Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

ODRŽANA USMENA RASPRAVA PRED VELIKIM VEĆEM EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA O STAROJ DEVIZNOJ STEDNJI U BANKAMA BIH


U sredu 10. jula 2013. godine, pred Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava, održana je usmena rasprava u predmetu "Ališić i drugi podnosioci protiv BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i BJR Makedonije". Ovaj predmet u vezi je sa starom deviznom štednjom koja je polagana u filijalama Ljubljanske banke i Investbanke u Bosni i Hercegovini, a koja po raspadu SFRJ nije isplaćena štedišama. Ališić i drugi podnosioci su predstavku podneli protiv pet država sukcesora SFR Jugoslavije.

Evropski sud je prvobitno presudio da su za dug odgovorne Republika Srbija i Republika Slovenija kao države u kojima su se nalazila sedišta ovih banaka. Međutim, nakon što su Srbija i Slovenija podnele zahtev, Sud je odobrio da se predmet raspravi pred Velikim većem od 17 sudija.

Na održanoj usmenoj raspravi, tužene države su, uglavnom, ostale pri svojim stavovima iznetim u dosadašnjem postupku. Republiku Srbiju je zastupao dr Slavoljub Carić, koji je izneo argumente protiv prvobitne odluke Suda.

On je istakao da je devizna štednja, koja je polagana za vreme SFRJ, pitanje javnog duga ove države koju su nasledile sve bivše republike, te da je ovo pitanje potrebno razmotriti u okviru pregovora o sukcesiji, o čemu govori i Aneks C Ugovora o sukcesiji iz 2001. godine. Usvajanjem ovog prigovora, Evropski sud za ljudska prava ne bi bio nadležan da postupa u ovom predmetu, odnosno predstavka bi trebalo da bude proglašena neprihvatljivom.

Drugi argument iznet na strani Srbije govori o tome da su sredstva koja su polagana kao devizna štednja u ovim bankama potrošena pre raspada zajedničke države i to upravo na teritoriji na kojoj su prikupljana, odnosno u Bosni i Hercegovini. Zastupnik Republike Srbije je o tome blagovremeno podneo dokaze koji nesumnjivo ukazuju da su sredstva trošena na toj teritoriji putem odobravanja dinarskih kredita (koji su za kratko vreme obezvređeni) stanovništvu i privredi Bosne i Hercegovine. Iz ovog razloga, i činjenice da je Bosna i Hercegovina u jednom vremenskom periodu prihvatila da isplati staru deviznu štednju štedišama pomenutih banaka čime je stvorila legitimno očekivanje na strani oštećenih, pa je kasnije povukla ovu svoju obavezu, Sud bi trebalo da utvrdi odgovornost ove države.

Veliko veće Evropskog suda doneće konačnu odluku u ovom predmetu. Nema utvrđenog roka za donošenje presude, ali se može očekivati da će biti objavljena do kraja godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde i državne uprave, 14.7.2013.