakete maslaca. To se, inače, u našoj zemlji najviše i uvozi. Nekontrolisan uvoz mleka i mlečnih proizvoda ugrožava proizvodnju, jer zalihe ubrzano rastu u domaćim mlekarama, tvrde srpski proizvođači.

Da je proizvodnja mleka u našoj zemlji ugrožena kaže i Glamočić, navodeći da su problem mali broj krava po gazdinstvu i visoki troškovi.

- Kod nas je prosečna proizvodnja mleka znatno ispod ispod one u Evropskoj uniji, pa to odmah znači i da ga je skuplje proizvesti - objašnjava Glamočić. - Srpski proizvođači nikako ne mogu da budu konkurentni, a naročito sad kad je Evropa preplavljena mlekom. Zasipaju nas sa svih strana jeftinim proizvodima, a videćemo u junu šta će biti sa prelevmanima. Smatram da treba naći neke druge mehanizme za borbu, jer ovako ne mogu još dugo da opstanu. Ukoliko se nastavi trgovinski "rat" između EU i Rusije, neće biti dobro ni nama.

Privredni konsultant Dragoljub Rajić kaže da je sve što se dešava očekivano. Još kada je potpisan Prelazni trgovinski sporazum sa EU iz 2008. godine upozoravali su na takve probleme.

- Država visokim nametima opterećuje poslovanja naših proizvođača, pa je krajnja cena mleka u Srbiji viša nego u mnogim državama EU - kaže Rajić. - Već u susednoj Mađarskoj, takođe poljoprivrednoj zemlji, cene mleka i mlečnih prerađevina su niže, a razlog za ovo su niske državne dažbine, cene komunalnih usluga, niže akcize na gorivo, troškovi bankarskih usluga, porezi na imovinu, lokalne takse i naknade.

Kriza u poljoprivredi usled embarga Rusije i ukidanja kvota veliki je problem i u EU, plan hitne pomoći donet prošle godine nije dao željene rezultate, a Evropska komisija je nedavno tokom sastanka ministara poljoprivrede zemalja članica najavila da je spremna da odobri privremeno ograničenje proizvodnje mleka i povećanje robnih rezervi mleka u prahu i sira.

Izvor: Vebsajt Blic i Novosti, 14.03.2016.
Naslov: Redakcija