ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU: MINISTAR PROSVETE, NALOżIO REVIZIJU NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA ZA OSNOVNU šKOLU I PRILAGOđAVANJE BROJA čASOVA ZAKONSKIM OGRANIčENJIMA. ZAKON PROPISUJE DA UčENICI OD PRVOG DO čETVRTOG RAZREDA OSNOVNE šKOLE MOGU IMATI DO 20 čASOVA NEDELJNO OBAVEZNIH PREDMETA, ODNOSNO DO čETIRI čASA DNEVNO, A U VIšIM RAZREDIMA DO 25 NEDELJNO, TJ. PO PET U TOKU DANA
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) dobio je od ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđana Verbića, zahtev za reviziju nastavnih planova i programa za osnovnu školu i usklađivanje nastavnog plana sa Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013 - dalje: Zakon). Takođe, Zavod treba da preispita ulogu i svrsishodnost izbornih predmeta u srednjim školama, izjavila je Gordana Mijatović, zamenica direktora ZUOV-a.
- Imajući u vidu da je to obiman i vrlo odgovoran posao, tražićemo sastanak sa Ministarstvom i Nacionalnim prosvetnim savetom kako bismo dobili smernice za rad i rokove. Nema dileme da je u osnovnoj školi, naročito u sedmom i osmom razredu, premašeno zakonsko opterećenje učenika. Izmena nastavnog plana znači rasterećenje za učenike, a to povlači i smanjivanje obima određenih nastavnih programa. To takođe znači ukidanje nekih časova ili broja časova nekih predmeta - objašnjava Mijatovićeva.
U Ministarstvu nema pojašnjenja Verbićeve najave da će do početka naredne školske godine biti "preispitan" broj časova. Prema Zakonu, nastavni plan, koji definiše ukupan nedeljni i godišnji fond časova predlaže ZUOV, a donosi ga Nacionalni prosvetni savet. Praksa pokazuje da, ukoliko se neka promena uvodi od naredne školske godine, kompletan posao treba da bude završen najkasnije do kraja marta, zbog procedure usvajanja i objavljivanja novina.
Do sledeće školske godine preispitaćemo broj časova, jer u nižim razredima po Zakonu on sme da bude veći od 20, a dostiže i 23 nedeljno. Stariji osnovci imaju u rasporedu i po 28 obaveznih časova, umesto Zakonom propisanih do 25. I na sve to, pohađaju i neobavezne izborne predmete. Broj časova mora da se smanji i prilagodi zakonskim ograničenjima. Tako će i efekti rada na času biti veći, poručio je nedavno ministar.
O rasterećenju osnovaca govorilo se i 2013. godine kada je donošen Zakon, ali od toga nije bilo ništa jer se ispostavilo da je član koji reguliše fond časova greškom prepisan iz prethodnog zakona.
Zakon propisuje da učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole mogu imati do 20 časova nedeljno obaveznih predmeta, odnosno do četiri časa dnevno, a u višim razredima do 25 nedeljno, to jest po pet u toku dana. Zakon kaže da se "u ovaj broj ne uračunavaju časovi izbornih predmeta i vannastavnih aktivnosti", te da se "časovi nastave mogu uvećati do tri časa nedeljno ostalim aktivnostima planiranim školskim programom".
To praktično znači da đaci viših razreda osnovne škole u toku nedelje ne bi smeli imati više od 28 časova, dok sada šestaci imaju 29, a sedmaci i osmaci po 31 čas, i to ne računajući dodatnu, dopunsku nastavu i čas odeljenskog starešine. Opterećenje je posebno vidljivo u nižim razredima, pa je u nedeljnom rasporedu dan sa četiri časa prava retkost. Nastavni plan, recimo, predviđa dodatnu nastavu tek od četvrtog razreda osnovne škole, a deca je imaju od trećeg.
Najavljujući "pretresanje rasporeda" ministar je ocenio da će "zbog toga biti srećni deca i roditelji, ali da će biti nezadovoljni oni nastavnici čiji su to časovi". Odmah je reagovala Unija sindikata prosvetnih radnika tražeći od ministra da im "lično objasni najavu smanjenja broja časova" i ocenjujući da ovakve izjave "dodatno uznemiravaju zaposlene u obrazovanju, jer nema plana kako će se te promene realizovati u praksi".
- U sistemu već ima oko 4.000 zaposlenih na određeno vreme. Njihov status se ne zna. Ministar treba da sređuje haos u sistemu i zbrinjava tehnološke viškove, a ne da pravi nove probleme. Ako najavljuje promenu fonda časova, a o tome nikoga nije obavestio, šta je to nego uznemiravanje prosvetnih radnika - kaže Jasna Janković, predsednica Unije.
Osim sindikata, otpor rasterećenju učenika pružaju stručna društva nastavnika, što je posebno bilo vidljivo kod prevođenja oglednih obrazovnih profila u redovan sistem. I u ZUOV-u potvrđuju da je ovaj posao uvek pratilo negodovanje stručnih društava, koji su listom dolazili u Zavod sa istim zahtevom - da se njihov broj časova u rasporedu ne dira.
ZAKON O OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013)
Opterećenje učenika i trajanje časa
Član 59
Učenik u prvom ciklusu ima do 20 časova nastave nedeljno, odnosno do četiri časa nastave dnevno.
Učenik u drugom ciklusu ima do 25 časova nastave nedeljno, odnosno do pet časova nastave dnevno.
Učenik u prvom ciklusu koji stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine ima do 23 časa nastave nedeljno, a u drugom ciklusu do 28 časova nastave nedeljno.
U nedeljni broj časova iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ne uračunavaju se časovi iz izbornih predmeta i vannastavnih aktivnosti.
Časovi nastave iz st. 1, 2. i 3. ovog člana mogu se uvećati do tri časa nedeljno ostalim aktivnostima planiranim školskim programom.
Čas nastave traje 45 minuta.
Izuzetno, čas nastave može da traje duže ili kraće od 45 minuta, u skladu sa nastavnim planom i programom.
Trajanje časa nastave može se prilagoditi posebnim uslovima u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u određenom vremenskom periodu, uz saglasnost Ministarstva.
Izvor: Vebsajt Danas, V. Andrić, 10.12.2015.Naslov: Redakcija