PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O REGULISANJU JAVNOG DUGA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE PO OSNOVU DEVIZNE ŠTEDNJE GRAĐANA - TEKST PROPISA
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O REGULISANJU JAVNOG DUGA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE PO OSNOVU DEVIZNE ŠTEDNJE GRAĐANA
Član 1.
U Zakonu o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", br. 36/02 i "Službeni glasnik RS", br. 80/04 – US i 101/05 – dr. zakon), u članu 2. broj: "4,2" zamenjuje se brojem: "4,00", u alineji prvoj broj: "3,2" zamenjuje se brojem: "3,05", u alineji drugoj broj: "0,4" zamenjuje se brojem: "0,38", a u alineji trećoj, broj: "0,6" zamenjuje se brojem: "0,57".
Član 2.
U članu 21. stav 1. reči: "na način koji se ugovori sa državama sukcesorima SFRJ", zamenjuju se rečima: "u skladu sa posebnim zakonom.".
Član 3.
Posle člana 21. dodaje se član 21a koji glasi:
"Član 21a
Vlada će odrediti banku koja će servisirati deviznu štednju građana položenu kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica i bliže urediti pitanja koja se odnose na servisiranje te štednje.".
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje bankarski i devizni sistem.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
U postupku ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata, Ustavni sud (u daljem tekstu: Sud) je utvrdio da Uredba o bližim uslovima i načinu isplate devizne štednje građana položene kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica ("Službeni glasnik RS", broj 37/04) (u daljem tekstu: Uredba) nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Uredba je prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS", broj 103/13 od 26. novembra 2013. godine.
U vezi sa servisiranjem stare devizne štednje, doneta je još jedna sudska odluka, presuda Evropskog suda za ljudska prava, koja je objavljena 16. jula 2014. godine. Ovom presudom obavezane su Republika Srbija i Republika Slovenija da isplate staru deviznu štednju podnosiocima predstavke (E. Ališić, A. Sadžak i S. Šahdanović), koji su štedeli kod Ljubljanske banke Sarajevo i Investbanke PJ Tuzla, i to pod istim uslovima, kao i druge štediše koje su imale takvu štednju u domaćim filijalama srpskih, odnosno slovenačkih banaka. Prema presudi, Republika Srbija mora preduzeti sve neophodne mere, uključujući i zakonodavne izmene, u roku od godinu dana od donošenja presude, odnosno do 16. jula 2015. godine, kako bi podnosilac predstavke i svi drugi u istoj situaciji mogli da povrate svoju staru deviznu štednju.
Potreba za otklanjanjem zastoja u servisiranju isplata devizne štednje građana položene kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica, koji je nastao prestankom važnosti Uredbe, kao i potreba za donošenjem posebnog zakona kojim bi se u skladu sa nalogom Evropskog suda za ljudska prava regulisale obaveze po osnovu neisplaćene devizne štednje državljanima bivših republika SFRJ, uslovili su izmene i dopunu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", broj 36/02 i "Službeni glasnik RS", br. 80/04 - US i 101/05 – dr. zakon – u daljem tekstu: Zakon), u delu koji se odnosi na visinu javnog duga, kao i u delu koji uređuje isplatu devizne štednje građana koja je položena kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica.
Odlukom Vlade od 11. decembra 2014. godine, obrazovana je Radna grupa za izvršenje naloga iz presude Evropskog suda za ljudska prava i rešavanje pitanja javnog duga Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koju čine predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke Srbije. Takođe, u radu Radne grupe učestvovali su i predstavnici drugih nadležnih državnih organa i organizacija.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. ovog zakona menja se član 2. Zakona, odnosno iznos javnog duga i u okviru njega iznosi stanja devizne štednje građana i iznosi kamata.
Članom 2. ovog zakona menja se član 21. stav 1. Zakona, tako što se propisuje da će se regulisanje obaveza po osnovu neisplaćene devizne štednje državljanima bivših republika SFRJ koji su položili deviznu štednju na način predviđen tim članom – urediti posebnim zakonom, umesto na način koji se ugovori s državama sukcesorima SFRJ, a što je postojeće zakonsko rešenje. Poseban zakon koji će urediti regulisanje navedenih obaveza je Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.
Članom 3. ovog zakona dodaje se novi član 21a kojim se daje pravni osnov da Vlada odredi banku koja će servisirati deviznu štednju i bliže uredi pitanja koja se odnose na servisiranje devizne štednje građana položene kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica.
Članom 4. ovog zakona predviđa se stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije. Naime, ovim zakonom smanjuje se obaveza utvrđena osnovnim zakonom iz 2002. godine.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12 - prečišćen tekst), s obzirom na to da je neophodno u što kraćem roku preduzeti mere kako bi se izvršile obaveze Republike Srbije nakon odluke Suda.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJEˮ
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ budući da za to postoje naročito opravdani razlozi koji se ogledaju u neophodnosti da se omogući primena propisa u najkraćem roku, posebno zato što će izvršavanje presude Evropskog suda za ljudska prava biti razmatrano na narednom sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 13.12.2016.