Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

U OKVIRU PORESKE REFORME DOŠLO BI DO UKIDANJA DOPRINOSA NA ZDRAVSTVO


Predlog ministarstva privrede, da zdravstveno osiguranje ide na teret budžeta umesto na teret poslodavca, naišao je na negodovanje zaposlenih u zdravstvu. Dok oni smatraju da bi rešenje za finansiranje trebalo tražiti u okviru postojećeg sistema, u ministarstvu smatraju da su u zdravstvenom sistemu neophodne promene, kojima bi bila obezbeđena zdravstvena zaštita svih građana. 

Plan je da poslodavci budu rasterećeni plaćanja doprinosa za zdravstvo, sa namerom da se svi leče o trošku države, kaže za Radio Novi Sad ekonomski savetnik ministra privrede, Aleksandar Stevanović.

„Ono što ministarstvo u ovom momentu predlaže, to je da zaposleni koji zbog nehata poslodavaca, najčešće državnih firmi, nemaju overene zdravstvene knjižice, ne treba da ispaštaju, da budu bez zdravstvenog osiguranja. Poenta je, da umesto da zaposleni jure poslodavce da uplate doprinose, to rade državni organi, a da zaposleni u svakom momentu nezavisno od toga da li je neko bio neodgovoran, imaju pravo da se leče, jer je to njihovo ustavno pravo“, objašnjava Stevanović.

Predsednik sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić kaže da je predlog ministarstva privrede neargumentovan i nepromišljen.

„Iz predloga ministra ne vidi se jasno ko bi pokrio troškove za zdravstveno osiguranje svih građana Republike Srbije. Napominjem da u regionu i onako najmanje izdvajamo za zdravstvenu zaštitu, u proseku 250 evra po stanovniku, što je nedovoljno. I sada, pojedini poslodavci, ni tako mali iznos ne uplaćuju, pa se ne vidi realan izvor prihoda iz koga bi se obezbedila, kakva takva zdravstvena zaštita“, tvrdi Savić.

Ministar finansija Lazar Krstić rekao je da nije formalno dobio predlog, ali da iz onoga što je pročitao u medijima ne vidi način na koji bi novac u budžetu za te svrhe bio obezbeđen.

Kako piše list Danas, novac u budžetu bio bi obezbeđen povećanjem poreza na zarade i promenom načina njegovog plaćanja. Međutim, ukidanje doprinosa za zdravstvo samo je deo paketa poreskih reformi, i za sada još nije poznato kada će ministarstvo privrede i zvanično izaći sa konkretnim predlozima.

Međutim, pošto bi, ako se usvoji ovaj plan, za besplatno lečenje bilo bi potrebno samo da građani pokažu ličnu kartu kao dokaz državljanstva, broj onih čiju bi terapiju plaćala država, odmah bi se povećao.

To znači da bi povećanje poreza na plate moralo da bude veće od ukinutog zdravstvenog doprinosa - da bi se obezbedio novac za besplatno lečenje svih, ili bi budžetski deficit morao da poraste.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) kažu za Danas da im ministar privrede nije obrazložio kako planira da uvede zdravstveno osiguranje za sve građane, niti ih je prethodno izvestio o namerama i stavu koji je izneo.

"Ministar nam još nije dostavio svoj koncept, niti znamo da postoji u pisanom obliku, tako da se o njemu ne možemo izjašnjavati. Znamo samo jedno: da bi za obveznike doprinosa bilo destimulativno kada bi se neko dekretom uključio (u zaštitu) kroz overu zdravstvenih knjižica, bez odgovarajuće ekonomske osnove", kažu u informativnoj službi RFZO.

"U Srbiji se po glavi stanovnika za zdravstveno osiguranje izdvaja najmanje u Evropi, i to u ovom trenutku iznosi oko 260 evra. Bilo kakvo dalje neuplaćivanje doprinosa moglo bi dodatno da smanji već prenisku kvotu za zdravstveno osiguranje, a samim tim i da ugrozi obezbeđivanje zdravstvene zaštite ", upozoravaju u RFZO, prenosi Danas.

Kako dodaju, glavni cilj Strategije razvoja zdravstvenog osiguranja do 2020. godine je uvođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja za sve građane.

Upitan zbog čega Ministarstvo nije konsultovalo RFZO prilikom pripreme koncepta ove reforme, Stevanović je rekao drugo: da bi RFZO pre toga trebalo da smanji sopstvene rashode.

Prema rečima Krstića, u perspektivi od narednih nekoliko godina videće se kako na najadekvatniji način prilagoditi poreski sistem tako da bude stimulativan za privredu.

Direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) Tatjana Radosavljević izjavila je danas da je potpuno neprihvatljiv predlog Ministarstva privrede da se ukine doprinos na zdravstveno osiguranje i da se ti troškovi plaćaju direktno iz državnog budžeta.

Direktorka Lekarske komore je objasnila da finansiranje zdravstva iz doprinosa "imaju gotovo sve evropske zemlje, a ono što se predlaže imaju neke zemlje sa posebnim sistemom oporezivanja, kao što su Singapur ili Australija".

Podsećajući da sistem kakav Ministarstvo privrede želi da predloži Vladi Srbije liči na ono što su imali Amerikanci, pre reforme aktuelnog predsednika SAD Baraka Obame, ona je dodala da to, "ako nije uspelo u Americi, sigurno neće proći dobro ni u siromašnoj zemlji kao što je naša" i da u zemlji sa skromnim zdravstvenim budžetom neće biti "nikakvog efekta".

Radosavljević je ocenila da o novom predlogu Ministarstva privrede "treba da odluči struka" i da "tako bitne stvari moraju da se rade u okviru institucija zdravstvenog establišmenta".

Kao dodatni argument protiv predloga ona je rekla da nije dobro da se plaćanje lekarskih usluga prelije na plate građana, jer ako bi firme bile oslobođene toga, to bi značilo da bi građani nosili teret tog plaćanja.

"Nešto što, uprkos ekonomskoj krizi, ipak funkcioniše ne treba menjati. U protivnom, rušimo ceo zdravstveni sistem", upozorila je Radosavljević.

Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje za sada se predlaže samo kroz medije i Republički fond za zdravstveno osiguranje o tome nije dobio nikakvo zvanično obaveštenje, rekao je danas Tanjugu direktor RFZO prof. dr Momčilo Babić, komentarišući najave o mogućoj promeni načina uplate doprinosa.

Na pitanje kakav je stav Fonda o planu Ministarstva privrede da, kako su preneli pojedini mediji, predloži Vladi Srbije da se ukine doprinos za zdravstveno osiguranje i da se umesto toga svi troškovi lečenja finansiraju direktno iz državnog budžeta, Babić je odgovorio da su "promene zakona iz ove oblasti u nadležnosti Ministarstva zdravlja, a ne privrede".

Podsećajući da su "fondovi zdravstvenog osiguranja kod nas uvedeni Ustavom i zakonima", on je dodao da je eventualna promena "pitanje koje bi trebalo ozbiljno izučiti. To jeste moguće i postoje i zemlje u kojima se zdravstvena zaštita i penziono osiguranje finansiraju direktno iz budžeta".

"U ovom trenutku je najbitnije da svi obveznici nastave sa plaćanjem zdravstvenih doprinosa i da ovo ne shvate kao poziv za obustavu plaćanja jer je to kažnjivo", istakao je direktor RFZO.

On je objasnio da se isprave o tome da su doprinosi plaćeni daju Poreskoj upravi Republike Srbije i da službenici i Direkcija Fonda mogu biti novčano kažnjeni iznosom od 300.000 do milion dinara ako nekome overe zdravstvenu knjižicu bez dokaza o plaćanju doprinosa.

"Mi ne donosimo zakone, mi ih samo sprovodimo", rekao je prvi čovek RFZO, navodeći da je ta oblast precizirana zakonima koje je donela Narodna skupština Republike Srbije.

On je podsetio da je prvi zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju, donet 1883. na predlog čuvenog nemačkog kancelara Bizmarka, do danas ostao zlatni standard obezbeđivanja socijalne sigurnosti radničke klase u čitavom svetu.

Ministar privrede Saša Radulović je ocenio da je došlo do "konfuzije" povodom tumačenja izjava o zdravstvenom osiguranju i istakao da firme treba da plaćaju doprinose, ali da se njihovom naplatom mora baviti poreska uprava, a ne zaposleni.

"Došlo je do jedne konfuzije. Radi se o dve potpuno odvojene stvari. Jedna je smanjenje nameta na rad, odnosno poreska reforma u okviru koje bi došlo do ukidanja doprinosa na zdravstvo, koji bi se plaćali iz budžeta i osiguranje bi bilo dostupno svim građanima. To je bilo u okviru poreske reforme, ali nije prošlo vladu prošle godine", ukazao je on u izjavi Tanjugu.

Ministarstvo, prema njegovim rečima, i dalje insistira da se takva poreska reforma sprovede, jer misli da zdravstveno osiguranje treba da bude dostupno svim građanima Srbije i da overavanja zdravstvene knjižice ne treba da bude.

"Međutim, na konferenciji za štampu prošle sedmice ja sam govorio o nečemu drugom, a to je da svi oni radnici koji su zaposleni, a poslodavac nije uplatio doprinose, ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu. Mislimo da nije razumno i racionalno vršiti naplatu poreskih dažbina preko leđa zaposlenih. Posao je poreske uprave da nađe način da naplati doprinose, a ne da se radnici ostave sa neoverenim knjižicama, pa onda da oni prave pritisak kako bi došlo nekako do plaćanja tih doprinosa", kazao je Radulović.

On je smatra da takav način naplate nije u redu i ne bi trebalo da bude primenjen.

Radnici, kako je podvukao, ne treba da se bave poslom poreske uprave.

"To ne znači da firme ne treba da plaćaju doprinose. Upravo obratno, moramo da budemo vrlo strogi prema svima koji ne plaćaju doprinose. Međutim, to je posao poreske uprave, a ne zaposlenih", poručio je ministar.

On je kazao da svi koji su zaposleni, a i oni koji nisu i primaju naknadu od biroa treba da imaju zdravstveno osiguranje.

Izvor: