Email Print

IZMENE ZAKONODAVSTVA KAO JEDAN OD FAKTORA ZA POBOLJŠANJE POLOŽAJA MLADIH I NJIHOVO VEĆE UČEŠĆE U DRUŠTVENOM, POLITIČKOM I POSLOVNOM ŽIVOTU: STATISTIKE POKAZUJU DA SAMO TREćINA MLADIH žELI DA UčESTVUJE U DONOšENJU ODLUKA


Aleksandar Voštić iz Ministarstva omladine i sporta je 12. avgusta na skupu povodom Međunarodnog dana mladih koji je organizovala Krovna organizacija mladih (KOMS) da je trenutno u postupku izmena Zakona o mladima ("Sl. glasnik RS", br. 50/2011) i Zakona o volontiranju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010), kao i da bi trebalo da bude urađeno istraživanje koje bi dalo smernice kako dođe do pojednostavljenja poslovanja mladih preduzetnika.

"Smatram da bi kroz postojeće mehanizme, kao što su Savet za mlade, Radna grupa za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade uspostavila sasvim dovoljan format i obim načina za saradnju", naveo je on.

Voštić je rekao da je omladinska politika nešto što se proteže kroz resore različitih ministarstva i ne može biti u nadležnosti samo jednog ministarstva.

"Sadašnji trend sa aspekta saradnje pokazuje začajan pomak. Smatram da i ostala ministarstva primenjuju lagano sve što je sadžano i u Nacionalnoj strategiji za mlade ("Sl. glasnik RS", br. 55/2008)", naveo je on.

Mladi se u Srbiji kasno osamostaljuju, 61,3% mladih izdržavaju roditelji, a oko 36% ima svoje prihode, dok samo "trećina mladih želi da učestvuje u politici i donošenju odluka", rečeno je još na skupu. Ocena je da su za omladinski aktivizam bitni sistem obrazovanja i vaspitanja, dok roditelji često u Srbiji uče decu da ne treba posebno da se ističu, a profesori ne podržavaju drugačije ideje svojih učenika i ne ohrabruju ih da kritički razmišljaju.

Zamenik šefa Kancelarije za mlade i saradnju sa udruženjima Grada Beograda Nikola Rajičić rekao je da 75% odsto mladih oseća odgovornost za svoju budućnost i budućnost narednih generacija, dok samo "trećina mladih želi da učestvuje u politici i donošenju odluka".

"Najveći problem sa kojim se svi suočavamo je kako motivisati mlade da uzmu aktivnije učešće kada je reč o kreiranju društvenog ambijenta. Drugi problem sa kojim se svi predstavnici Kancelarije za mlade i nevladinog sektora je da popunjavamo rupe koje se javljaju zbog lošeg obrazovnog sistema ili drugih institucija koje su često zakažu u svom u svom radu", naveo je Rajičić.

On je podsetio da je Kancelarija za mlade prestala da postoji u jednom trenutku 2014. godine i da se u tom periodu "glas mladih" nije čuo. "Na sreću izlobirali smo ponovno uspostavljanje rada Kancelarije za mlade. Mislim da smo na dobrom putu. Napravili smo reorganizaciju u radu, promenili način komunikacije sa mladima, sa udruženjima i civilnim društvom", kazao je Rajičić.

On je istakao da Kancelarija za mlade uspostavlja institucionalnu saradnju sa organizacijama civilnog društva i da će od ovog meseca oko 19 organizacija civilnog društva koje se bave mladima ili drugim grupama koje takođe obuhvataju mlade "naći svoj dom".

Rajičić je rekao da je problem finansiranje lokalnih kancelarija za mlade i da one često zavise od toga da li lokalni funkcioneri imaju sluha za omladinsku politiku.

On je predložio da izdvajanja iz budžeta na lokalu i republici za kancelarije za mlade bude jedan odsto.

Marija Bulat iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) ocenila je da omladinskom aktivizmu doprinose sistem obrazovanja i vaspitanja.

Ona je navela da roditelji često u Srbiji uče decu da ne treba posebno da se ističu i da profesori često ne "podržavaju drugačije ideje svojih učenika i ne ohrabruju ih da kritički razmišljaju".

"Treba raditi na tome da se mladi kroz sistem obrazovanja pripremaju da budu aktivni građani ovog društva. Treba raditi na tome da se mladi lično i profesionalno usavršavaju. Jedan od značajnih faktora u razvoju aktivnog učešća mladih su i mehanizmi, odnosno to šta država može da uradi kako bi mladima pružila više prilika da se iskažu", dodala je Marija Bulat.

Međunarodni dan mladih ustanovile su UN 1999. godine.

Izvor: Sajt Euractiv Srbija, 12.08.2016.
Naslov: Redakcija