Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



ZBOG NEPOTREBNIH ADMINISTRATIVNIH OPTEREĆENJA POSLODAVCI KOJI ZAPOŠLJAVAJU TRUDNICE GODIŠNJE GUBE 690 MILIONA DINARA


Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i Radio-televizija Srbije pokrenule su zajednički projekat tokom kojeg će na nacionalnoj televiziji biti emitovan spot koji prikazuje sve birokratske teškoće kroz koje trudnice u Srbiji moraju da prođu kako bi ostvarile pravo na naknadu trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva. Tokom odsustva majka i njen poslodavac moraju državi da dostave čak 36 dokumenata, a pre toga trudnica mora da nabavi čak 86 listova "raznorazne dokumentacije, od čega je čak 80 nepotrebno".

Ovom kampanjom pod nazivom "Pitaj kada" NALED i RTS žele da animiraju javnost da zahteva odgovore od vlasti na pitanja o tome kada će ogroman broj nepotrebnih propisa biti ukinut, a građanima se daje i mogućnost da predlože propise koje valja eliminisati.

Prema rečima Vladimira Čupića, predsednika Upravnog odbora NALED-a, samo administrativni trošak srpskih poslodavaca koji zapošljavaju trudnice iznosi 690 miliona dinara godišnje, zbog vremena i cene papirologije koju moraju da prikupe kako bi porodilje mogle da ostvare svoja zakonska prava.

- Privredu godišnje košta 615 miliona dinara i to što svaki mesec poslodavci moraju da izgube sat i po na podnošenje poreskih prijava o porezu i doprinosima na zarade - rekao je Čupić.

Dušan Vasiljević iz Ju-es-ejda je podsetio na propise o tome da se zdravstvena knjižica ne može overiti ako osiguranik nema izabranog lekara, "zbog čega nedavno vlasnica jedne firme nije mogla da overi knjižice svojim radnicima, iako je većina njih čak imala i potvrde iz doma zdravlja da imaju izabranog lekara". On je dodao da 157 nepotrebnih procedura državu godišnje košta 1,35 milijardi evra i da ocenio da se one ne ukidaju zato što odgovaraju birokratama, jer "što je komplikovanija procedura to je veći njihov uticaj". Na tih 1,35 milijardi treba dodati i 730 miliona evra godišnje, koliko privreda izdvaja za čak 371 parafiskalni namet, što znači na naknade koje privredi ne donose nikakvu korist odnosno uslugu, ali ipak mora da ih plaća.

Vlasnik Komtrejda Veselin Jevrosimović je ukazao na to da od 106.000 registrovanih preduzeća i 220.000 preduzetnika u Srbiji bankrotiralo njih 32.000, a da su računi dodatnih 20.000 firmi i 60.000 preduzetnika u blokadi.

- Od 106.000 firmi, njih 92.000 je predalo svoje završne račune, što znači da će njih 14.000 najverovatnije uskoro biti ugašeno - rekao je Jevrosimović, ilustrujući time tešku ekonomsku situaciju u privredi i apelujući da se ono malo likvidnih firmi koje postoje u državi "čuva kao malo vode na dlanu", a ne da im se poslovanje otežava nametanjem raznih nepotrebnih dažbina i birokratskih procedura.

Đorđe Vuković, bivši rukovodilac jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, ukazao je na problem velikih trgovinskih lanaca, koji dobavljačima plaćaju robu u roku od šest do 12 meseci, a za to vreme taj novac sami obrću, pa je jedan od njih, Maksi, "imao i svoju banku". On je istovremeno podsetio da ti isti lanci u inostranstvu poštuju preporuke Evropske unije o isplaćivanju dugova dobavljačima u roku od 30 dana i pozvao Vladu Srbije da donese sličnu preporuku ovde.

Srbobran Branković, direktor Medijum galupa, zapitao se kako je moguće da država subvencioniše celu jednu godišnju platu zaposlenih kod stranih investitora, umesto da takvu podršku daje domaćim preduzećima, i između ostalog, kao problem malih i srednjih preduzeća naveo i to da se dešava da oni koji i naprave neki izvozni posao, recimo u metalskoj industriji, često imaju taj problem da "železnica prosto zagubi vagon s njihovom robom na nekoliko dana".

Izvor: Vebsajt dnevnog lista "Danas", 14.6.2012.

<<< Nazad na ostale vesti