Email Print

PREDLOG ZAKONA O ULAGANJIMA: NALED I AMERIčKA PRIVREDNA KOMORA PODNELI SEDAM AMANDMANA NA OVAJ PROPIS


Predstavnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američke privredne komore (Amcham) podneli su sedam amandmana na Predlog Zakona o ulaganjima koje su 13. oktobra 2015. godine izneli u Narodnoj skupštini Republike Srbije na sednici Ekonomskog kokusa.

Ključna pitanja na koja se odnosi deo pripremljenih amandmana su pitanja "oduzimanja stvari i prava ulagačima" definisanih članom 6., zatim "nametanje obavezne medijacije" definisane članom 10., kao i povećanje transparentnosti i predvidivosti režima podsticaja na koji se odnosi amandman na član 11. Predloga Zakona. Drugi deo amandmana se odnosi na bolje definisanje uloge Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj za podršku ulaganjima, definisanih članovima 15, 17 i 20. Predloga zakona.

Jedna od ključnih primedbi odnosi se na ulaganja od posebnog značaja, tačnije član 11., koji, kako je objasnila Jelena Ilić iz NALED-a predviđa da se državna pomoć za ulaganja od posebnog značaja dodeljuje bez prethodno objavljenog javnog poziva, što, kako je navela, nije dobro rešenje.

Ona je rekla da je Predlogom zakona predviđeno da Savet za ulaganja odlučuje o dodeli podsticaja za ovu vrstu ulaganja.

"Manjkavost je to što nema dovoljno transparentnosti u dodeli podsticaja na ovaj način. Zato predlažemo da se svaka pomoć ulagaču može dodeliti, ali po prethodnom stavljanju na javni uvid ponude u trajanju od najmanje 15 dana", istakla je Ilić.

Ona je ukazala da je uvođenje ovakve odredbe od velikog značaja imajući u vidu velike kritike koje su ranije upućivane na politiku dodele podsticaja, ali i sa druge strane navela na njihovu neophodnost jer mnoge države na ovaj način pridobijaju investitore.

Drugi važan amandman, prema rečima Amalije Pavić iz Američke privredne komore (AmCham) upućen je na član 6. Predloga zakona, jer nije precizno formulisao šta sve može biti predmet eksproprijacije.

Jelena Bojović iz NALED-a je pojasnila da ovaj član otvara prostor za tumačenje da se eksproprijacijom proširuje osnov za oduzimanje prava ulagačima.

Zato je, kako je navela, ideja da se amandmanom ograniči mogućnost eksproprijacije samo nad nepokretnostima i to samo po osnovu Zakona o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS", br. 53/95 i "Sl. list SRJ", br. 16/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 20/2009 i 55/2013 - odluka US).

Ona je istakla da je ujedno predlog da se ukoliko dođe do eksproprijacije obezbedi fer naknada ulagaču, koja će obuhvatiti pored naknade za eksproprisanu nepokretnost i naknadu za umanjenje vrednosti poslovanja koje je takvim oduzimanjem prouzrokovano.

Kao još jednu od spornih tačaka zakona, Pavić je navela i određivanje foruma pred kojim se može rešavati spor.

"Po ovom predlogu spor možete rešavati pred domaćim sudovima ili pred stranom arbitražom. Strani sudovi nisu pomenuti. To je otvorilo tumačenje da li se određeni sporovi mogu rešavati i prema stranim sudovima", rekla je Pavić, pojasnivši to na primeru "džoint venčer" aranžmana između dva strana ulagača iz iste zemlje, gde je upitala "zašto biste ih sprečili da ugovore sud svoje zemlje kao mesto gde će rešavati taj spor".

Predlog zakona o ulaganjima poslanici Narodne skupštine Republike Srbije razmatraće na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja koja je zakazana za 20. oktobar 2015. godine.

Izvor: Vebsajt Blic, 13.10.2015.
Naslov: Redakcija