Email Print

ZAKON O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU: Zakon predviđa prekršajnu odgovornost za lica koja koriste bespilotni vazduhoplov suprotno odredbama člana 10, koji zahteva da neugroženu bezbednost, saglasnost pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, odgovornost lica za nanetu štetu. Kazne za ovaj prekršaj kreću se od 25.000 do milion dinara za pravna lica, a od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica


Upotreba dronova u Srbiji je, kao i u svetu doživela pravu ekspanziju, a Direktorat za civilno vazduhoplovstvo je do sada izdao dozvolu za 129 ovih letelica, 179 ljudi je položilo ispit da njima upravlja, 34 firme i preduzetnika su osposobljeni za upravljanje, a podneto je više od 1.000 zahteva za alokaciju prostora za letenje.

Malo ljudi zna da je za upravljanje boljim dronovima potrebna dozvola, kao i da vas za upravljanje ovakvom letelicom bez dozvole čeka novčana kazna.

Bez potvrde i dozvole moguće je upravljati samo "najobičnijim" letelicama, klase 1, i to samo ako se one ne koriste u komercijalne, već samo u sportske i rekreativne svrhe. Klasa 1 obuhvata dronove težine do pola kilograma, sa maksimalnom visinom leta 50 metara, brzinom do 30 metara u sekundi i doletom 100 metara.

Za sve ostale, potrebna vam je dozvola, kaže Bojan Cvetičanin, inspektor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo (DCV).

- Potvrdu o poznavanju vazduhoplovnih propisa koja je neophodna za upravljanje bespilotnim vazduhoplovima izdaje Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, nakon što kandidat prođe ispit, koji se sprovodi u sali Direktorata. Kandidati koji žele da se prijave čine to na obrascu, a prilikom podnošenja dostavljaju uz njega kopiju pasoša ili lične karte i dokaz o uplati Republičke administrativne takse u iznosu od 800 dinara - objašnjava Cvetičanin.

Kako navodi, nakon toga DCV donosi rešenje o polaganju ispita. Po dobijanja rešenja, kojim se odobrava polaganje ispita za sticanje potvrde za upravljanje bespilotnim vazduhoplovima, kandidat potvrđuje svoj dolazak u određenom ispitnom roku slanjem obaveštenja na mejl minimalno 10 dana pre početka ispitnog roka.

Na internet stranici DCV nalazi se materijal koji će pomoći u pripremama za ispit, a on je u obliku testa koji se radi na računaru i sadrži 40 pitanja. Uspešno su ga prošli oni koji daju 75 odsto tačnih odgovora.

- Za sada ne postoji sertifikovan formalan vid školovanja (ni teorijskog ni praktičnog) za upravljanje bespilotnim vazduhoplovima budući da je u upotrebi veoma veliki broj tipova bespilotnih vazduhoplova, koji su raznorodni po vrsti (avion, helikopter, multirotor i slično) i po načinu upravljanja, a ni u svetu ne postoji regulativa u ovom domenu - napominje inspektor.

U 95 odsto slučajeva bespilotne vazduhoplove koristi TV ili video produkcija, ili su korišćeni za privredne svrhe kao što je termalno snimanje, inspekcija cevovoda i dalekovoda, snimanje uslova radi primene agrotehničkih mera, geodetska snimanja, snimanja štete za poslove osiguranja, kaže inspektor DCV Bojan Cvetičanin.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima ("Sl. glasnik RS", br. 108/2015) ne predviđa lokacije gde je korišćenje bespilotnih vazduhoplova eksplicitno zabranjeno, ali predviđa uslove pod kojima se letenje može odvijati, odnosno ko i kako mora odobri traženu aktivnost:

  • Dron može da leti samo danju i sve vreme da bude u vidnom polju onog ko upravlja, i to do 500 metara od njega,
  • Maksimalna visina je 100 metara iznad tla, izuzev ako Direktorat dozvoli upotrebu na većoj visini,
  • Svi bespilotni vazduhoplovi mogu da se koriste u neizgrađenom i nenaseljenom području u kom nema ljudi, ili izgrađenom, ali naseljenom području u kom postoje građevinski objekti koji nisu namenjeni za život ljudi, u kojem se povremeno zadržavaju,
  • U privredne svrhe uz prethodno odobrenje Direktorata moguće je koristiti ih i u naseljenim područjima.

Zakon o vazdušnom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010, 57/2011, 93/2012, 45/2015 i 66/2015 - dr. zakon - dalje: Zakon) predviđa prekršajnu odgovornost za lica koja koriste bespilotni vazduhoplov suprotno odredbama člana 10, koji zahteva da neugroženu bezbednost, saglasnost pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, odgovornost lica za nanetu štetu. Kazne za prekršaj kreću se od 25.000 do milion dinara za pravna lica, a fizičko od 10.000 do 50.000 dinara.

U odredbama Zakona kao prekršaji navedeni su i "pružanje usluga iz vazduha bez potvrde o osposobljenosti" i "lansiranje letećih objekata bez prethodno pribavljene saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi", "pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci".

- Naravno, prekršajna odgovornost za takav prestup postoji samo u slučaju da ne dođe do ugrožavanja bezbednosti života, zdravlja i imovine lica na zemlji ili ugrožavanja vazdušnog saobraćaja, kada je takav događaj predmet Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) i drugih pravnih akata koji predviđaju krivičnu odgovornost - zaključuje Cvetičanin.

ZAKON O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010, 57/2011, 93/2012, 45/2015 i 66/2015 - dr. zakon)

Bespilotni vazduhoplovi, vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti

Član 10

Bespilotni vazduhoplovi, vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti mogu se koristiti u privredne, naučne, obrazovne, sportske i druge svrhe tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Za lansiranje raketa i drugih letećih objekata mora se pribaviti prethodna saglasnost pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Bliže uslove za bezbedno korišćenje bespilotnih vazduhoplova i vazduhoplovnih modela, njihovo razvrstavanje, opremljenost, evidentiranje i održavanje, uslove koje moraju da ispune lica koja koriste bespilotne vazduhoplove, odnosno vazduhoplovne modele, uslove i način pod kojima se lansiraju rakete i drugi leteći objekti propisuje Direktorat.

Za eventualnu štetu koja je nastala usled korišćenja bespilotnih vazduhoplova, vazduhoplovnih modela, raketa i drugih letećih objekata odgovorno je lice koje koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu, odnosno drugi leteći objekat.

Izvor: Vebsajt Blic, Milena Rodić, 13.01.2017.
Naslov: Redakcija