Email Print

ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: IZMENAMA ZAKONA BIćE OMOGUćENA PRODAJA NENAPLATIVIH KREDITA STANOVNIšTVA NEDEPOZITNIM KREDITNIM INSTITUCIJAMA


Narodna banka Srbije nedavno je najavila izmene Zakona o zaštiti korisnika fiansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014 - dalje: Zakon). Već od leta 2016. godine bankama će biti omogućeno da kredite građana, koji nisu naplativi, ustupe ili prodaju agencijama ili fondovima koji se bave ovim poslom. Najava je izazvala buru komentara. Pobunilo se i Udruženje klijenara "Efektiva". A šta čeka neplatiše i šta sa nenaplativim kreditima građana?

Ovaj biznis u svetu je uhodan i klijenti koji, iz bilo kojih razloga, nisu u mogućnosti da plate zajam znaju da se novi poverilac može pojaviti da ga naplati. Naravno, poznato je koliko je naplaćivanje ovih potraživanja mučno. U nekim drugim državama klijenti su u takvim situacijima zaštićeniji, odnosno bitno je da se znaju prava i obaveze obe strane te da niko ne sme i ne može biti ucenjivan niti bilo ko ima pravo da preti.

- Veoma je bitno da ovi dugovi ne padnu na teret poreskih obveznika odnosno svih nas - kaže finansijski stručnjak Nenad Gujaničić.

Zakon, čija je primena počela pre više od četiri godine, dozvolio je bankama da kredite građana, koji su teško naplativi i gde klijenti predugo kasne sa ispunjavanjem obaveza, ustupe samo drugim bankama.

Ovaj način rešavanja problema do sada je slabo finkcionisao. Banke imaju problema sa naplatom kredita koje su same odobrile, pa ih je kupovina tuđih problema nimalo nije interesovala, isti stav imaju i anjihove kolege u svetu. Zato su se pojavljuju fondovi i agencije specijalizovane za ovaj posao. Oni, uz odgovrajući diskont, otkupljuju ta potraživanja, a sve u nadi da će zaraditi na tome, odnosno ako otkupe potražvanje upola cene, pa zarade 51 odsto - dobro je. Banke izbegavaju utuživanje klijenata jer je to priličan trošak, a i kada dobiju spor veoma se često dešava da klijent nema ništa iz čega bi se banka naplatila, pa pored neplaćenog kredita imaju i dodatni trošak.

- Nivo NPL -ova u Srbiji je visok i nemoguće je terati banke da čiste bilanse, a istovrmemeno im stavljati ograničenja. Posebno što se radi o opciji koja se primenjuje svuda u svetu. U tržišnim privredama je i bez problema to uobičajeno. Često banke, kada menjaju poslovnu poltiku,recimo, prodaju ceo potfolio kredita namenjenih građanima ili pak neki drugi segment poslovanja. Klijenti će morati da se naviknu na te promene - kaže jedan bankar.

Čega se pak plaše klijenti i šta im obećava onaj ko u ovom poslu može najefikasnije da ih zaštiti - Narodna banka Srbije. NBS radi na izmenama Zakona.

U saopštenju iz NBS-a ističe se da se neće dozvoliti da interesi i prava građana budu umanjeni pri izradi zakonskih okvira za rešavanje problmatičnih kredita. Vodiće će se računa o rizicima kojima su građani kao korisnici kredita izloženi, a posebno se neće dovoditi u pitanje nivo zaštite korisnika finansijskih usluga.

NBS razmatra model nedepozitnih kreditnih institucija, kojima bi pored banka bilo dozvoljeno da otkupljuju ovu vrstu krdeita, kažu u NBS. Isto tako NBS uverava građane da nema razloga za bojazan da će im biti umanjena ili uskraćena prava. Zakon garantuje da dužnik ne može ničim biti doveden u nepovoljniji položaj u kome bi bio da potraživanje nije preneto.

U Udruženju "Efektiva" smatraju da bankarsko tržište u Srbiji nije toliko uređeno da bi garantovalo tretman dužnika u skladu sa Zakonom.

- Dokaz za našu tvrdnju su i problemi sa kojima se susreću pravna lica kod kojih je ovakva praksa moguća. Dešava se da im dug volšebno naraste sa 100.000 evra na pola miliona preko noći, a bez obrazloženja i kalkulacije - kažu u "Efektivi".

Do sada se kod bankara nagomilalo nešto više od pola milijarde evra dugova koje stanovništvo ne može da vrati. To je 11 odsto u odnosu na ukupan dug stanovništva bankama koji premašuje 5,5 milijardi evra.

Građani su u Srbiji, za razliku od preduzeća, i dalje dobre platiše kada su u pitanju obaveze prema bankama. Kašnjenje za vraćanje kredita je oko 11 odsto, za dozvoljeni minus 11,4 odsto, a za kreditne kartice 17,7 odsto. Građani najviše duguju za stambene kredite, i to oko 3,5 milijardi evra, a zatim za gotovinske zajmove oko 2,4 milijarde evra. Najveći problem u otplati imaju klijenti koji otplaćuju stambene pozajmice u švajcarskim francima zbog rasta franka.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 14.03.2016.
Naslov: Redakcija