Email Print

UVOĐENJE EVROPSKIH STANDARDA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA NAČIN ZA BORBU PROTIV SIVE EKONOMIJE


U Srbiji je na temu sive ekonomije urađeno mnogo elaborata i studija i sve su govorile isto – trećina poslovanja odvija se u sivoj zoni, a zbog toga se u budžet ne slije bar 300.000.000 evra godišnje. Na to da treba oštrije da se krene u borbu protiv sive ekonomije opominje nas prilikom svake posete i delegacija Međunarodnog monetarnog fonda.

Oni predlažu da se protiv te pošasti bori boljom kontrolom i radom inspekcijskih službi, efikasnijim postupcima protiv prekršilaca, ali i donošenjem i primenom savremenijih propisa, tako da već tu za novu Vladu ima baš dosta posla. Drugim rečima, ram za borbu protiv sive ekonomije postoji, sada ostaje da se nacrta slika.

Pojačane kontrole poreskih inspektora su u toku. Poreznici su posetili „Egzit”, a proveravaju izdavanje fiskalnih računa u Guči. Tokom tih i sličnih manifestacija kontrole se rade ceo dan, a kada ih nema – uglavnom po danu, ali u poslednje vreme sve više i noću. Međutim, ugostitelji i trgovci koji ne izdaju fiskalne račune nisu jedini koji ne poštuju propise.

Neretko se dešava da preduzeća vode duplo knjigovodstvo. Tako je dve trećine poslovanja legalno, a jedna beži u sivu zonu. Lek je uvođenje međunarodnih standarda u korporativno finansijsko izveštavanje. Srbija je za to dobila 3,4 miliona evra od Švajcarske, ali to nije posao koji se može uraditi brzo. Novine u toj oblasti pozdravljaju i oni koji vode knjige – računovođe, a predsednik Poslovnog udruženja računovođa Vojvodine UVRA Jovan Beara kaže:

Uvođenje savremenih evropskih standarda znatno bi pomoglo i nama i našim strankama – naglašava Beara. – Takvi kakvi su sada, naši izveštaji su preobimni i služe samo statističarima da prikupe podatke. Osavremnjavanje u skladu za zahtevima Evrope pomoglo bi ne samo u sprečavanju zloupotreba već bi i zainteresovani investitori i ulagači i budući partneri i kupci imali jasnu sliku o preduzeću s kojim planiraju bilo koju vrstu poslovne saradnje. Međutim, te novine se ne uvode od danas do sutra. Da bi se doneli propisi, nabavili odgovarajući softveri, obučili zaposleni potrebno je dve godine, ako ne i više, jer sve mora biti dobro pripremljeno.

Čak i kada budu uvedeni evropski standardi u toj oblasti i inspektorima bude znatno lakše da uhvate prekršioce, posao neće biti završen. Naime, kod nas sudski postupci traju toliko dugo da, dok se ne donese pravosnažna presuda, i prekršilac i inspektor zaborave kada su se sreli. Nova Vlada najavila je da će Ministarstvo pravde morati da preduzme mere koje bi obezbedile veću efikasnosti sudskih postupaka. To je i zahtev MMF-a, a predviđeno je da krivične parnice traju najviše pet godina.

Izvor: Dnevnik, 13.08.2016.
Naslov: Redakcija