Email Print

UREDBA O UTVRĐIVANJU METODOLOGIJE ZA ODREĐIVANJE CENE SNABDEVANJA KRAJNJEG KUPCA TOPLOTNOM ENERGIJOM


Na osnovu člana 362. stav 1. Zakona o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 145/2014) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Sl. glasnik RS", br. 55/2005, 71/2005 – ispravka, 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012-US, 72/2012, 7/2014-US i 44/2014),

Vlada donosi

UREDBU O UTVRĐIVANJU METODOLOGIJE ZA ODREĐIVANJE CENE SNABDEVANJA KRAJNJEG KUPCA TOPLOTNOM ENERGIJOM

Član 1.

Ovom uredbom utvrđuje se Metodologija za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, koja je odštampana uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Metodologija).

Član 2.

Energetski subjekti koji obavljaju delatnost snabdevanja toplotnom energijom utvrdiće cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom na osnovu Metodologije najkasnije do 1. oktobra 2015. godine.        

Član 3.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RepublikeSrbije".

METODOLOGIJAZA ODREĐIVANJE CENE SNABDEVANJA KRAJNJEG KUPCA TOPLOTNOM ENERGIJOM

I. PREDMET METODOLOGIJE

Metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom se određuju:

- elementi za obračun i način utvrđivanja maksimalne visine prihoda energetskog subjekta koji obavlja delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom (u daljem tekstu: energetski subjekt);

 - elementi za obračun i način obračuna cene pristupa sistemu za distribuciju toplotne energije;

- kriterijumi i pravila za raspodelu prihoda energetskog subjekta;

- kategorije krajnjih kupaca toplotne energije, u zavisnosti od namene korišćenja prostora;

- tarifni elementi, tarife i način njihovog izračunavanja za obračun toplotne energije koju energetski subjekt isporučuje krajnjim kupcima toplotne energije (u daljem tekstu: kupci);

- uslovi i postupak za podnošenje zahteva za promenu cene toplotne energije nadležnom organu jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ).

II. POJMOVI I DEFINICIJE

Pojedini izrazi koji se koriste u ovoj metodologiji imaju sledeće značenje:

1)    prethodna cena jeste cena toplotne energije za kupce koja je važila do podnošenja zahteva za promenu cene u skladu sa ovom metodologijom;

2)    maksimalna visina prihoda jeste maksimalni prihod kojim se energetskom subjektu u regulatornom periodu nadoknađuju svi opravdani troškovi poslovanja;

3)    obračunski period jeste vremenski period u kome se vrši obračun isporučene toplotne energije koji svojim aktom propisuje nadležni organ;

4)    regulatorni period jeste period u trajanju od jedne kalendarske godine;

5)    tarifna grupa jeste kategorija kupaca toplotne energije sa sličnom namenom korišćenja prostora;

6)    tarifni elementi su računske veličine na koje se raspoređuje maksimalna visina prihoda energetskog subjekta u regulatornom periodu.

Ostali pojmovi upotrebljeni u ovoj metodologiji imaju isto značenje kao i u Zakonu o energetici.

 

III. OPŠTE ODREDBE

Cena toplotne energije za kupce iskazuje se po tarifama utvrđenim ovom metodologijom za obračunski period i utvrđuje se po tarifnim elementima za svaku grupu kupaca.

Promena cene za isporučenu toplotnu energiju mora biti u skladu sa Pravilima za promenu cena toplotne energije sadržanim u ovoj metodologiji.

Pri određivanju tarifa za obračun cena toplotne energije uzimaju se u obzir opšta politika cena i planovi razvoja energetskog subjekta..

Način kontrole cene toplotne energije se vrši primenom metoda regulacije "Troškovi plus", kojim se energetskom subjektu za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom određuje maksimalna visina prihoda u regulatornom periodu, odnosno tarifa za obračun cena toplotne energije kojom se obezbeđuje:

- pokrivanje opravdanih troškova poslovanja u obavljanju delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom kojima se obezbeđuje kratkoročna i dugoročna sigurnost snabdevanja;

- podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti;

- nediskriminacija, odnosno jednaki položaj za sve kupce;

- sprečavanje međusobnog subvencionisanja između pojedinih delatnosti koje obavlja energetski subjekt i između pojedinih grupa kupaca;

- sprečavanje monopolskog ponašanja energetskog subjekta.

IV. ODREĐIVANJE MAKSIMALNE VISINE PRIHODA

Maksimalna visina prihoda energetskog subjekta obračunava se na osnovu opravdanih troškova poslovanja u obavljanju delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom.

Ocena opravdanosti troškova vrši se prema prirodi konkretnog troška analizom njegove svrsishodnosti, analizom količine i cene, uporednom analizom zasnovanom na podacima o troškovima u prethodnom periodu i troškovima energetskih subjekata koji obavljaju istu energetsku delatnost u zemlji.

4.1 Izračunavanje maksimalne visine prihoda

Maksimalna visina prihoda za regulatorni period se izračunava prema sledećem izrazu:

                                                MVP=MVPv+MVPf

                                                MVPv=OTv

                                                MVPf=OTf+ AM + PR*RS - OP + KE

gde su:

                                                MVP - maksimalna visina prihoda po osnovu obavljanja delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom;

                                                MVPv - maksimalna visina prihoda po osnovu obavljanja delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom-varijabilni deo;

                                                MVPf - maksimalna visina prihoda po osnovu obavljanja delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom-fiksni deo;

 OTv - varijabilni operativni troškovi;

OTf - fiksni operativni troškovi;

AM -troškovi amortizacije;

PR       - prinos na sredstva koji energetski subjekt može da ostvari;

RS       - regulisana sredstva;

OP       - ostali prihod;

KE       - korekcioni element.

Kada se, u skladu sa ovom metodologijom, određuje maksimalna visina prihoda troškovi koji ulaze u obračun utvrđuju se na osnovu podataka iz poslednjeg finansijskog izveštaja energetskog subjekta.

Ukoliko je u periodu do podnošenja zahteva za promenu cene toplotne energije došlo do promene troškova, obračun se usklađuje u visini i pod uslovima definisanim pravilima za promenu cene sadržanim u ovoj metodologiji.

4.1.1 Operativni troškovi

Operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove nastale po osnovu obavljanja energetske delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom i čine ih:

1)    troškovi materijala;

2)    troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi;

3)    troškovi proizvodnih usluga;

4)    nematerijalni troškovi;

5)    deo rezervisan za naknade i druge beneficije zaposlenih, a koji se isplaćuju u regulatornom periodu i

6)    ostali rashodi iz poslovanja.

Operativni troškovi nastali po osnovu obavljanja energetske delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom mogu biti varijabilni i fiksni operativni troškovi.

Varijabilni operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, kao što su troškovi energenata, toplotne energije nabavljene od drugih proizvođača, hemijski pripremljene vode, električne energije i ostali varijabilni operativni troškovi i sadržani su u Tabeli 1. iz Priloga – Tabele za izračunavanje cene snabdevanja krajnjeg kupca, koji je odštampan uz ovu metodologiju i čini njen sastavni deo. Ovi troškovi se utvrđuju na osnovu energetsko-tehničkih parametara proizvodnih jedinica, normativa utroška i procenjenih tržišnih cena za regulatorni period.

Fiksni operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove koji se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje toplotne energije i sadržani su u Tabeli 2. iz Priloga ove metodologije.

Fiksni operativni troškovi u vezi sa otpisom potraživanja koji se mogu iskazati prilikom obračuna maksimalne visine prihoda u skladu sa ovom metodologijom ne mogu biti veći od 10 % potraživanja od kupaca za isporučenu toplotnu energiju.

4.1.2 Troškovi amortizacije

Troškovi amortizacije predstavljaju troškove amortizacije sredstava, pribavljenih uz naknadu ili bez nje, koja su u funkciji obavljanja energetske delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom i obuhvataju troškove amortizacije postojećih sredstava i troškove amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu. Ovi troškovi sadržani su u Tabeli 3. iz Priloga ove metodologije.

Troškovi amortizacije postojećih i sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu se obračunavaju proporcionalnom metodom u procenjenom korisnom veku trajanja sredstava, s tim što se troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu obračunavaju na osnovicu koju čini 50% vrednosti aktiviranih nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku.

Troškovi amortizacije u regulatornom periodu se računaju prema sledećem izrazu:

AM = AMPS + AMAS

gde su:

AM – troškovi amortizacije;

AMPS – troškovi amortizacije postojećih sredstava;

AMAS – troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu.

4.1.3 Regulisana sredstva

Regulisana sredstva predstavljaju neto vrednost nematerijalnih ulaganja (osim goodwill), nekretnina, postrojenja i opreme koja su angažovana za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, izuzimajući:

-           neto vrednost sredstava pribavljenih bez naknade, kao što su donacije i slično i

-           vrednost nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku, koja se ne aktiviraju u regulatornom periodu.

Regulisana sredstva su osnovica za obračun povraćaja na angažovana sredstva koja energetski subjekt može da ostvari u regulatornom periodu i sadržana su u Tabeli 4. iz Priloga ove metodologije.

Vrednost regulisanih sredstava se obračunava kao aritmetička sredina vrednosti regulisanih sredstava na početku regulatornog perioda i vrednosti regulisanih sredstava na kraju regulatornog perioda prema sledećem izrazu:

RS = (pRS + kRS) / 2

gde su:

RS – regulisana sredstva;

pRS – vrednost regulisanih sredstava na početku regulatornog perioda;

kRS – vrednost regulisanih sredstava na kraju regulatornog perioda.

Vrednost regulisanih sredstava na početku regulatornog perioda obračunava se prema sledećem izrazu:

                                                pRS = pNVS – pSBN – pNSUP

                                                gde su:

                                                pNVS – neto vrednost nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill), nekretnina postrojenja i opreme na početku regulatornog perioda;

                                                pSBN – neto vrednost sredstava pribavljenih bez naknade na početku regulatornog perioda;

                                                pNSUP – vrednost nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku na početku regulatornog perioda, a koja neće biti aktivirana u regulatornom periodu ili koja nisu opravdana i/ili efikasna.

Vrednost regulisanih sredstava na kraju regulatornog perioda se obračunava prema sledećem izrazu:

kRS = pRS - A + ΔSUP - NOPS - ΔSBN - ΔNSUP

gde su:

A – troškovi amortizacije koji se obračunavaju na način utvrđen ovom metodologijom (u dinarima);

ΔSUP – promena vrednosti nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill), nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku;

NOPS – neto vrednost sredstava koja su otuđena i/ili trajno povučena iz upotrebe;

ΔSBN – promena vrednosti sredstava pribavljenih bez naknade;

ΔNSUP – promena vrednosti nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill), nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku koja neće biti aktivirana u regulatornom periodu ili koja nisu opravdana i/ili efikasna.

4.1.4 Stopa prinosa na regulisana sredstva

Stopa prinosa na regulisana sredstva utvrđuje se kao ponderisana prosečna cena kapitala energetskog subjekta koji obavlja energetsku delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom i sadržana je u Tabeli 5a. iz Priloga ove metodologije. Ponderisana prosečna cena kapitala je ponderisani prosek stope prinosa na sopstveni kapital i ponderisane prosečne stope prinosa na pozajmljeni kapital, prema ponderima 0,4 za sopstveni kapital i 0,6 za pozajmljeni kapital i obračunava se pre oporezivanja prema sledećem izrazu:

PPCK = (SK * CSK) / (1 – SP) + PK * CPK,

pri čemu je:

SK + PK = 1

gde su:

PPCK – stopa prinosa na regulisana sredstva koja se obračunava kao ponderisana prosečna cena kapitala (u %);

SK – učešće sopstvenog kapitala u finansiranju regulisanih sredstava (u %);

CSK – realna cena sopstvenog kapitala pre oporezivanja (u %);

SP – stopa poreza na dobit prema važećim zakonskim propisima (u %);

PK – učešće pozajmljenog kapitala u finansiranju regulisanih sredstava (u %);

CPK – ponderisana prosečna cena pozajmljenog kapitala (u %).

Cena sopstvenog kapitala pre oporezivanja treba da odražava specifični rizik preduzeća, rizik zemlje i preovlađujuće uslove pribavljanja kapitala na finansijskom tržištu u regulatornom periodu.

U periodu do uspostavljanja tržišta toplotne energije cena sopstvenog kapitala ne može biti veća od 10%.

Pozajmljeni kapital u smislu ove metodologije predstavlja zbir dugoročnih obaveza i kratkoročnih finansijskih obaveza.

Cena pozajmljenog kapitala se računa kao ponderisana prosečna kamatna stopa na ukupno pozajmljena sredstva, pri čemu se kao ponderi uzimaju učešća pozajmljenih sredstava u ukupno pozajmljenim sredstvima. Cena pozajmljenog kapitala se priznaje do nivoa cene obazrivo i racionalno pozajmljenih sredstava.

4.1.5 Ostali prihodi

Ostali prihodi su prihodi ostvareni angažovanjem sredstava namenjenih obavljanju delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, prihodi od prodaje proizvoda nastalih u procesu proizvodnje toplotne energije, a nisu u celokupno proizvedenoj količini u funkciji delatnosti energetskog subjekta, prihodi od usluga na tržištu, prihodi od aktiviranja vlastitih učinaka, prihodi od prodaje sredstava, razgraničeni deo prihoda po osnovu realizacije doniranih sredstava, prihodi od kamata, pozitivne kursne razlike, prihodi od naplate otpisanih potraživanja i drugi prihodi, iz prethodne poslovne godine i sadržani su u Tabeli 6. iz Priloga ove metodologije.

Prihodi od naplate otpisanih potraživanja koji se mogu iskazati prilikom obračuna maksimalne visine prihoda u skladu sa ovom metodologijom ne mogu biti veći od 10 % potraživanja od kupaca za isporučenu toplotnu energiju.

4.1.6 Korekcioni element

Korekcioni element je vrednosni izraz (novčani iznos) kojim se umanjuje ili uvećava maksimalna visina prihoda za regulatorni period za iznos odstupanja ostvarenog prihoda za prethodni regulatorni period po osnovu regulisanih cena na koje je data saglasnost od maksimalne visine prihoda koja je utvrđena u skladu sa ovom metodologijom za prethodni regulatorni period i sadržan je u Tabeli 7. iz Priloga ove metodologije.

Prilikom obračuna maksimalne visine prihoda za prvi regulatorni period korekcioni element je jednak nuli.

V. ELEMENTI ZA OBRAČUN I NAČIN OBRAČUNA CENE PRISTUPA SISTEMU ZA DISTRIBUCIJU TOPLOTNE ENERGIJE

Ukoliko više od jednog energetskog subjekta koristi distributivni sistem cenu pristupa sistemu za distribuciju toplotne energije utvrđuje nadležni organ na predlog energetskog subjekta koji obavlja energetsku delatnost distribucije toplotne energije.

Elementi koji se koriste za obračun su: utvrđivanje maksimalne visine prihoda energetskog subjekta koji obavlja delatnost distribucije toplotne energije kriterijumi i pravila za raspodelu tog prihoda tarifni elementi za obračun i način obračuna usluge distribucije toplotne energije, tarife za obračun cene pristupa sistemu za distribuciju toplotne energije i način njihovog izračunavanja, kao i način, postupak i rokovi za dostavljanje dokumentacije i vrsta dokumentacije koju distributer toplotne energije dostavlja nadležnom organu.

Cenom pristupa sistemu za distribuciju toplotne energije obezbeđuje se:

1)    pokrivanje opravdanih troškova poslovanja, kao i odgovarajući prinos na angažovana sredstva i investicije u obavljanju delatnosti distribucije toplotne energije, kojima se obezbeđuje kratkoročna i dugoročna sigurnost snabdevanja, odnosno održivi razvoj sistema;

2)    podsticanje ekonomske i energetske efikasnosti;

3)    nediskriminacija, odnosno jednaki položaj za korisnike sistema.

VI. RAZVRSTAVANjE KRAJNjIH KUPACA TOPLOTNE ENERGIJE PO NAMENI KORIŠĆENjA PROSTORA

Podela krajnjih kupaca prema nameni korišćenja prostora, vrši se u sledeće tarifne grupe:

1)    Tg1 - Tarifna grupa – "stambeni prostor";

2)    Tg2 - Tarifna grupa – "poslovni prostor".

VII. TARIFNI ELEMENTI

Tarifni elementi su:

1)    Isporučena količina toplotne energije - Te1, "ENERGIJA";

2)    Površina grejanog prostora ili instalisana snaga grejanog prostora - Te2, "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA";

3)    Očitavanje i raspodela isporučene toplotne energije - Te3, "OČITAVANjE".

7.1 Tarifni element Te1– "ENERGIJA"

Tarifni element "ENERGIJA" se utvrđuje neposredno na osnovu očitavanja sa merača u toplotnoj podstanici i iskazuje se u kWh, a vrednost se zaokružuje na dva decimalna mesta.

U slučaju neispravnog uređaja za merenje toplotne energije način obračuna za period kada je uređaj van upotrebe određen je opštim aktom nadležnog organa o uslovima i snabdevanju toplotnom energijom krajnjeg kupca.

 Tarifni element "ENERGIJA" koristi se za obračun varijabilnog dela cene grejanja.

7.2 Tarifni element Te2 – "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA"

Tarifni element "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" predstavlja površinu ili instalisanu snagu grejanog prostora koja je određena projektom ili projektom izvedenih radova objekta, a za obračun se upotrebljava izmerena površina ili instalisana snaga grejanog prostora i definisana je ugovorom o isporuci toplotne energije.

Grejana površina se iskazuje u m2 i zaokružuje se na dva decimalna mesta, a instalisana snaga u kW i zaokružuje se na tri decimalna mesta.

7.3 Tarifni element Te3 – "OČITAVANjE"

Tarifni element "OČITAVANjE" predstavlja fiksnu komponentu koja se odnosi na očitavanje i raspodelu troškova na krajnje kupce toplotne energije (sistem pojedinačnih merila/delitelja toplote) i utvrđuje se po mestu raspodele na kojem energetski subjekt koji obavlja delatnost snabdevanja toplotnom energijom raspodeljuje toplotnu energiju na krajnje kupce u regulatornom periodu i iskazuje se u din/mesto raspodele/očitavanje.

VIII. ODREĐIVANjE TARIFA

8.1 Tarife

Tarife se utvrđuju po grupama kupaca za svaki od tarifnih elemenata – "ENERGIJA", "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" i "OČITAVANjE".

Za tarifni element "ENERGIJA" utvrđuje se tarifa "ENERGIJA".

Za tarifni element "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" utvrđuje se tarifa "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA".

Za tarifni element "OČITAVANjE" utvrđuje se tarifa "OČITAVANjE".

Tarife u okviru iste grupe kupaca jednake su za sve kupce istog energetskog subjekta.

Tarifa "ENERGIJA" se izražava u dinarima/KWh, zaokruženo na dva decimalna mesta.

Tarifa "POVRŠINA" izražava se u dinarima/m2 ili "INSTALISANA SNAGA" se izražava u dinarima/kW, zaokruženo na dva decimalna mesta.

Tarifa "OČITAVANjE" izražava se u din/mesto raspodele/očitavanje, zaokruženo na dva decimalna mesta.

Tarife za pojedinačne tarifne elemente su:

Tf1       - cena za jedinicu količine isporučene toplotne energije "ENERGIJA" u din/kWh;

Tf2       - cena za jedinicu grejane površine "POVRŠINA" u din/m2 ili "INSTALISANA SNAGA" u din/kW;

Tf3       - cena očitavanja i raspodele isporučene toplotne energije "OČITAVANjE" u din/mesto raspodele/očitavanje.

Tabela 1.

TARIFNE GRUPE (Tg)

NAČIN MERENjA

TARIFNI ELEMENTI (Te)

 

 

Te1 ENERGIJA

Te2 POVRŠINA/

INSTALISANA SNAGA

Te3OČITAVANjE

Tg1 –"Stambeni prostor"

Tm1 -zajednički merač

Tf11[din/kWh]

Tf21[din/m2]/ Tf211[din/kW]

 

Tm2 – uređaji za raspodelu troškova toplotne energije sa zajedničkog mernog mesta

Tf12 [din/kWh]

Tf22[din/m2]/

Tf221[din/kW]

Tf3[din/mesto raspodele/očitavanje]

Tg2- "Poslovni prostor"

Tm3 -zajednički merač

Tf13[din/kWh]

Tf23[din/m2]/

Tf231[din/kW]

 

Tm4 - uređaji za raspodelu troškova toplotne energije sa zajedničkog mernog mesta

Tf14[din/kWh]

Tf24[din/m2]/

Tf241[din/kW]

Tf3[din/mesto raspodele/očitavanje]

 

 

 

 

8.1.1 Način obračuna toplotne energije za krajnjeg kupca

 Toplotna energija obračunava se na osnovu tarifa "ENERGIJA", "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" i "OČITAVANjE" za obračunski period.

Tarife obračunava energetski subjekt svim kupcima kod kojih vrši očitavanje isporučene toplotne energije.

IX. NAČIN IZRAČUNAVANJA TARIFA ZA TOPLOTNU ENERGIJU

9.1 Izračunavanje tarife "ENERGIJA"

Iznos tarife "ENERGIJA" za grupe kupaca "stambeni prostor", i "poslovni prostor", utvrđuju se prema tarifnom elementu "ENERGIJA" za grupu kupaca "stambeni prostor", i izračunava se :

Tf11 = Tf1/((Pst/Puk)+ Ktgv*(Ppp/Puk)),

gde je:

Tf1 - rezultat količnika maksimalne visine prihoda (varijabilni deo - MVPv) i ukupne godišnje predate toplotne energije izmerene na zajedničkim mernim mestima kupaca u dinarima/kWh;

Pst-ukupna površina stambenog prostora;

Ppp- ukupna površina poslovnog prostora;

Puk –ukupna površina stambenog i poslovnog prostora;

Ktgv – koeficijent za izračunavanje tarife Energija za tarifnu grupu "poslovni prostor" iznosi Ktgv = 1.00 - 1.25.

Ukoliko ne postoje ukupni godišnji podaci o toplotnoj energiji izmerenoj na zajedničkim mernim mestima, oni će se izračunavati na sledeći način:

Q predato= Q ulazno* ηi* ηm

gde je:

Q predato – ukupna godišnja toplotna energija predata krajnjim kupcima u kWh;

Q ulazno – ukupna godišnja primarna energija prema stvarno korišćenoj strukturi energenata na ulazu u proizvodno postrojenje u kWh;

                                                ηi – stepen korisnosti proizvodnog postrojenja prema stvarnoj strukturi energenata.

Najniža obračunska vrednost stepena korisnosti proizvodnog postrojenja koje kao:

1)    energent koristi gas iznosi ηi =0,85;

2)    energent koristi mazut ili lož ulje iznosi ηi =0,82;

3)    energent koristi ugalj ili biomasu iznosi ηi =0,68;

                                                ηm – stepen korisnosti distributivne mreže.

Najniža obračunska vrednost stepena korisnosti distributivne mreže:

1)    kapaciteta do 20 MW iznosi ηm =0,92;

2)    kapaciteta od 21 do 80 MW iznosi ηm =0,90;

3)    kapaciteta od 81 do 250 MW iznosi ηm =0,88;

4)    kapaciteta od 250 MW iznosi ηm =0,85.                    

9.2 Izračunavanje tarife "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA"

Tarifa "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" za tarifne grupe "stambeni prostor" i "poslovni prostor" utvrđuju se prema tarifnom elementu "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" za grupu kupaca "stambeni prostor", koja se utvrđuje kao:

1)    Za tarifni element "POVRŠINA"

Tf21=Tf2/((Pst/Puk)+Ktgf1*(Ppp/Puk))

gde je:

Tf2 - količnik maksimalne visine prihoda (fiksni deo - MVPf) i ukupne površine svih krajnjih kupaca;

Pst - ukupna površina stambenog prostora;

Ppp - ukupna površina poslovnog prostora;

Puk - ukupna površina stambenog i poslovnog prostora;

Ktgf1 - koeficijent za izračunavanje tarife "POVRŠINA", za tarifnu grupu "poslovni prostor" iznosi Ktgf1 = 1.00 -1.25.

2)    Za tarifni element "INSTALISANA SNAGA"

Tf211=Tf2/((ISst/ISuk)+Ktgf2*(ISpp/ISuk))

gde je:

Tf2 - rezultat količnika maksimalne visine prihoda (fiksni deo MVPf) i ukupne instalisane snage svih krajnjih kupaca;

ISst-ukupna instalisana snaga stambenog prostora;

ISpp- ukupna instalisana snaga poslovnog prostora;

Isuk - ukupna instalisana snaga stambenog i poslovnog prostora;

Ktgf2 - koeficijent za izračunavanje tarife "INSTALISANA SNAGA", za tarifnu grupu "poslovni prostor" iznosi Ktgf2 = 1.00 -1.25.

Vrednosti koeficijenata Ktgv, Ktgf1 i Ktgf2za tarifnu grupu "Poslovni prostor" donosi, u skladu sa ovom metodologijom, nadležni organ, na predlog energetskog subjekta.

9.3 Izračunavanje tarife "OČITAVANjE"

Iznos tarife "OČITAVANjE" za tarifne grupe "stambeni prostor", i "poslovni prostor",utvrđuju se prema tarifnom elementu "OČITAVANjE" i izračunava se :

Tf3= Tro/Bmm

gde je:

Tro - troškovi očitavanja uređaja za raspodelu troškova toplotne energije sa zajedničkog mernog mesta;

B mm -ukupan broj mernih mesta koji se očitavaju.

 Tarifa "OČITAVANjE" za tarifnu grupu "stambeni prostor" i "poslovni prostor" je jednaka.                        

9.4 Naplata toplotne energije prema jedinici grejane površine ili instalisane snage grejane površine

Izuzetno tamo gde ne postoje tehničke mogućnosti za naplatu prema potrošnji, naplata se vrši prema jedinici površine ili instalisane snage grejanog prostora tako što se iznos tarife "ENERGIJA" izračunava kao proizvod Tf1 i specifične godišnje potrošnje toplotne energije čija se vrednost utvrđuje odlukom nadležnog organa, a na predlog energetskog subjekta. Maksimalna vrednost specifične godišnje potrošnje ne može biti viša od 140 KWh/m2.

X. PROCEDURA ZA PODNOŠENjE I ODOBRAVANjE CENA

10.1 Rok za podnošenje zahteva i postupanje nadležnog organa

Energetski subjekt dužan je da do 1. septembra tekuće godine podnese nadležnom organu pisani zahtev za odobravanje cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra tekuće godine i završava se 15. aprila naredne godine.

Nadležni organ proverava da li je zahtev podnet u skladu sa odredbama ove metodologije, što uključuje i proveru svih podataka navedenih u zahtevu i u pratećim dokumentima i u roku od 15 kalendarskih dana obaveštava energetskog subjekta pisanim putem o ispunjenju uslova za odobravanje tarifa.

U slučaju neusklađenosti ili ako pojedina ili sva zahtevana dokumenta nisu priložena, nadležni organ pisanim putem poziva energetskog subjekta da otkloni utvrđene nedostatke, u roku od sedam kalendarskih dana od dana kada je o tome obavešten.

U slučaju da podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke u pogledu usklađenosti, priloga ili zahtevane dokumentacije, nadležni organ će odbaciti zahtev i o tome obavestiti podnosioca zahteva u pisanom obliku.

10.2 Sadržaj zahteva

Zahtev za odobravanje cene toplotne energije za krajnje kupce mora da sadrži:

a) naziv energetskog subjekta, adresu sedišta, ime osobe za kontakt, izvod iz registra koji vodi Agencija za privredne registre, poreski identifikacioni broj i matični broj podnosioca zahteva;

b) predlog cene toplotne energije za kupca u formi Tabele 1, odeljak VIII;

v) popunjene tabele iz Priloga – Tabele za izračunavanje cene snabdevanja krajnjeg kupca;

g) obrazloženje za predložene cene toplotne energije;

d) odluku organa upravljanja energetskog subjekta o ceni toplotne energije;

đ) godišnji finansijski izveštaj sa pratećom dokumentacijom propisanom zakonom uz priložen izveštaj nezavisnog revizora ako podnosilac zahteva podleže reviziji;

e) detaljan opis raspoloživih sredstava i/ili izvora finansiranja za obavljanje energetskih delatnosti, kao i dokaz o raspoloživosti tih sredstava/izvora finansiranja;

ž) informaciju o procenjenom prihodu od prodaje toplotne energije krajnjim kupcima, ukupne predviđene troškove proizvodnje, distribucije i snabdevanje toplotom, investicioni plan (ako ga ima) i predviđeni tok gotovog novca (predviđeni izveštaj o prihodima, predviđeni bilans stanja i predviđena izjava o toku gotovog novca), ukupne ugovorene količine toplotne energije i grejane površine izražene u m2 ili instalisane snage grejane površine izražene u kW po tarifnim grupama i ukupnu očekivanu proizvodnju toplotne energije u kWh, efikasnost proizvodnog i distributivnog dela sistema;

z) druge podatke i dokumente na zahtev nadležnog organa.

Ako podnosilac zahteva namerava da sprovede dugoročni investicioni projekat, mora da podnese i:

a) finansijski model za period trajanja projekta;

b) opis važnih parametara finansijskog modela;

v) potpisane sporazume koji regulišu sprovođenje projekta i cenovne principe;

g) tehnički opis projekta sa analizom održivosti.

10.3 Postupak za utvrđivanje maksimalne visine prihoda

Na osnovu podnetog zahteva za određivanje cena toplotne energije za kupce, nadležni organ utvrđuje da li je maksimalna visina prihoda (MVP) energetskog subjekta obračunata i raspoređena na tarifne elemente u skladu sa ovom metodologijom.

Ukoliko na osnovu dostavljenih podataka i dokumentacije nadležni organ nakon izvršene analize utvrdi da obračunata visina prihoda energetskog subjekta nije usklađena sa opravdanim troškovima poslovanja, energetski subjekt je dužan da na zahtev nadležnog organa, u roku od sedam kalendarskih dana od prijema zahteva podnese novi zahtev za davanje saglasnosti na odluku o ceni toplotne energije za kupce.

Nadležni organ dostavlja energetskom subjektu akt o saglasnosti na cene toplotne energije, u roku od 15 kalendarskih dana od dana prijema urednog, odnosno usaglašenog zahteva.

Nadležni organ može odlučiti na sledeći način:

a) odobrava cene toplotne energije za krajnje kupce onako kako ih je predložio organ upravljanja energetskog subjekta, ili

b) ne odobrava cenu cene toplotne energije za krajnje kupce koje je predložio organ upravljanja energetskog subjekta i umesto njih utvrđuje cene toplotne energije za krajnje kupce i istovremeno donosi odluku o naknadi razlike između predloženih i odobrenih cena toplotne energije.

Odluka nadležnog organa u vezi zahteva za odobravanje cene toplotne energije za krajnje kupce mora biti obrazložena.

Odluka se u pisanom obliku dostavlja podnosiocu zahteva i objavljuje se u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave i na zvaničnoj internet stranici energetskog subjekta i nadležnog organa.

XI. USLOVI I PRAVILA ZA PROMENU CENA TOPLOTNE ENERGIJE

U toku grejne sezone, energetski subjekt ima pravo da predloži nadležnom organu promene cena toplotne energije za krajnje kupce. Taj predlog mora da bude obrazložen i da sadrži sve podatke koji su potrebni da nadležni organ proceni osnovanost predloga.

Predlog za promenu cene toplotne energije zbog porasta varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenta poveća za više od 3%, a obavezno ukoliko se smanji za više od 5%.

Predlog za promenu cene toplotne energije zbog porasta fiksnog dela cena može da bude podnet u slučaju kada se indeks potrošačkih cena u mesecima nakon datuma poslednjeg odobrenja cene za toplotnu energiju poveća za više od 5% na osnovu podatka Republičkog zavoda za statistiku.

Nadležni organ razmatra predlog za promenu cena u skladu sa postupkom propisanim u ovoj metodologiji.

11.1 Izmena tarife "ENERGIJA"

Izmena tarife "ENERGIJA" za isporučenu količinu toplotne energije se preračunava po sledećem izrazu:            

Tf1srn = Tf1srp •

a1+a2+.......aN =1

gde je:

Tf1srn  = Nova tarifa "ENERGIJA" za isporučenu količinu toplotne energije, u din/kWh;

Tf1srp  = prethodna tarifa "ENERGIJA" za isporučenu količinu toplotne energije, u din/kWh;

ai         = ponder pojedinačnih elemenata varijabilnih troškova u strukturi svih varijabilnih troškova;

Ei= nova cena energenata i drugih varijabilnih troškova u strukturi utrošenih energenata i drugih varijabilnih troškova;

Eio       = prethodna cena energenata i drugih varijabilnih troškova u strukturi utrošenih energenata i drugih varijabilnih troškova.

Nova cena za isporučenu toplotnu energiju (Cvn) je cena koja je izračunata na osnovu ove metodologije i menja se sa promenom ulaznih parametara.

Prethodna cena za isporučenu toplotnu energiju (Cvp) je cena toplotne energije koja je bila odobrena u skladu sa maksimalnom visinom prihoda po postupku propisanom ovom metodologijom.

Ponderi (ai) predstavljaju udeo pojedinačnog elementa varijabilnih troškova u strukturi celokupnih varijabilnih troškova energetskog subjekta. Zbir svih pondera, odnosno udela mora biti jednak 100% odnosno 1.

Nova cena elemenata varijabilnih troškova (Ei) je prosečna cena pojedinačnog elementa varijabilnih troškova, koju energetski subjekt plaća u evidentiranom mesecu. U cenu energenta moraju biti uključeni svi zavisni troškovi na paritetu F-co energetski subjekat.

Prethodna cena elemenata varijabilnih troškova (Eio) je cena pojedinačnog elementa varijabilnih troškova, koju je energetski subjekat plaćao u prethodnom periodu. U cenu elemenata varijabilnih troškova moraju biti uključeni svi zavisni troškovi na paritetu F-co energetski subjekat.

11.2 Izmena tarife "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA"

Izmena tarife "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" izračunava se po sledećem izrazu:

Tf2srn = Tf2srp *(a · Pr/Pro + b · I/Io)

a +b =1

gde je:

Tf2srn = Nova tarifa "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA", u din/m2/mesecu ili din/kW/mesecu;

Tf2srp = Prethodna tarifa "POVRŠINA" ili "INSTALISANA SNAGA" u din/m2/mesecu ili din/kW/mesecu;

Pr        = Prosek mesečne bruto zarade u Republici Srbiji;

Pro      = Prethodna mesečna bruto zarada u Republici Srbiji;

I           = Indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi zahtevu za korekciju;

Io         = Prethodni indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji;

a          = Ponder mesečnih bruto zarada u Republici Srbiji;

b          = Ponder indeksa potrošačkih cena u Republici Srbiji.

Nova cena za grejnu površinu/instalisanu snagu (Cfn) je cena, koja je izračunata na osnovu ove metodologije i menja se sa promenom ulaznih parametara.

Prethodna cena za grejnu površinu/instalisanu snagu (Cfp) je cena, koja je bila odobrena u skladu sa maksimalnom visinom prihoda po postupku propisanom ovom metodologijom za grejnu površinu/instalisanu snagu.

Prosek mesečne bruto zarade u Republici Srbiji (Pr) je prosek za mesec koji prethodi mesecu u kome se traži korekcija. Izvor podatka o visini mesečnih zarada je Republički zavod za statistiku.

Prethodna mesečna bruto zarada u Republici Srbiji (Pro) je izračunata kao prosek mesečnih bruto zarada u prethodnoj kalendarskoj godini Izvor podataka o visini mesečnih zarada je Republički zavod za statistiku.

Indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji u posmatranom periodu (I) je indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi zahtevu za korekciju. Izvor podataka o indeksu potrošačkih cena je Republički zavod za statistiku.

Prethodni indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji (Io) je indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji u decembru prethodne kalendarske godine. Izvor podataka o potrošačkom indeksu cena je Republički zavod za statistiku.

Ponder mesečnih bruto zarada u Republici Srbiji (a) predstavlja udeo bruto zarada u strukturi fiksnih troškova energetskog subjekta (Izvor: bilans uspeha energetskog subjekta u prethodnoj godini).

Ponder indeksa potrošačkih indeksa cena u Republici Srbiji (b) predstavlja udeo ostalih fiksnih troškova (bez bruto zarada) u strukturi fiksnih troškova energetskog subjekta.

Zbir pondera indeksa potrošačkih cena i pondera mesečnih bruto zarada mora biti jednak 1.

XII. ZAVRŠNE ODREDBE

Nadležni organ sprovodi redovne provere u cilju:

a) procene podnetih i procenjenih finansijskih informacija koje je dostavio energetski subjekt;

b) verifikacije stvarnih troškova u toku regulatornog perioda u skladu sa postojećim zakonodavstvom o finansijama i međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS);

v) kontrole i utvrđivanja prihoda u toku tekuće grejne sezone.

Zahtevi i sva dokumenta koja se podnose nadležnom organu moraju da budu napisani na srpskom jeziku.

Tabele iz Priloga su namenjene za izračunavanje tarifa za obračun cena toplotne energije za kupce.

Izvor: Press služba Vlade Srbije, 14.07.2015.