NACRT ZAKONA O AZILU I PRIVREMENOJ ZAŠTITI - TEKST PROPISA

NACRT ZAKONA O AZILU I PRIVREMENOJ ZAŠTITI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom propisuju se načela, uslovi i postupak za odobrenje i prestanak azila i privremene zaštite, kao i status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobren azil i privremena zaštita.

Osnovni pojmovi

Član 2.

Osnovni pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

Azil je pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kome je, na osnovu odluke nadležnog organa koji je odlučivao o njegovom zahtevu za azil u Republici Srbiji, odobreno utočište ili supsidijarna zaštita.

Postupak azila je postupak, uređen ovim zakonom, za odobrenje i prestanak prava na azil i drugih prava tražilaca azila;

 Stranac je svako lice koje nije državljanin Republike Srbije, bilo da je strani državljanin ili lice bez državljanstva;

 Tražilac azila (u daljem tekstu: tražilac) je stranac koji je podneo zahtev za azil (u daljem tekstu: zahtev) na teritoriji Republike Srbije o kojem nije doneta pravosnažna odluka.

 Naknadni zahtev za azil (u daljem tekstu: naknadni zahtev) je zahtev koji je podnet nakon pravosnažne odluke kojom se odlučilo o osnovanosti prethodnog zahteva u skladu sa članom 38. stav 1. tačka 2, 3, 4. i 5. ili odluke kojom je postupak obustavljen u skladu sa članom 47. stav 2. tačka 1. ovog Zakona;

Izbeglica je lice koje se, zbog opravdanog straha od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ne nalazi u državi svog porekla i nije u mogućnosti ili zbog tog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te države, kao i lice bez državljanstva koje se nalazi izvan države svog uobičajenog boravišta i koje ne može ili zbog tog straha ne želi da se vrati u tu državu;

Utočište je pravo na boravak i zaštitu koja se daje izbeglici na teritoriji Republike Srbije za koga nadležni organ utvrdi da je njegovo strahovanje od progona u državi porekla ili uobičajenog boravišta opravdano;

Supsidijarna zaštita je zaštita koju Republika Srbija odobrava strancu, koji bi u slučaju povratka u zemlju porekla ili uobičajenog boravišta bio izložen trpljenju ozbiljne nepravde i koji ne može ili se zbog takve opasnosti ne želi staviti pod zaštitu te zemlje.

 Privremena zaštita je zaštita koja se odlukom Vlade Republike Srbije odobrava u slučaju masovnog priliva raseljenih lica koja se ne mogu vratiti u zemlju svog porekla ili uobičajenog boravišta.

 Zemlja porekla je zemlja čije državljanstvo ima stranac ili zemlja u kojoj je lice bez državljanstva imalo uobičajeno boravište. Ukoliko stranac ima više državljanstava, zemljom porekla smatraće se svaka zemlja čiji je državljanin;

 Uobičajeno boravišteje mesto u kome se stranac zadržavao pod okolnostima na osnovu kojih se može zaključiti da na tom mestu ili području nije boravio samo privremeno;

Članovima porodice smatraju se supružnici, ukoliko jebrak zaključen pre dolaska u Republiku Srbiju, njihova maloletna deca rođena u braku ili van braka, maloletna usvojena deca ili maloletna pastorčad.

Svojstvo člana porodice može se izuzetno priznati i drugim licima pri čemu će se posebno uzeti u obzir činjenica da su bila izdržavana od strane lica kome je odobren azil ili privremena zaštita;

Maloletnikje stranac koji nije navršio osamnaest godina života.

Maloletnik bez pratnje je stranac koji nije navršio osamnaest godina života i koji prilikom ulaska u Republiku Srbiju nema pratnju roditelja ili staratelja ili je nakon ulaska u Republiku Srbiju ostao bez pratnje roditelja ili staratelja.

Izrazi koji se koriste u ovom zakonu, a imaju rodno značenje, koriste se neutralno i odnose se jednako na muški i ženski pol.

Primena zakona

Član 3.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na osnovna načela, uslove za odobrenje i razloge za prestanak prava na azil i privremenu zaštitu, osnovna prava i obaveze tražilaca i lica kojima je odobren azil i privremena zaštita, kao i postupak azila.

Na pitanja postupka azila koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se propisi kojima je uređen opšti upravni postupak.

Na pitanja obima, sadržine i vrste prava i obaveza tražilaca i lica kojima je odobren azil i privremena zaštita, a koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se propisi kojima je uređen pravni položaj stranaca i propisi kojima je uređeno upravljanje migracijama.

Ovaj zakon se ne primenjuje na izbeglice koje su taj status stekle na osnovu Zakona o izbeglicama ("Službeni glasnik RS", broj 18/92, "Službeni list SRJ", broj 42/02 ― SUS i "Službeni glasnik RS", broj 30/10).

Pravo na podnošenje zahteva

Član 4.

Stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da podnese zahtev u Republici Srbiji, pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Ukoliko stranac iz stava 1. ovog člana, ne ispunjava uslove za odobrenje utočišta, po službenoj dužnosti će se razmotriti da li ispunjava uslove za odobrenje supsidijarne zaštite.

Saradnja sa kancelarijom Visokog Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice

Član 5.

Nadležni organi sarađuju sa kancelarijom Visokog Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (u daljem tekstu: UNHCR) u sprovođenju aktivnosti u skladu sa njegovim mandatom.

Zabrana proterivanja ili vraćanja

Član 6.

Nijedno lice ne sme biti proterano ili vraćeno na teritoriju gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja.

Odredba stava 1. ovog člana neće se primenjivati na lice za koje se osnovano može smatrati da ugrožava bezbednost zemlje ili koje je pravosnažnom presudom osuđeno za teško krivično delo, zbog čega predstavlja opasnost za javni poredak.

Nezavisno od odredbi stava 2. ovog člana nijedno lice ne sme biti proterano ili protiv njegove volje vraćeno na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuto mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Načelo nediskriminacije

Član 7.

Prilikom sprovođenja odredbi ovog zakona, zabranjena je svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, boje kože, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla ili sličnog statusa, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili intelektualnog, senzornog odnosno fizičkog invaliditeta.

Načelo nekažnjavanja za nezakonit ulazak ili boravak

Član 8.

Stranac neće biti kažnjen za nezakonit ulazak ili boravak u Republici Srbiji, ako bez odlaganja izrazi nameru za podnošenjem zahteva i pruži valjano obrazloženje za svoj nezakonit ulazak ili boravak.

Načelo jedinstva porodice

Član 9.

Nadležni organi će preduzeti sve raspoložive mere radi održanja jedinstva porodice u toku postupka, kao i po odobrenju azila ili privremene zaštite.

Lica kojima je odobren azil ili privremena zaštita imaju pravo na spajanje porodice, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Načelo zaštite najboljeg interesa maloletnika

Član 10.

Prilikom sprovođenja odredbi ovog zakona postupaće se u skladu sa načelom najboljeg interesa maloletnika.

Prilikom procene najboljeg interesa maloletnika uzeće se u obzir dobrobit, socijalni razvoj i poreklo maloletnika; mišljenje maloletnika u zavisnosti od njegovog uzrasta i zrelosti; načelo jedinstva porodice kao i zaštita i bezbednost maloletnika ukoliko postoji sumnja da se radi o maloletniku – žrtvi trgovine ljudima.

Načelo besplatnog prevođenja

Član 11.

Tražiocu koji ne razume službeni jezik postupka, obezbediće se besplatne usluge prevođenja na maternji jezik odnosno na jezik koji razume.

Obaveza pružanja besplatne usluge prevođenja iz stava 1. ovog člana obuhvata i korišćenje znakovnog jezika i dostupnost materijala na Brajevom pismu.

Načelo slobodnog pristupa UNHCR-u

Član 12.

Tražilac ima pravo na kontakt sa ovlašćenim službenicima UNHCR-a u svim fazama postupka azila.

Načelo lične dostave

Član 13.

Sva pismena u postupku dostavljaju se lično tražiocu ili njegovom zakonskom zastupniku ili punomoćniku. Pismeno se smatra dostavljenim kada ga primi bilo koje od navedenih lica.

Načelo rodne ravnopravnosti

Član 14.

Tražiocu će se obezbediti da na njegov zahtev bude saslušan od strane osobe istog pola, odnosno prevodioca ili tumača istog pola, osim kada to nije moguće ili je povezano sa nesrazmernim teškoćama za organ koji vodi postupak azila.

Načelo iz stava 1. ovog člana uvek se primenjuje prilikom pretresanja, telesnih pregleda i drugih radnji u postupku koje podrazumevaju fizički kontakt sa tražiocem.

Načelo obezbeđenja posebnih procesnih i prihvatnih garancija

Član 15.

U postupku azila vodiće se računa o specifičnoj situaciji lica kojima su potrebne posebne procesne i/ili prihvatne garancije, kao što su maloletnici, lica potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe sa invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom i lica koja su bila izložena mučenju, silovanju ili drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili seksualnog nasilja.

Posebnim procesnim i prihvatnim garancijama pruža se odgovarajuća pomoć tražiocu koji s obzirom na svoje lične okolnosti nije sposoban da ostvaruje prava i obaveze iz ovog zakona bez odgovarajuće pomoći.

Maloletnici

Član 16.

Nameru za maloletnika izražava roditelj ili staratelj.

Zahtev za azil u ime maloletnika podnosi roditelj ili staratelj.

Maloletnik stariji od 16 godina koji je u braku može samostalno učestvovati u postupku azila.       

Maloletnici bez pratnje

Član 17.

Maloletniku bez pratnje, organ starateljstva će, pre podnošenja zahteva, odrediti staratelja, u skladu sa zakonom.

Maloletnik bez pratnje mora biti odmah obavešten o određivanju staratelja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, maloletniku bez pratnje starijem od 16 godina koji je u braku neće se određivati staratelj.

Maloletnik bez pratnje lično podnosi zahtev uz obavezno prisustvo staratelja.

Zahtev u ime maloletnika bez pratnje može podneti i staratelj, kada je to u najboljem interesu maloletnika.

Maloletnik bez pratnje lično će biti saslušan u prisustvu staratelja.

Zahtev maloletnika bez pratnje ima prednost u rešavanju.

Načelo neposrednosti

Član 18.

Svaki tražilac ima pravo da usmeno i neposredno bude saslušan od strane ovlašćenog službenika nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova o svim činjenicama relevantnim za odobravanje prava na azil.

Načelo poverljivosti

Član 19.

Podaci o tražiocu, do kojih se dođe tokom postupka azila mogu biti dostupni samo zakonom ovlašćenim licima.

Podaci iz stava 1. ovog člana ne smeju se otkriti zemlji porekla tražioca, osim ako ga po okončanju postupka treba prinudno vratiti u zemlju porekla. U tom slučaju mogu se dati sledeći podaci:

1) identifikacioni podaci;

2) podaci o članovima porodice;

3) podaci o ispravama koje je izdala zemlja porekla;

4) otisci prstiju i

5) fotografije.

Prikupljanje, obrada i čuvanje podataka iz ovog člana sprovodi se u skladu sa propisima kojima je uređena zaštita podataka o ličnosti.

II. NADLEŽNI ORGANI

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Kancelarija za azil

Član 20.

Povodom zahteva za odobrenje azila i prestanka tog prava, u prvom stepenu postupak vodi i sve odluke donosi nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Kancelarija za azil).

Komisija za azil

Član 21.

Komisija za azil odlučuje u drugom stepenu po žalbama na odluke Kancelarije za azil, a čini je predsednik i osam članova koje imenuje Vlada na period od četiri godine.

Sredstva za rad Komisije za azil obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Za predsednika i člana Komisije za azil može biti izabran državljanin Republike Srbije, diplomirani pravnik, koji ima najmanje pet godina radnog iskustva i poznaje propise iz oblasti ljudskih prava.

Vlada svojim aktom utvrđuje visinu naknade za rad članova Komisije za azil.

Komisija za azil je nezavisna u svom radu i odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.

Administrativne poslove za Komisiju za azil obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova, Kancelarija za azil.

U roku od 30 dana od dana imenovanja njenih članova, Komisija za azil donosi Poslovnik o radu. Poslovnikom o radu bliže se uređuje način odlučivanja Komisije za azil, zakazivanje sednica i druga pitanja od značaja za rad Komisije za azil.

Upravni sud

Član 22.

 Protiv konačnih rešenja Komisije za azil se može pokrenuti upravni spor.

Komesarijat za izbeglice i migracije

Član 23.

Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje materijalne uslove za prihvat tražilaca azila u skladu sa ovim Zakonom.

Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje privremeni smeštaj licima kojima je odobren azil u skladu sa propisom kojim je regulisano upravljanje migracijama

Komesarijat za izbeglice i migracije sprovodi programe dobrovoljnog povratka i programe integracije lica kojima je odobren azil u skladu sa propisom kojim je regulisano upravljanje migracijama.

III. USLOVI ZA ODOBRENjE AZILA

Pravo na utočište

Član 24.

Pravo na utočište, odnosno status izbeglice, priznaće se tražiocu koji se nalazi izvan zemlje svog porekla ili uobičajenog boravišta, a opravdano strahuje od progona zbog svoje rase, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja zbog čega ne može ili ne želi da prihvati zaštitu te zemlje.

Supsidijarna zaštita

Član 25.

Supsidijarna zaštita odobrava se tražiocu koji ne ispunjava uslove za priznavanje prava na utočište iz člana 24. ovog zakona ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da će se povratkom u zemlju porekla ili uobičajenog boravišta suočiti sa stvarnim rizikom trpljenja ozbiljne nepravde i koji nije u mogućnosti ili zbog takvog rizika ne želi da prihvati zaštitu te zemlje.

Ozbiljnom nepravdom smatra se pretnja smrtnom kaznom ili pogubljenjem, mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, kao i ozbiljna i individualna pretnja po život izazvana nasiljem opštih razmera u situacijama međunarodnog ili unutarašnjeg oružanog sukoba.

Razlozi progona

Član 26.

Razlozi progona iz člana 24. ovog Zakona procenjuju se s obzirom na sadržaj sledećih pojmova:

1) Rasa se odnosi na boju kože, poreklo i pripadnost određenoj etničkoj grupi.

2) Veroispovest se odnosi na verska i ateistička uverenja, učestvovanje ili neučestvovanje u privatnim ili javnim formalnim verskim obredima, samostalno ili u zajednici s drugima, druge verske obrede ili izražavanje vere, kao i oblike ličnog ili zajedničkog ponašanja koji se zasnivaju na verskom uverenju ili iz njega proizilaze.

3) Nacionalnost se odnosi na pripadnost grupi koja je određena po svom kulturnom, etničkom ili jezičkom identitetu, zajedničkom geografskom ili političkom poreklu ili odnosom sa stanovništvom neke druge zemlje, a može obuhvatiti i državljanstvo.

4) Političko mišljenje se odnosi na mišljenje, stav ili uverenje o stvarima povezanim s mogućim počiniocima progona iz člana 29. ovog zakona, kao i njihove politike ili metode, bez obzira je li tražilac postupao po tom mišljenju, stavu ili uverenju.

5) Određena društvena grupa se odnosi na društvene grupe čiji članovi koji imaju zajedničke urođene osobine ili zajedničko poreklo koje se ne može izmeniti, ili imaju zajedničke karakteristike i/ili uverenja, a koja su u toj meri značajna za njihov identitet ili svest, da se te osobe ne smeju prisiliti da ih se odreknu, pri čemu ta grupa ima poseban identitet u zemlji porekla, jer se smatra drugačijom od društva koje je okružuje.

Zavisno od okolnosti u zemlji porekla, određena društvena grupa može označavati i grupu koja se zasniva na zajedničkim karakteristikama seksualne orijentacije ili polnog identiteta.

Načelo "sur place"

Član 27.

Opravdani strah od progona ili stvarni rizik od trpljenja ozbiljne nepravde može se zasnivati na:

1) događajima koji su se desili nakon što je tražilac napustio zemlju porekla ili uobičajenog boravišta ili

2) aktivnostima tražioca nakon što je napustio zemlju porekla ili uobičajenog boravišta, naročito kada se utvrdi da je tražilac nastavio da izražava svoja uverenja i/ili orijentaciju koju je imao u zemlji porekla ili uobičajenog boravišta.

Ako tražilac podnese naknadni zahtev, bitne činjenice i dokazi nastali nakon pravosnažnosti odluke, a odnose se na utvrđivanje ispunjavanja uslova za odobrenje azila, ne mogu se zasnivati isključivo na okolnostima koje je tražilac prouzrokovao ličnim postupanjem kako bi ispunio uslove za odobrenje azila.

Dela progona

Član28.

Dela koja se smatraju progonom u skladu sa članom 24. ovog Zakona moraju biti:

1) dovoljno ozbiljna po svojoj prirodi ili ponavljanju da predstavljaju ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih prava, naročito prava koja ne mogu biti ograničena prema članu 15. stavu 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ili

2) skup različitih mera, uključujući i kršenje ljudskih prava, koje su dovoljno ozbiljne da mogu uticati na pojedinca na način iz tačke 1. ovog stava.

Dela progona iz stava 1. ovog člana, između ostalog, mogu biti:

1) fizičko ili psihičko nasilje, uključujući i seksualno nasilje

2) zakonske, administrativne, policijske i/ili sudske mere kojima se vrši diskriminacija

3) sudski postupak ili kažnjavanje koje je nesrazmerno ili diskriminišuće

4) uskraćivanje sudske pomoći što dovodi do nesrazmernih ili diskriminišućih kazni

5) sudski postupak ili kažnjavanje radi odbijanja obavljanja vojne obaveze prilikom sukoba, kada bi obavljanje vojne obaveze uključivalo krivična dela ili radnje koje su navedene u razlozima uskraćivanja propisanim članovima 33. i 34. ovog Zakona

6) dela koja su po svojoj prirodi specifično vezana za pol ili decu.

Imeđu razloga progona i dela progona kao i/ili nepostojanja zaštite od takvih dela mora postojati povezanost.

Prilikom procene da li postoji opravdan strah od progona nije važno da li tražilac zaista poseduje rasne, verske, nacionalne, društvene ili političke karakteristike koje su razlog za progon, ako mu počinilac progona pripisuje takve karakteristike.

Počinioci progona ili ozbiljne nepravde

Član 29.

Progon iz člana 24. i ozbiljnu nepravdu iz člana 25. ovog Zakona mogu sprovoditi:

1)    državni organi

2)    stranke ili organizacije koje kontrolišu državu ili značajan deo državnog područja

3)    nedržavni organi, ako se dokaže da državni organi ili stranke, odnosno organizacije koje kontrolišu značajan deo državnog područja, uključujući i međunarodne organizacije, nisu u mogućnosti ili ne žele pružiti zaštitu od progona ili trpljenja ozbiljne nepravde.

Davaoci zaštite u zemlji porekla

Član 30.

Zaštitu od progona i trpljenja ozbiljne nepravde u zemlji porekla ili uobičajenog boravišta, u smislu člana 24. i 25. ovog Zakona, pod uslovom da mogu i žele, pružaju :

1)    državni organi ili

2)    stranke i državne ili međunarodne organizacije koje kontrolišu državu ili značajan deo državnog područja.

Zaštita iz stava 1. ovog člana mora biti efikasna i trajnog karaktera.

Zaštita iz stava 1. ovog člana podrazumeva postojanje efikasnog pravnog sistema za sprečavanje, otkrivanje i kažnjavanje dela koja predstavljaju progon ili ozbiljnu nepravdu, kao i mogućnost pristupa takvoj zaštiti.

Zaštita unutar države

Član 31.

Procenjujući osnovanost zahteva utvrđuje se i mogućnost zaštite tražioca unutar države preseljenjem u određeni deo zemlje porekla ili uobičajenog boravišta gde:

1)                                   ne postoje opravdani razlozi za strah od progona niti postoji opasnost od trpljenja ozbiljne nepravde ili

2)                                   tražilac može dobiti efikasnu zaštitu od progona ili trpljenja ozbiljne nepravde.

Unutrašnje preseljenje iz stava 1. ovog člana će se smatrati mogućim ukoliko:

1)    tražilac do tog dela zemlje može putovati na siguran i zakonit način

2)    će tražiocu biti dozvoljen ulazak u taj deo zemlje i

3)    se razumno može očekivati da se u tom delu zemlje nastani.

Procena činjenica i okolnosti

Član 32.

Tražilac je dužan da sarađuje sa Kancelarijom za azil i da priloži svu raspoloživu dokumentaciju i iznese tačne i istinite podatke koji se odnose na identitet, uzrast, državljanstvo, članove porodice, zemlju i adresu prethodnog prebivališta, prethodne zahteve, kretanje lica nakon napuštanja zemlje porekla, lične i putne isprave i razloge na kojima se zasniva zahtev.

Prilikom odlučivanja o osnovanosti zahteva Kancelarija za azil će prikupiti i razmotriti sve relevantne činjenice i okolnosti posebno uzimajući u obzir:

1) relevantne činjenice i dokaze koje je izneo tražilac, u skladu sa stavom 1. ovoga člana, uključujući i informaciju da li bi bio ili može biti izložen progonu ili riziku trpljenja ozbiljne nepravde;

2) aktuelne izveštaje o stanju u zemlji porekla ili uobičajenog boravišta i po potrebi o zemlji kroz koju je putovao, uključujući zakone i propise te zemlje, kao i način na koji se oni primenjuju, sadržane u različitim izvorima međunarodnih organizacija kao što su UNHCR i Evropska kancelarija za podršku sistemu azila (u daljem tekstu: EASO) kao i drugih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava;

3) položaj i lične okolnosti tražioca, uključujući pol i uzrast, kako bi se na osnovu toga procenilo da li postupci i dela kojima je bio ili bi mogao biti izložen predstavljaju progon ili ozbiljnu nepravdu;

4) da li su aktivnosti tražioca, od momenta napuštanja zemlje porekla, bile usmerene na stvaranje odlučujućih uslova za odobrenje azila, kako bi se procenilo da li te aktivnosti mogu izložiti tražioca progonu ili riziku trpljenja ozbiljne nepravde ako se vrati u tu zemlju;

5) da li tražilac može dobiti zaštitu zemlje čije bi državljanstvo mogao dokazati.

Činjenica da je tražilac već bio izložen progonu ili riziku od trpljenja ozbiljne nepravde, odnosno pretnjama takvim progonom ili nepravdom, pokazatelj je postojanja opravdanog straha od progona ili trpljenja ozbiljne nepravde, osim ako postoje opravdani razlozi koji podrazumevaju da se takav progon ili ozbiljna nepravda neće ponoviti.

Izjava tražioca smatraće se verodostojnom u delu u kome određena činjenica ili okolnost nije potkrepljena dokazima ako:

1)    je utvrđena opšta verodostojnost izjave tražioca;

2)    je tražilac uložio iskreni napor da potkrepi svoj zahtev dokazima;

3)    su svi relevantni elementi koji su mu na raspolaganju podneti, uz zadovoljavajuće objašnjenje nedostataka ostalih relevantnih činjenica;

4)    je utvrđeno da su izjave tražioca dosledne i prihvatljive kao i da nisu u suprotnosti sa specifičnim i opštim informacijama koje su relevantne za odlučivanje o zahtevu i

5)    je tražilac zatražio azil u što kraćem roku ili je opravdao razlog zašto nije tako postupio.

Razlozi za uskraćivanje prava na utočište

Član 33.

Pravo na utočište se neće odobriti tražiocu za koga postoje ozbiljni razlozi na osnovu kojih se smatra da je počinio, podstrekivao ili na drugi način učestvovao u izvršenju:

1) zločina protiv mira, ratnog zločina ili zločina protiv čovečnosti, u skladu sa odredbama sadržanim u međunarodnim konvencijama donetim u cilju sprečavanja takvih zločina;

2) teškog krivičnog dela koje nije političkog karaktera, izvan Republike Srbije, pre nego što je ušlo na njenu teritoriju, uključujući i naročito okrutna postupanja čak i ako su počinjena sa navodnim političkim ciljem;

3) dela suprotna ciljevima i principima Ujedinjenih nacija, kako je istaknuto u Preambuli i članu 1. i 2. Povelje Ujedinjenih nacija.

Utočište se neće odobriti tražiocu koji već ima odobren boravak u zemlji koja mu na osnovu tog boravka priznaje ista prava i obaveze kao državljanima te zemlje.

Razlozi za uskraćivanje supsidijarne zaštite

Član 34.

Supsidijarna zaštita se neće odobriti tražiocu za koga postoje ozbiljni razlozi na osnovu kojih se smatra da je počinio, podstrekivao ili na drugi način učestvovao u izvršenju:

1) zločina protiv mira, ratnog zločina ili zločina protiv čovečnosti, u skladu sa odredbama sadržanim u međunarodnim konvencijama donetim u cilju predupređivanja takvih zločina;

2) teškog krivičnog dela;

3) dela suprotnih ciljevima i principima Ujedinjenih nacija, kako je istaknuto u Preambuli i članu 1. i 2. Povelje Ujedinjenih nacija.

Supsidijarna zaštita se neće odobriti tražiocu koji predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak Republike Srbije.

Teškim krivičnim delom iz stava 1. tačka 2. ovog člana smatraće se krivično delo za koje se prema zakonodavstvu Republike Srbije može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža kazna.

IV. POSTUPAK AZILA

Registracija

Član 35.

Prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju ili unutar njene teritorije, stranac može usmenim ili pismenim putem pred ovlašćenim policijskim službenikom Ministarstva unutrašnjih poslova izraziti nameru da podnese zahtev za azil.

Izuzetno, stranac nameru za podnošenje zahteva za azil može izraziti i u Centru za azil ili u drugim objektima određenim za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona.

Stranac koji je izrazio nameru da podnese zahtev za azil u skladu sa stavom 1. ovog člana će se registrovati i uputiti u Centar za azil ili u drugi objekat koji je određen za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona u koji se mora javiti u roku od 72 sata od momenta izdavanja potvrde o registraciji.

Ovlašćeni policijski službenik će, u cilju registracije, stranca:

1) fotografisati i

2) uzeti mu otiske prstiju.

Ovlašćeni policijski službenik ima pravo pregleda stranca i njegovih stvari radi pronalaženja ličnih isprava i dokumenata potrebnih za utvrđivanje identiteta, kao i, ukoliko je to potrebno, pravo privremenog zadržavanja svih isprava i dokumenata koji mogu biti od značaja u postupku azila, o čemu se strancu izdaje potvrda.

Stranac koji poseduje pasoš, ličnu kartu ili drugi identifikacioni dokument, dozvolu boravka, vizu, izvod iz matične knjige rođenih, putnu kartu, odnosno drugu ispravu ili kakvo pismeno od značaja za postupak odobrenja azila, dužan je da ih priloži prilikom registracije.

Strancu koji namerno ometa, izbegava ili ne pristane na registraciju iz stava 4. ovog člana nije dopušteno da podnese zahtev za azil.

Stranac koji je izrazio nameru da podnese zahtev za azil u skladu sa stavom 1. ovog člana će se registrovati i uputiti u Centar za azil ili druge objekte određene za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona u koje u koji se mora javiti u roku od 72 sata od momenta izdavanja potvrde o registraciji.

Ovlašćeni policijski službenik Ministarstva unutrašnjih poslova o izvršenoj registraciji izdaje potvrdu o registraciji stranca u evidencijama Ministarstva.

Način vršenja registracije i obaveze i prava na ovaj način registrovanih lica iz stava 4. ovog člana propisuje ministar unutrašnjih poslova (u daljem tekstu : ministar).

Ukoliko se nakon registracije, stranac, bez opravdanog razloga, ne javi u Centar za azil ili druge objekte određene za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona u roku od 72 sata, primenjuju se propisi o pravnom položaju stranaca.

Pokretanje postupka azila

Član 36.

Postupak azila pokreće se podnošenjem zahteva ovlašćenom službeniku Kancelarije za azil na propisanom obrascu najkasnije u roku od 15 dana od dana registracije.

Zahtev za azil podnosi se lično.

Pre podnošenja zahteva tražilac će se poučiti o njegovim pravima i obavezama, a posebno o pravu na boravak, besplatnog prevodioca tokom postupka, pravnu pomoć i pravo na pristup UNHCR-u.

Sadržinu i izgled obrasca zahteva propisuje ministar.

Saslušanje

Član 37.

Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil će tražioca u najkraćem mogućem roku saslušati o svim činjenicama i okolnostima koje su od značaja za odlučivanje po podnetom zahtevu, a naročito za utvrđivanje:

1) identiteta lica;

2) razloga na kojima se zasniva zahtev za azil;

3) kretanju lica koje traži azil nakon napuštanja države porekla ili uobičajenog boravišta i

4) da li je lice koje traži azil već tražilo azil u nekoj drugoj državi.

Ovlašćeni službenik Kancelarije za azil može tražioca više puta saslušati radi utvrđivanja činjeničnog stanja.

Tražilac je dužan da u toku saslušanja u potpunosti sarađuje sa ovlašćenim službenikom Kancelarije za azil, da iznese verodostojna i uverljiva obrazloženja razloga na kojima zasniva svoj zahtev, priloži sve dostupne dokaze kojima potkrepljuje svoj zahtev i istinito odgovara na sva pitanja koja su mu postavljena.

Tražilac je dužan da lično prisustvuje i učestvuje na saslušanju, bez obzira da li ima zakonskog zastupnika ili punomoćnika.

Saslušanje tražioca će se sprovesti i u odsustvu uredno pozvanog punomoćnika koji nije opravdao svoju odsutnost.

Saslušanje članova porodice različitog pola sprovešće se odvojeno, osim kada to nije moguće ili je povezano sa nesrazmernim teškoćama za organ koji vodi postupak po podnetom zahtevu.

Na saslušanju javnost je isključena.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, saslušanju može prisustvovati predstavnik UNHCR-a, ukoliko se tome ne protivi tražilac.

Saslušanje može biti tonski ili audio vizuelno snimljeno, kad se o tome obavesti tražilac.

Saslušanje se može izostaviti kad:

1)    se na osnovu dostupnih dokaza može doneti odluka kojom se usvaja zahtev i odobrava pravo na utočište ili supsidijarna zaštita;

2)    tražilac nije sposoban da da izjavu zbog trajnih okolnosti na koje sam ne može uticati

3)    se ocenjuje dopuštenost naknadnog zahteva u skladu sa članom 46. stav 2. i 3. ovog zakona.

Ako se saslušanje izostavi u skladu sa stavom 10. tačkom 2. tražiocu ili članu njegove porodice omogućiće se podnošenje dokaza i/ili davanje izjava bitnih za odlučivanje o zahtevu.

U slučaju povećanog broja podnetih zahteva za azil i to u tolikoj meri da nadležni organ nije u mogućnosti da blagovremeno sasluša svakog tražioca, Vlada Republike Srbije može, na zahtev nadležnog organa, doneti odluku kojom se predviđa privremeno uključivanje službenika drugog državnog organa u postupak saslušanja.

U navedenom slučaju, a po donošenju odluke iz prethodnog stava, službenici drugog državnog organa će proći neophodnu obuku pre uključivanja u postupak saslušanja.

Odlučivanje o osnovanosti zahteva

Član 38.

Kancelarija za azil donosi odluku o osnovanosti zahteva kojom:

1) usvaja zahtev i priznaje pravo na utočište, ako tražilac ispunjava uslove iz člana 24. ovog zakona;

2) usvaja zahtev i dodeljuje supsidijarnu zaštitu, ako tražilac ispunjava uslove iz člana 25. ovog zakona;

3) odbija zahtev kao neosnovan ukoliko tražilac ne ispunjava uslove propisane članom 24. i 25. ovog zakona;

4) odbija zahtev ukoliko su ispunjeni uslovi za uskraćivanje u skladu sa članom 33. i 34. ovog zakona;

5) odbija zahtev za azil kao neosnovan ukoliko tražilac ne ispunjava uslove iz člana 24. i 25. ovog zakona i postoje okolnosti iz člana 40. ovog zakona.

U odluci iz stava 1. tačka 3), 4) i 5) Kancelarija za azil će odrediti rok u kome stranac, koji nema drugi osnov za boravak u Republici Srbiji, mora da napusti njenu teritoriju.

Rokovi

Član 39.

Odluka o zahtevu u redovnom postupku će biti doneta najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva ili dopuštenog naknadnog zahteva.

Rok se može produžiti za još devet meseci ako:

1) zahtev sadrži složena činjenična i/ili pravna pitanja;

2) veliki broj stranaca istovremeno podnese zahtev;

Izuzetno od stava 2. ovog člana, rok se može produžiti za još tri meseca ako je to potrebno u cilju odgovarajućeg i kompletnog razmatranja zahteva.

Ako se odluka ne može doneti u roku iz stava 1. ovog člana, tražilac će o tome biti obavešten kao i u kom roku može očekivati donošenje odluke.

Ako se može opravdano očekivati da se odluka o zahtevu neće doneti u rokovima iz stava 1. do 3. ovog člana zbog privremeno nesigurnog stanja u zemlji porekla, ovlašćeni službenici Kancelarije za azil će:

1) proveravati stanje u zemlji porekla na svakih šest meseci i

2) u razumnom roku obavestiti tražioca o odlaganju donošenja odluke.

U slučaju iz stava 5. ovog člana odluka se mora doneti najkasnije u roku od 21 mesec od dana podnošenja zahteva.

Ubrzani postupak

Član 40.

Odluka u ubrzanom postupku će biti doneta najkasnije u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva ili dopuštenog naknadnog zahteva, uz sprovođenje celokupnog postupka azila, ukoliko se utvrdi da je:

1) tražilac izneo samo one podatke koji nisu od značaja za procenu osnovanosti zahteva;

2) tražilac svesno doveo u zabludu Kancelariju za azil iznoseći lažne podatke ili predočivši falsifikovana dokumenta, odnosno ne pružajući relevantne podatke ili prikrivajući dokumenta koja bi mogla negativno uticati na odluku;

3) tražilac namerno uništio ili sakrio isprave za utvrđivanje identiteta i/ili državljanstva, u cilju pružanja lažnih podataka o identitetu i/ili državljanstvu;

4) tražilac izneo očigledno nedosledne, kontradiktorne, lažne ili neuverljive izjave, koje su u suprotnosti sa proverenim podacima o državi porekla, koje čine njegov zahtev neuverljivim;

5) tražilac podneo naknadni zahtev dopušten u skladu sa članom 46. stavom 2. i 3. ovog zakona;

6) tražilac podneo zahtev sa očiglednom namerom da odloži ili spreči izvršenje odluke koja bi imala za posledicu njegovo udaljenje iz Republike Srbije;

7) tražilac predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak;

8) moguće primeniti koncept sigurne zemlje porekla, u skladu sa članom 44. ovog zakona;

Tražilac će biti obavešten da se o njegovom zahtevu odlučuje u ubrzanom postupku.

Protiv odluke Kancelarije za azil donete u ubrzanom postupku može se podneti žalba Komisiji za azil, u roku od 8 dana od dana uručenja odluke.

Postupanje na granici ili tranzitnom prostoru

Član 41.

Prilikom odlučivanja povodom zahteva ili naknadnog zahteva na graničnom prelazu, odnosno u tranzitnom prostoru vazdušne i luke unutrašnjih voda, sprovešće se celokupan postupak na graničnom prelazu ili u tranzitnom prostoru ili u tu svrhu određenom smeštaju unutar teritorije Republike Srbije ukoliko licu koje je izrazilo nameru za podnošenjem zahteva za azil nije moguće obezbediti adekvatan smeštaj na samom graničnom prelazu ili u tranzitnom prostoru, uz poštovanje osnovnih načela propisanih ovim zakonom.

Predstavnicima udruženja koja se bave pružanjem pravne pomoći tražiocima azila i licima kojima je odobren azil, obezbediće se efikasan pristup graničnim prelazima, odnosno tranzitnom prostoru vazdušne i luke unutrašnjih voda, odnosno u tu svrhu određenom smeštaju unutar teritorije Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima je regulisana zaštita državne granice.

Punomoćniku ili predstavniku udruženja koji se bave pružanjem pravne pomoći tražiocima azila i licima kojima je odobren azil, osim UNHCR-a, može se privremeno ograničiti pristup tražiocu, kada je to neophodno radi zaštite nacionalne bezbednosti ili javnog poretka Republike Srbije.

Kancelarija za azil će odluku o zahtevu iz stava 1. doneti najkasnije u roku od 28 dana od dana podnošenja zahteva.

Protiv odluke iz stava 4. ovog člana može se podneti žalba Komisiji za azil u roku od 5 dana od dana uručenja odluke.

Odbacivanje zahteva ili naknadnog zahteva

Član 42.

Odluka kojom se zahtev odbacuje, bez ispitivanja osnovanosti istog, će biti doneta:

1) ako je moguće primeniti koncept prve države azila u skladu sa članom 43. ovog zakona;

2) ako je moguće primeniti koncept sigurne treće zemlje u skladu sa članom 45;

Kancelarija za azil će doneti odluku kojom odbacuje naknadni zahtev ukoliko oceni da je nedopušten u skladu sa članom 46. stav 2. i 3. ovog zakona.

Protiv odluke o odbacivanju zahteva ili naknadnog zahteva se može podneti žalba Komisiji za azil u roku od 8 dana od dana uručenja odluke.

Koncept prve države azila

Član 43.

Država se smatra prvom državom azila tražioca:

1)    ako mu je priznat status izbeglice u toj zemlji i ako se on još uvek može pozvati na tu zaštitu;

2)    ako uživa dovoljnu zaštitu u toj zemlji, uključujući i garancije koje proizilaze iz načela zabrane proterivanja ili vraćanja;

Odredbe iz stava 1. ovog člana će se primenjivati pod uslovom da će tražilac u prvoj državi azila biti ponovo prihvaćen.

Koncept sigurne zemlje porekla

Član 44.

Sigurnom zemljom porekla smatra se ona zemlja za koju se na osnovu pravnog stanja, primene propisa, kao i opštih političkih okolnosti utvrdi da u njoj ne postoje dela proganjanja iz 24. ovog zakona, niti rizik od trpljenja ozbiljne nepravde iz člana 25. stav 2. ovog zakona, što će se utvrditi na osnovu podataka o:

1) relevantim propisima zemlje, kao i načinima na koji se primenjuju;

2) poštovanju prava i sloboda zajamčenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno članom 15. stava 2. Evropske konvencije, Međunarodnim paktom o građanskim i političkim paravima, kao i Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv torture i drugih okrutnih, nečovečnih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja;

3) poštovanju načela zabrane proterivanja ili vraćanja;

4) primeni efikasnog pravnog leka.

Podaci iz stava 1. ovog člana prikupljaju se iz različitih merodavnih izvora, a posebno od EASO, UNHCR, Saveta Evrope kao i drugih relevantnih međunarodnih organizacija.

Listu sigurnih država porekla utvrđuje Vlada i prema potrebi revidira uzimajući u obzir odredbe stava 1. ovog člana, a na predlog Ministarstva spoljnih poslova. 

Ispunjenost uslova za primenu koncepta sigurne zemlje porekla ceniće se posebno za svaki podneti zahtev. Zemlja navedena na listi sigurnih zemalja porekla može se smatrati sigurnom zemljom u konkretnom slučaju samo ako je tražilac:

1) državljanin te zemlje ili je u toj zemlji imao uobičajeno boravište ako se radi o licu bez državljanstva;

2) nije verodostojno obrazložio zašto se ta zemlja porekla za njega ne može smatrati sigurnom zemljom porekla.

Koncept sigurne treće zemlje

Član 45.

Sigurna treća zemlja je zemlja u kojoj je tražilac siguran od proganjanja iz člana 24. ovog zakona ili rizika trpljenja ozbiljne nepravde iz člana 25. stav 2. ovog zakona, u kojoj uživa povlastice koje su propisane u načelu zabrane proterivanja ili vraćanja i u kojoj postoji mogućnost pristupa efikasnom postupku odobrenja zaštite u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine (u daljem tekstu: Konvencija iz 1951.)

O ispunjenosti uslova za primenu koncepta sigurne treće zemlje ceniće se svaki zahtev posebno procenjujući ispunjava li neka zemlja uslove iz stava 1. ovog člana kao i da li postoji veza između te zemlje i tražioca na osnovu koje se može razumno očekivati da u njoj zatraži azil.

Tražilac će biti blagovremeno obavešten o primeni koncepta sigurne treće zemlje, kako bi mu se omogućilo osporavanje u odnosu na stav 1. i 2. ovog člana s obzirom na njegove lične okolnosti.

Kancelarija za azil će tražiocu čiji je zahtev odbačen u skladu sa članom 42. stav 1. tačka 2. ovog zakona izdati potvrdu kojom se nadležni državni organi sigurne treće zemlje zemlje obaveštavaju da se u Republici Srbiji nije razmatrala osnovanost njegovog zahteva.

Ukoliko treća zemlja odbije da prihvati stranca, o osnovanosti zahteva će se odlučivati u skladu sa odredbama ovoga zakona.

Naknadni zahtev

Član 46.

Naknadni zahtev stranac može podneti, ako obezbedi dokaze da su se okolnosti relevantne za priznavanje prava na azil u međuvremenu bitno izmenile, 30 dana nakon konačnosti odluke kojom je prethodni:

1) zahtev odbijen u skladu sa članom 38. ovog zakona;

2) postupak obustavljen u skladu sa članom 47. stavom 2. tačkom 1. ovog zakona.

Naknadni zahtev mora biti razumljiv i sadržati bitne činjenice i dokaze nastale nakon pravosnažnosti odluke ili koje tražilac iz opravdanih razloga nije izneo u prethodnom postupku, a odnose se na utvrđivanje ispunjavanja uslova za odobrenje azila.

Dopuštenost naknadnog zahteva ocenjuje se na osnovu novih činjenica i dokaza, a u vezi sa već iznetim činjenicama i dokazima u prethodnom postupku.

Ako se utvrdi da je naknadni zahtev dopušten, ponovo će se odlučivati o osnovanosti zahteva, a prethodna odluka će se ukinuti.

Naknadni zahtev će se odbaciti ako se utvrdi da je nedopušten u skladu sa stavovima 2. i 3. ovog člana.

Ministarstvo odlučuje o naknadnom zahtevu najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog podnošenja.

Obustava postupka i povraćaj u pređašnje stanje

Član 47.

Postupak odlučivanja o zahtevu će se obustaviti ako tražilac odustane od zahteva.

Smatraće se da je tražilac odustao od zahteva ako:

1)    povuče svoj zahtev pismenom izjavom;

2)    bez opravdanog razloga ne pristupi saslušanju iako mu je propisno uručen poziv, ili odbije da da iskaz;

3)    bez opravdanog razloga, ne obavesti Kancelariju za azil o promeni adrese boravka u roku od tri dana od nastale promene, ili na drugi način sprečava uručenje poziva ili drugih pismena;

4)    napusti Republiku Srbiju bez znanja Kancelarije za azil.

U odluci o obustavi postupka, odrediće se rok u kome stranac koji nema drugi osnov za boravak u Republici Srbiji mora da napusti njenu teritoriju, a ako to ne učini biće prinudno udaljen, u skladu sa zakonom kojim je uređen pravni položaj stranaca.

Tražilac može u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih je došlo do neodazivanja pozivu za saslušanje ili neblagovremene prijave promene adrese da podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje.

O predlogu za povraćaj u pređašnje stanje odluku donosi Kancelarija za azil.

Rok za žalbu

Član 48.

Protiv prvostepenih odluka donetih u postupku azila, žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema prvostepene odluke, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Sudska zaštita

Član 49.

Protiv konačnih odluka Komisije za azil donetih u postupku azila, može se pokrenuti upravni spor.

Upravni spor se pokreće u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Tužba odlaže izvršenje odluke.

V. OSTVARIVANjE PRAVA I OBAVEZA TRAŽIlaCA

Prava tražilaca

Član 50.

Tražilac ima pravo na:

1)    boravak i slobodu kretanja u Republici Srbiji

2)    materijalne uslove prihvata

3)    socijalnu pomoć

4)    zdravstvenu zaštitu

5)    osnovno i srednje obrazovanje

6)    informisanje i pravnu pomoć

7)    slobodu veroispovesti

8)    pristup tržištu rada

9)    isprave u skladu sa članom 60. ovog zakona

Boravak i sloboda kretanja u Republici Srbiji

Član 51.

Po prijemu u Centar za azil ili drugi objekat namenjen za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona tražilac ima pravo da boravi u Republici Srbiji i za to vreme, može se slobodno kretati na njenoj teritoriji, osim ukoliko ne postoje razlozi za ograničenje kretanja iz člana 79. ovog zakona.

Materijalni uslovi prihvata

Član 52.

Materijalni uslovi prihvata obuhvataju: smeštaj, hranu i odeću.

Prilikom smeštaja lica posebno će se voditi računa o polu, uzrastu, položaju lica kojima su potrebne posebne procesne i/ili prihvatne garancije, kao i jedinstvu porodice.

Materijalni uslovi prihvata, pod određenim uslovima, mogu se umanjiti ili prestati, a odluku o tome donosi Komesarijat za izbeglice i migracije.

Ukoliko tražilac poseduje sopstvena finansijska sredstva može o svom trošku boraviti van smeštajnih kapaciteta Komesarijata za izbeglice i migracije isključivo uz prethodno odobrenje Kancelarije za azil. Takvo odobrenje izdaje se na zahtev lica po podnošenju zahteva, a izuzetno, može se izdati i ranije, ukoliko to razlozi sigurnosti zahtevaju.

Propise o uslovima pod kojima se obezbeđuju materijalni uslovi prihvata, načinu njihovog ostvarivanja, uslove i postupak za njihovo umanjenje ili prestanak i drugim pitanjima vezano za materijalne uslove prihvata i propise o pravilima kućnog reda u Centru za azil i drugim objektima namenjenim za smeštaj tražilaca, donosi državni službenik na položaju koji rukovodi Komesarijatom za izbeglice i migracije.

Materijalni uslovi smeštaja mogu se obezbediti u :

- centru za azil;

- drugim objektima (hoteli, odmarališta, drugi pogodni objekti) koji su određeni za ove namene i

- smeštajnim kapacitetima na granici ili u tranzitnim zonama ili u tu svrhu određenom smeštaju unutar teritorije Republike Srbije.

Centar za azili drugi objekti za smeštaj tražilaca

Član 53.

Do donošenja konačne odluke o zahtevu za azil, tražiocima se obezbeđuju materijalni uslovi prihvata u Centru za azil ili drugim objektima namenjenim za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona, koji je u sastavu Komesarijata za izbeglice i migracije kao posebne organizacije, u smislu Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima.

Vlada svojim aktom osniva jedan ili više centara za azil.

Radom Centra za azil rukovodi državni službenik na položaju koji rukovodi Komesarijatom za izbeglice i migracije, koji svojim aktom uređuje i unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Centru za azil.

Vlada svojim aktom određuje jedan ili više objekata za smeštaj tražilaca.

Sredstva za rad centara za azil i drugih objekata namenjenih za smeštaj tražilaca, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

U Centru za azil i drugim objektima namenjenim za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona obezbeđuju se materijalni uslovi prihvata maloletnika bez pratnje do donošenja pravosnažne odluke o zahtevu.

Izuzetno, maloletnik bez pratnje koji je podneo zahtev za azil do donošenja pravosnažne odluke po zahtevu, može biti smešten u ustanovama socijalne zaštite i na hraniteljstvu, ukoliko se u Centru za azil ili drugim objektima namenjenim za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona ne mogu obezbediti potrebni uslovi za njegov smeštaj, a na predlog nadležnog organa starateljstva.

Odluku o smeštaju maloletnika bez pratnje koji je podneo zahtev za azil u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu donosi Komesarijat za izbeglice i migracije - Centar za azil na osnovu prethodno pribavljenog nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva, a koji je postavio staratelja maloletnom licu.

Izuzetno, lica koja su u posebnom psihofizičkom stanju (starost, invalidnost i sl.) i kojima se u Centru za azil ili drugim objektima namenjenim za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona ne mogu obezbediti potrebni uslovi za njihov smeštaj, obezbeđuje se smeštaj u ustanovi socijalne zaštite.

Odluku o smeštaju lica iz stava 9. ovog člana u ustanovu socijalne zaštite donosi Komesarijat za izbeglice i migracije, a na osnovu akta centra za socijalni rad.

Sredstva za smeštaj maloletnika bez pratnje u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu i sredstva za smeštaj lica iz stava 9. ovog člana u ustanove socijalne zaštite obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije iz sredstava namenjenih za obezbeđenje smeštaja lica tražioca azila.

Socijalna pomoć

Član 54.

Ukoliko nije smešten u kapacitetima Komesarijata, tražilac ima pravo na socijalnu pomoć u skladu sa posebnim propisom koje donosi Ministar nadležan za socijalnu politiku.

Zdravstvena zaštita

Član 55.

Prilikom prijema u Centar za azil ili drugi objekat za smeštaj, svi tražioci se zdravstveno pregledaju na način utvrđen propisom koji donosi ministar nadležan za zdravlje.

Tražilac u Republici Srbiji ima prava na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca.

Prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu tražilaca azila, zdravstvena zaštita će se prioritetno pružiti žrtvama mučenja, silovanja i drugih teških oblika psihološkog, fizičkog ili seksualnog nasilja kao i tražiocima sa mentalnim smetnjama.

Obrazovanje

Član 56.

Tražilac ima pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje, u skladu sa posebnim propisom.

Informisanje i pravna pomoć

Član 57.

Tražilac ima pravo da bude informisan o svojim pravima i obavezama tokom celog postupka azila.

Tražilac može koristiti besplatnu pravnu pomoć i zastupanje pred nadležnim organima od strane udruženja čiji su ciljevi i delovanje usmereni na pružanje pravne pomoći tražiocima i licima kojima je odobren azil kao i besplatnu pravnu pomoć UNHCR-a.

Pristup tržištu rada tražilaca

Član 58.

Tražilac ima pravo na pristup tržištu rada devet meseci nakon podnošenja zahteva, ako odluka o njegovom zahtevu nije doneta bez njegove krivice.

Uslovi za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana su bliže uređeni zakonom koji reguliše zapošljavanje stranaca.

Posebne obaveze tražilaca

Član 59.

Tražilac je obavezan:

1)         da se pridržava mera ograničenja kretanja iz člana 79. ovog zakona, ako su određene;

2)         da o svakoj promeni ranije odobrene adrese, u roku od tri dana od promene adrese, pismenim putem obavesti Kancelariju za azil;

3)         da se pridržava kućnog reda, ako je smešten u Centar za azil ili drugom objektu za smeštaj tražilaca;

4)         da se odaziva na pozive i sarađuje sa Kancelarijom za azil i drugim nadležnim organima u svim fazama postupka azila;

5)         da ovlašćenom službeniku preda svoja identifikaciona dokumenta, putnu ispravu i druga dokumenta koja mogu biti od značaja za njegovu identifikaciju;

6)         da sarađuje sa ovlašćenim službenicima prilikom registracije;

7)         da sarađuje sa ovlašćenim službenicima prilikom zdravstvenog pregleda;

8)         da ostane na teritoriji Republike Srbije do okončanja postupka azila;

9)         da napusti Centar za azil ili drugi objekat za smeštaj tražilaca po pravosnažnosti odluke o zahtevu.

O nepoštovanju obaveza iz stava 1. tač. 3, 7. i 9. ovog člana, ovlašćeni službenik Centra za azil ili drugog objekta za smeštaj tražilaca obaveštava Kancelariju za azil koja će odlukom uskratiti ili ograničiti materijalne uslove prihvata, na osnovu individualne procene, srazmerno svrsi koja se želi postići uzimajući u obzir specifičnu situaciju lica iz člana 15. ovog zakona.

VI. OSTVARIVANjE PRAVA I OBAVEZA LICA KOJIMA JE ODOBREN AZIL

Prava i obaveze lica kojima je odobren azil

Član 60.

Lice kome je odobren azil ima pravo na:

1)    boravak

2)    smeštaj

3)    slobodu kretanja

4)    zdravstvenu zaštitu

5)    obrazovanje

6)    pristup tržištu rada

7)    pravnu pomoć

8)    socijalnu pomoć

9)    svojinu

10) slobodu veroispovesti

11) spajanje porodice

12) isprave u skladu sa članom 91. i 92. ovog zakona

13) pomoć pri integraciji

Lice kome je odobren azil dužno je poštovati Ustav, zakone i druge propise Republike Srbije.

Kancelarija za azil će lice kome je odobren azil u što kraćem roku po odobrenju azila informisati o pravima i obavezama vezanim za taj status na jeziku koji razume.

Pravo na boravak

Član 61.

Pravo boravka u Republici Srbiji utvrđuje se rešenjem o odobrenom utočištu, odnosno odobrenoj supsidijarnoj zaštiti, a dokazuje se ličnom kartom za lice kome je odobren azil.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, pravo na boravak imaju članovi porodice lica kome je odobren azil, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Pravo na smeštaj

Član 62.

Licu kome je odobren azil smeštaj se obezbeđuje prema mogućnostima Republike Srbije, najduže jednu godinu od konačnosti odluke kojom mu je priznat status, ukoliko ne poseduje novčana sredstva u skladu sa posebnim propisom koji reguliše smeštaj lica kojima je odobren azil.

Pod smeštajem u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se davanje određenog stambenog prostora na privremeno korišćenje, ili davanje novčane pomoći potrebne za privremeni smeštaj.

Sloboda kretanja

Član 63.

Lice kome je odobren azil ima pravo da se slobodno kreće unutar teritorije Republike Srbije kao i van teritorije Republike Srbije, u skladu sa odredbama ovog Zakona.

Pravo na zdravstvenu zaštitu

Član 64.

Lice kome je odobren azil u Republici Srbiji ima prava na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca.

Troškovi zdravstvene zaštite lica iz stava 1. ovog člana padaju na teret Budžeta Republike Srbije.

Pravo na obrazovanje

Član 65.

Lice kome je odobren azil u Republici Srbiji ima pravo na osnovno, srednje i visoko obrazovanje pod istim uslovima kao i državljani Republike Srbije u skladu sa posebnim propisima.

Pravo na pristup tržištu rada

Član 66.

Lice kome je odobren azil, ima pravo na pristup tržištu rada.

Uslovi za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana su bliže uređeni zakonom koji reguliše zapošljavanje stranaca.

Pravo na pravnu pomoć

Član 67.

Lice kome je odobren azil u Republici Srbiji ima jednaka prava kao državljani Republike Srbije u pogledu prava na slobodan pristup sudovima, pravnu pomoć, oslobođenje od plaćanja sudskih i drugih troškova pred državnim organima.

Pravo na socijalnu pomoć

Član 68.

Lice kome je odobren azil ima pravo na socijalnu pomoć u skladu sa posebnim propisom koje donosi Ministar nadležan za socijalnu politiku.

Pravo svojine

Član 69.

 Lice kome je odobren azil ima pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu pod istim uslovima kao i stalno nastanjeni stranac u Republici Srbiji, a u pogledu prava na zaštitu intelektualne svojine kao državljanin Republike Srbije.

Sloboda veroispovesti

Član 70.

 Licu kome je odobren azil garantuje se pravo na život i vaspitanje dece u skladu sa verskim uverenjima.

Pravo na spajanje porodice

Član 71.

Lice kome je odobren azil ima pravo na spajanje sa članovima porodice.

Maloletno dete lica kojem je odobren azil, a koje nije zasnovalo sopstvenu porodicu sledi pravni položaj roditelja kojem je odobren azil, o čemu Kancelarija za azil donosi odluku.

Članovi porodice lica kome je odobren azil, a koji nisu navedeni u stavu 2. ovog člana, boravak regulišu u skladu sa propisima kojima je uređen pravni položaj stranaca.

Član porodice kod kojeg postoje razlozi zbog kojih se može uskratiti pravo na utočište nema pravo na spajanje porodice.

Pomoć pri integraciji

Član 72.

 Republika Srbija će u okviru svojih mogućnosti obezbediti uslove za uključivanje lica kojima je odobren azil u društveni, kulturni i privredni život, kao i da omogući naturalizaciju izbeglica.

Uslove, način, postupak i druga pitanja od značaja za uključivanje lica kojima je odobren azil u društveni, kulturni i privredni život u Republici Srbiji, kao i njihovu naturalizaciju, propisuje Vlada, na predlog Komesarijata.

Oslobođenje od reciprociteta

Član 73.

Nakon pet godina boravka u Republici Srbiji od priznavanja prava na utočište, lice će biti oslobođeno eventualnih mera reciprociteta u pogledu prava koja mu na osnovu zakona pripadaju.

Posebna prava maloletnika bez pratnje

Član 74.

Maloletniku bez pratnje kome je odobren azil, u što kraćem roku postaviće se staratelj od strane organa starateljstva, odnosno zakonski zastupnik.

Lice iz stava 1. ovog člana biće prvenstveno smešteno sa svojim odraslim srodnicima ili licima sa kojima ga veže naročita bliskost.

Maloletnik bez pratnje kome je odobren azil može biti smešten u hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite pod uslovima i postupku propisanom članom 53. ovog zakona.

Prilikom smeštaja maloletnika bez pratnje, ukoliko postoji mogućnost, braća i sestre smeštaće se zajedno, u skladu sa njihovim najboljim interesom, uzimajući u obzir njihove godine i stepen zrelosti.

Kada je neophodno, nadležni organi će započeti traganje za članovima porodice maloletnika bez pratnje štiteći najbolji interes maloletnika. U slučajevima kada život ili integritet maloletnika ili njegove bliske rodbine mogu biti ugroženi, posebno ako su ostali u zemlji porekla, mora se osigurati prikupljanje, obrada i razmena informacija u skladu sa načelom poverljivosti.

VII. PRIVREMENA ZAŠTITA

Privremena zaštita

Član 75.

Privremena zaštita je zaštita koja se odobrava u vanrednom postupku, u slučaju masovnog priliva raseljenih lica koja se ne mogu vratiti u zemlju svog porekla ili uobičajenog boravišta, posebno ako postoji rizik da zbog tog masovnog priliva nije moguće efikasno sprovesti svaki individualni postupak azila, radi zaštite interesa raseljenih lica i drugih lica koje traže zaštitu. O pružanju privremene zaštite odlučuje Vlada Republike Srbije.

Raseljenim licima iz stava 1. ovog člana smatraju se stranci koji su bili prisiljeni da napuste područje ili zemlju svog porekla ili uobičajenog boravišta, odnosno koji su bili evakuisani, a koji se ne mogu vratiti u trajne i sigurne uslove života zbog situacije koja preovladava u toj zemlji, posebno:

1) lica koja su napustila područje oružanih sukoba ili lokalnog nasilja;

2) lica koja su u ozbiljnoj opasnosti od masovnog kršenja ljudskih prava ili su bile žrtve istog.

Privremena zaštita može se odobriti i licima koja su u vreme donošenja odluke iz stava 1. ovog člana zakonito boravila u Republici Srbiji, ali im je pravo na boravak isteklo pre ukidanja odluke o privremenoj zaštiti.

U skladu sa odlukom iz stava 1. ovog člana, lica kojima je odobrena privremena zaštita biće registrovana u skladu sa ovim Zakonom i za svako lice posebno biće doneta odluka o odobrenju privremene zaštite.

Trajanje i prestanak privremene zaštite

Član 76.

Privremena zaštita se može odobriti u trajanju do godinu dana.

Ukoliko razlozi za privremenu zaštitu i dalje postoje, trajanje privremene zaštite se može produžiti još šest meseci, a najduže do godinu dana.

Privremena zaštita prestaje protekom roka za koji je odobrena, ili prestankom razloga zbog kojih je odobrena, o čemu odluku donosi Vlada.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, privremena zaštita može prestati licu na osnovu odluke Kancelarije za azil, kad se utvrdi da u odnosu na njega postoje razlozi zbog kojih se može uskratiti pravo na utočište. 

Dobrovoljni povratak

Član 77.

Na zahtev lica kome je odobrena privremena zaštita ili lica kome je prestala privremena zaštita, Komesarijat za izbeglice i migracije preduzima odgovarajuće mere kako bi mu se omogućio dobrovoljan povratak u zemlju porekla vodeći računa o ljudskom dostojanstvu.  

U slučaju iz stava 1. ovog člana Komesarijat će razmotriti relevantne izveštaje o stanju u zemlji porekla, upoznati lice sa istim i omogućiti mu da svoju odluku o povratku donese uz potpuno poznavanje činjenica.

Lice iz stava 1. ovog člana zadržava prava zagarantovana ovim zakonom do dana povratka u zemlju porekla.

Program za podršku dobrovoljnog povratka donosi Vlada, na predlog Komesarijata za izbeglice i migracije.

Prava i obaveze lica kojima je odobrena privremena zaštita

Član 78.

Lice kome je odobrena privremena zaštita ima pravo na:

1)         boravak do perioda važenja privremene zaštite;

2)         ispravu koja potvrđuje njegov status i pravo boravka;

3)         zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca;

4) pristup tržištu rada do perioda važenja privremene zaštite u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje stranaca;

5)         besplatno osnovno i srednje obrazovanje u državnim školama u skladu sa posebnim propisom;

6)         pravnu pomoć pod uslovima propisanim za tražioca;

7)         slobodu veroispovesti, pod istim uslovima kao državljani Republike Srbije;

8)         smeštaj,

9)         odgovarajući smeštaj osoba sa invaliditetom, u skladu sa članom 15. ovog Zakona.

Licu kome je odobrena privremena zaštita biće garantovano pravo da podnese zahtev za azil.

Nadležni organ može, u opravdanim slučajevima, dozvoliti spajanje porodice i dodeliti privremenu zaštitu i članovima porodice lica koje uživa privremenu zaštitu u Republici Srbiji.

Lica kojima je odobrena privremena zaštita izjednačena su u pogledu obaveza sa licima kojima je odobren azil.

Merila za utvrđivanje prioriteta za smeštaj lica kojima je odobrena privremena zaštita i uslovima korišćenja stambenog prostora za privremeni smeštaj propisuje Vlada, na predlog Komesarijata za izbeglice i migracije.

VIII. OGRANIČENjE KRETANjA

Razlozi za ograničenje kretanja

Član 79.

Kretanje tražioca može se ograničiti rešenjem Kancelarije za azil, kada je to neophodno radi:

1) utvrđivanja identiteta ili državljanstva;

2) sprovođenja postupka na granici ili tranzitnom prostoru ili u tu svrhu određenom smeštaju unutar teritorije Republike Srbije;

3) utvrđivanja bitnih činjenica i okolnosti na kojima je zahtev zasnovan, a koje se ne mogu utvrditi bez ograničenja kretanja, posebno ako postoji rizik od bekstva;

4) obezbeđivanja prisustva tražioca u postupku azila, u slučaju kad se osnovano može pretpostaviti da je zahtev podnet u cilju izbegavanja deportacije;

5) zaštite bezbednosti zemlje i javnog poretka u skladu sa zakonom.

Rizik od bekstva procenjuje se na osnovu svih činjenica i okolnosti konkretnog slučaja, naročito uzimajući u obzir ranije pokušaje samovoljnog napuštanja Republike Srbije, odbijanja provere i utvrđivanja identiteta, prikrivanja ili davanja lažnih podataka o identitetu i/ili državljanstvu, kao i kršenja odredbi Kućnog reda.

Mere ograničenja kretanja

Član 80.

Ograničenje kretanja se sprovodi:

1)         zabranom napuštanja Centra za azil, određene adrese, odnosno određenog područja;

2) redovnim javljanjem u određeno vreme područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici prema mestu boravka;

3) određivanjem boravka u Prihvatilištu za strance pod pojačanim policijskim nadzorom;

4) određivanjem boravka u ustanovi socijalne zaštite za maloletnike sa pojačanim nadzorom.

5) privremenim oduzimanjem putne isprave.

Mera iz stava 1. tačka 3. ovog člana može se izreći ako se individualnom procenom utvrdi da se drugim merama ne može ostvariti svrha ograničenja kretanja.

Ograničenje kretanja traje dok postoje razlozi iz člana 79. ovog zakona, a najduže tri meseca.

Izuzetno, kad je ograničenje kretanja određeno zbog razloga iz člana 79. tačke 3, 4. i 5. ovog zakona, ograničenje kretanja se može produžiti za još tri meseca.

O žalbi na odluku kojom je izrečena, odnosno produžena mera iz stava 1. tačka 3. ovog člana, odlučuje nadležni viši sud.

Na postupak odlučivanja po žalbi iz stava 5. ovog člana shodno se primenjuje odredba člana 53. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05, 63/2009 – odluka US, 92/2011 i 64/2015).

Žalba na odluku o ograničenju kretanja ne odlaže izvršenje.

Nepoštovanje ograničenja kretanja

Član 81.

Tražiocu se može odrediti boravak u Prihvatilištu za strance ukoliko prekrši zabranu iz člana 80. stav 1. tačka 1. i 2. ovog zakona.

Ograničenja kretanja lica kojima su potrebne posebne procesne i prihvatne garancije

Član 82.

Licu iz člana 15. ovog zakona može se odrediti boravak u Prihvatilištu za strance samo ako se na osnovu individualne procene utvrdi da takav smeštaj odgovara njegovim ličnim okolnostima i potrebama, a posebno zdravstvenom stanju.

Maloletniku bez pratnje može se odrediti boravak u ustanovi socijalne zaštite za maloletnike sa pojačanim nadzorom.

IX. PRESTANAK AZILA I UDALjENjE STRANCA

Prestanak prava na utočište

Član 83.

Pravo na utočište prestaje iz sledećih razloga :

1)         ako lice ponovo uživa zaštitu države porekla i pristaje na tu zaštitu;

2)         ako je lice ponovo steklo državljanstvo koje je ranije izgubilo;

3)         ako je lice steklo novo državljanstvo i time uživa zaštitu nove države;

4)         ako se lice svojom voljom vratilo u zemlju koju je napustilo ili van koje je ostalo iz straha od progona ili zlostavljanja;

5)         ako lice više ne može da odbije zaštitu svoje države porekla, jer su prestale okolnosti u vezi sa kojima mu je dodeljena zaštita, ili

6)         ako se lice bez državljanstva može vratiti u zemlju svog uobičajenog boravišta, jer su prestale okolnosti u vezi sa kojima mu je dodeljena zaštita.

Prilikom razmatranja razloga iz stava 1. tačaka 5. i 6. ovog člana uzeće se u obzir da li je promena okolnosti značajna i stalna pa se strah od progona više ne može smatrati opravdanim.

Prestanak zaštite u skladu sa odredbama stava 1. tačka 5. i 6. ovog člana neće se primenjivati na lice koje odbija da koristi zaštitu svoje države porekla, odnosno države u kojoj je imalo uobičajeno boravište, ako se može pozvati na uverljive razloge vezane za moguće proganjanje ili zlostavljanje.

Prestanak supsidijarne zaštite

Član 84.

Supsidijarna zaštita će prestati kada su okolnosti na osnovu kojih je odobrena prestale ili su se promenile do te mere da zaštita više nije potrebna odnosno da licu više ne preti opasnost od ozbiljne nepravde.

Prestanak zaštite u skladu sa stavom 1. neće se primenjivati na lice koje odbija da koristi zaštitu svoje države porekla, odnosno države u kojoj je prethodno boravilo ako se radi o licu bez državljanstva, jer se može pozvati na uverljive razloge koji proizilaze iz prethodno ozbiljne nepravde.

Ukidanje odluke o usvajanju zahteva

Član 85.

Kancelarija za azil će po službenoj dužnosti ukinuti odluku kojom se usvaja zahtev ako se utvrdi da postoje razlozi iz člana 83. i 84. ovog zakona.

Prestanak azila poništavanjem odluke o usvajanju zahteva

Član 86.

Kancelarija za azil će po službenoj dužnosti poništiti odluku kojom se usvaja zahtev ako se naknadno utvrdi:

1)         da je odluka kojom se usvaja zahtev doneta na osnovu neistinito iznetih činjenica ili prikrivanju činjenica od strane tražioca i da zbog toga u trenutku podnošenja zahteva nije ispunjavao uslove za odobrenje azila, i

2)         da postoje razlozi zbog kojih bi mu, na osnovu zakona, pravo na utočište odnosno supsidijarnu zaštitu bilo uskraćeno, da su bili poznati u trenutku podnošenja zahteva.

Udaljenje stranca

Član 87.

Stranac čiji je zahtev odlukom nadležnog organa, odbijen ili odbačen, ili je postupak obustavljen, a koji nema drugi osnov za boravak u zemlji, dužan je da napusti Republiku Srbiju u roku koji je određen tom odlukom.

Stranac kome je doneta odluka iz člana 76. stava 3. i 4, člana 85. i 86. ovog zakona, a koji nema drugi osnov za boravak, dužan je da napusti Republiku Srbiju u roku koji je određen tom odlukom.

Rok u kome je stranac dužan da napusti Republiku Srbiju ne može biti duži od 15 dana od dana sticanja pravosnažnosti odluke iz stava 1. i 2. ovog člana.

Ukoliko stranac u ostavljenom roku ne napusti Republiku Srbiju dobrovoljno biće prinudno udaljen u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje pravni položaj stranaca.

X. ISPRAVE

Vrste isprava

Član 88.

Ministarstvo unutrašnjih poslova će licu koje je registrovano u evidencijama Ministarstva, licu koje je podnelo zahtev i licu kome je odobren azil izdati sledeće isprave:

1)    Potvrdu o registraciji;

2)    Ličnu kartu za tražioca azila;

3)    Ličnu kartu za lice kome je odobreno utočište;

4)    Ličnu kartu za lice kome je odobrena supsidijarna zaštita;

5)    Putnu ispravu za izbeglice.

Lice kome je izdata isprava iz stava 1. ovog člana, dužno je da je nosi sa sobom i pokaže na zahtev ovlašćenog službenog lica.

Sadržinu i izgled obrazaca isprava iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Potvrda o registraciji

Član 89.

Potvrda o registraciji izdaje se na propisanom obrascu koji ne može da služi kao identifikacioni dokument.

Lična karta za tražioca azila

Član 90.

U roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, Kancelarija za azil na propisanom obrascu, izdaje tražiocu ličnu kartu za tražioca azila koja služi kao identifikacioni dokument i kao dozvola boravka u Republici Srbiji, do okončanja postupka azila.

Lična karta iz stava 1. ovog člana izdaje se i članu porodice koji je sa tražiocem, a koji je podneo zahtev.

Lična karta iz stava 1. ovog člana izdaje se licu starijem od 16 godina, a na zahtev roditelja odnosno staratelja i licu starijem od 10 godina.

Lična karta za lice kome je odobren azil

Član 91.

Licu kome je odobren azil u Republici Srbiji, Kancelarija za azil izdaje ličnu kartu na propisanom obrascu.

Zahtev za izdavanje lične karte iz stava 1. podnosi lice starije od 16 godina, a za lice mlađe od 16 godina zahtev podnosi roditelj odnosno staratelj.

Licu kome je odobreno utočište lična karta se izdaje sa rokom važenja od 5 godina, licu kome je odobrena supsidijarna zaštita lična karta se izdaje sa rokom važenja od 1 godine, a licu kome je odobrena privremena zaštita lična karta se izdaje sa rokom na koji je licu odobrena privremena zaštita.

Putna isprava za izbeglice

Član 92.

Na zahtev lica kome je odobreno utočište u Republici Srbiji, Kancelarija za azil izdaje putnu ispravu za izbeglice na propisanom obrascu, sa rokom važenja od 5 godina.

Za lice mlađe od 16 godina zahtev podnosi roditelj odnosno staratelj.

U izuzetnim slučajevima humanitarne prirode, putna isprava iz stava 1. ovog člana izdaje se i licima kojima je odobrena supsidijarna zaštita, a koja ne poseduju nacionalnu putnu ispravu, sa rokom važenja do 1 godine.

Vraćanje isprave

Član 93.

Isprave iz člana 88. stav 1. tač. 2, 3, 4 i 5. moraju se vratiti Kancelariji za azil, po okončanju postupka, ukidanju statusa ili u slučaju zamene zbog dotrajalosti ili oštećenja.

XI. EVIDENCIJE

Član 94.

Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi evidencije o:

1) registrovanim licima

2) tražiocima;

3) tražiocima kojima je odobren boravak na privatnoj adresi;

4) tražiocima kojima je odobreno utočište ili supsidijarna zaštita;

5) licima kojima je odobrena privremena zaštita;

6) tražiocima kojima je ograničeno kretanje u smislu člana 79. i 80. ovog zakona;

7) privremeno zadržanim stranim ispravama i

8) ispravama izdatim na osnovu ovog zakona.

Komesarijat za izbeglice i migracije vodi evidencije o licima smeštenim u Centru za azil i drugim objektima određenim za smeštaj tražilaca iz člana 52. ovog zakona.

Način vođenja i sadržinu evidencija iz stava 1. ovog člana propisuje ministar, a evidencije iz stava 2. ovog člana državni službenik na položaju koji rukovodi Komesarijatom za izbeglice i migracije.

Podaci iz evidencija iz stava 1. ovog člana unose se u centralnu bazu podataka koju vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Podaci o licima iz stava 1. i 2. ovog člana prikupljaju se, koriste i čuvaju u skladu sa propisima kojima je uređena zaštita podataka o ličnosti.

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 95.

U roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Vlada će imenovati predsednika i članove Komisije za azil iz člana 20. ovog zakona.

Vlada će u roku od 60 dana stupanja na snagu ovog zakona utvrditi listu sigurnih država iz člana 2. ovog zakona.

Član 96.

U roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona:

1)         ministar nadležan za unutrašnje poslove doneće propise o načinu registracije lica koja izraze nameru iz člana 35, sadržini i izgledu obrazaca zahteva za azil i isprava iz člana 88. ovog zakona i načinu vođenja i sadržini evidencija iz člana 94. ovog zakona;

2)         državni službenik na položaju koji rukovodi Komesarijatom za izbeglice i migracije doneće akt o unutrašnjem uređenju i propise o materijalnim uslovima prihvata, kućnom redu i evidenciji lica smeštenih u Centru za azil;

3)         ministar nadležan za socijalnu politiku doneće propise o socijalnoj pomoći za tražioce, odnosno lica kojima je odobren azil.

4)         ministar nadležan za zdravlje doneće propis o zdravstvenim pregledima iz člana 55.ovog zakona, koji se obavljaju prilikom prijema u Centar za azil.

Član 97.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o azilu ("Sl.glasnik RS" broj 109/07)

Član 98.

Postupci azila započeti pre početka primene ovog zakona okončaće se prema odredbama ovog zakona.

Član 99.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

IIRAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

U cilju rada na daljem usklađivanju propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije donet je Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, umesto Zakona o azilu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07).

Imajući u vidu da je unutar Evropske unije postupak odobravanja azila, odnosno međunarodne zaštite unificiran, te da je minimum prava i obaveza tražilaca azila i lica kojima je odobren neki od oblika međunarodne zaštite isti u svim državama članicama, kao i obaveze preuzete u procesu pridruživanja, nacionalni sistem azila je neophodno uskladiti sa Direktivama Evropske unije koje uređuju oblast azila, a naročito sa Direktivom 2011/95/EU koja propisuje standarde za kvalifikaciju državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva za ostvarivanje prava na azil, standarde u cilju postizanja jedinstvenog statusa izbeglica ili lica koje ispunjavaju uslove za supsidijarnu zaštitu, kao i standarde koji se odnose na sadržaj (prava i obaveze) odobrene zaštite, Direktivom 2013/32/EU koja propisuje postupak za priznavanje i oduzimanje prava na azil, sa naglaskom da navedene procedure moraju biti jednake u nacionalnim zakonodavstvima, Direktivom 2013/33/EU koja propisuje standarde za prijem lica koja su podnela zahtev za azil i Direktivom 2001/55/EC koja propisuje minimalne standarde za dodelu privremene zaštite u slučaju masovnog priliva raseljenih lica, mere koje se primenjuju u pogledu postupka prijema, obaveze za državu koja prihvata raseljena lica kao i prava i obaveze lica kojima je dodeljena privremena zaštita.

III OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

Pojam azila se odnosi na utočište i supsidijarnu zaštitu, dok je privremena zaštita poseban oblik zaštite koji se odobrava na osnovu odluke Vlade Republike Srbije.

U Poglavlju I "Osnovne odredbe i osnovna načela" definisani su predmet zakona, osnovni pojmovi i njihovo značenje, primena zakona kao i osnovna načela.

Član 8. propisuje da stranac neće biti kažnjen za nezakonit ulazak ili boravak u Republici Srbiji, ako bez odlaganja izrazi nameru za podnošenjem zahteva i pruži valjano obrazloženje za svoj nezakonit ulazak ili boravak, dok je postojećim zakonom propisano da neće biti kažnjen ukoliko bez odlaganja ne podnese zahtev. Navedena razlika se uvodi radi izbegavanja vakuuma između momenta izražavanja namere za traženjem azila i formalnog podnošenja zahteva za azil, u smislu preciznog određivanja prava i obaveza stranca.

Imajući u vidu odredbe Direktiva Evropske unije, propisano je načelo "Zaštite najboljeg interesa maloletnika", dok su dosadašnje načelo "Briga o licima sa posebnim potrebama" i načelo "Zastupanje maloletnika bez pratnje i poslovno nesposobnih lica" preinačeni u načela "Posebne procesne i prihvatne garancije", "Maloletnici i maloletnici bez pratnje", koja su detaljnije objašnjena.

Ostala načela i osnovni pojmovi su terminološki usklađeni sa rešenjima predviđenim Direktivama koje uređuju ovu oblast.

U Poglavlju II "Nadležni organi" u cilju preciznijeg određivanja nadležnog organa a ne samo organizacione jedinice, izmenjeni su nazivi čl. 20. i 23. na taj način što je ispred Kancelarije za azil dodato Ministarstvo unutrašnjih poslova, a umesto Centar za azil - Komesarijat za izbeglice i migracije. Takođe, izvršena su usklađivanja sa propisima i drugim opštim aktima koji uređuju unutrašnje uređenja nadležnih organa državne uprave.

Članom 22. uređuje se nadležnost Upravnog suda.

Poglavlje III "Uslovi za odobrenje azila" je, u odnosu na važeći zakon, potpuno novo poglavlje i sadrži sledeće odredbe:

Član 24. propisuje da će se pravo na utočište, odnosno status izbeglice, priznati tražiocu koji se nalazi izvan zemlje svog porekla ili uobičajenog boravišta, a opravdano strahuje od progona zbog svoje rase, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja zbog čega ne može ili ne želi da prihvati zaštitu te zemlje.

Član 25. propisuje da će se supsidijarna zaštita odobriti tražiocu koji ne ispunjava uslove za priznavanje prava na utočište iz člana 24. ovog zakona ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da će se povratkom u zemlju porekla ili uobičajenog boravišta suočiti sa stvarnim rizikom trpljenja ozbiljne nepravde i koji nije u mogućnosti ili zbog takvog rizika ne želi da prihvati zaštitu te zemlje.

Član 26. definiše razloge progona kao što su rasa, nacionalnost, veropispovest, političko mišljenje i pripadnost određenoj društvenoj grupi u odnosu na koje pojmove se procenjuje postojanje progona.

Član 27. definiše načelo "sur place", odnosno propisuje uslove pod kojima se zahtev za azil može zasnivati i na razlozima nastalim nakon napuštanja zemlje porekla ili uobičajenog boravišta.

Član 28. definiše koje se aktivnosti/dela smatraju delima progona.

Član 29. definiše subjekte koji mogu vršiti progon ili ozbiljnu nepravdu, odnosno počinioce progona ili ozbiljne nepravde.

Član 30. definiše subjekte koji mogu pružati zaštitu u zemlji porekla ili uobičajenog boravišta, odnosno davaoce zaštite.

Član 31. definiše zaštitu unutar države, odnosno propisuje uslove za preseljenje u drugi deo države.

Član 32. definiše činjenice koje se moraju uzeti u ibzir prilikom razmatranja zahteva (činjenice i dokazi koje je podneo tražilac, njegove lične okolnosti, izveštaji o zemlji porekla i zemlji koroz koju je putovao i sl.).

Član 33. definiše razloge za uskraćivanje prava na utočište.

Član 34. definiše razloge za uskraćivanje supsidijarne zaštite.

Poglavlje IV "Postupak azila" - ima većih izmena u odnosu na postojeća rešenja, a u cilju povećavanja efikasnosti postupka azila i daljeg usklađivanja sa evropskim instrumentima, i sadrži sledeće odredbe:

Član 35. pod nazivom "Registracija" – u odnosu na postojeće rešenje, Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti dosadašnje faze postupka, evidentiranje i registracija, su spojeni u jednu radnju, odnosno registraciju. Stranci koji izraze nameru da podnesu zahtev za azil u Republici Srbiji će biti, u cilju registracije, fotografisani i daktiloskopirani na osnovu ovog zakona, a ne na osnovu Zakona o policiji, kao što je to sada slučaj, te neće biti potrebe da prilikom uzimanja zahteva navedene radnje budu ponavljane, već će se činjenica registracije samo proveravati kroz postojeće elektronske baze podataka. Nakon registracije, licima se izdaje Potvrda o registraciji (ne o izraženoj nameri da se traži azil) sa kojom se upućuju u neki od Centara za azil. Takođe, namera za podnošenjem zahteva za azil se može izraziti, osim pred policijskim službenikom, i u Centru za azil. Propisano je i da će se prema licima koja se u roku od 72 sata ne jave u Centar, primeniti odredbe Zakona o strancima. Postupak registracije će detaljnije biti uređen podzakonskim aktom.

Član 36. pod nazivom "Pokretanje postupka" - propisuje da tražilac lično podnosi zahteva pred službenicima Kancelarije za azil na propisanom obrascu u roku od 15 dana od izražene namere da se podnese zahtev.

Član 37. pod nazivom "Saslušanje" - detaljnije propisuje postupak saslušanja tražioca kao i slučajave kada se saslušanje može izostaviti. Novo rešenje predstavlja mogućnost da u slučaju masovnog priliva lica koja podnose zahtev za azil, na predlog nadležnog organa, Vlada Republike Srbije može doneti odluku da se službenici drugog državnog organa privremeno uključe u postupak obavljanja saslušanja.

Član 38. pod nazivom "Odlučivanje o osnovanosti zahteva" - se odnosi na donošenje prvostepene odluke i u njemu su spojeni dosadašnji samostalni članovi: prvostepena odluka Kancelarije za azil, usvajanje zahteva za azil, odbijanje zahteva za azil, neosnovan zahtev za azil i razlozi za uskraćivanje azila.

Član 39. pod nazivom "Rokovi" - propisuje nove rokove za odlučivanje po zahtevu koji su produženi i usklađeni sa direktivama.

Član 40. pod nazivom "Ubrzani postupak" - propisuje uslove za sprovođenje postupka uz donošenje odluke u roku od dva meseca i to ako je tražilac izneo samo one podatke koji nisu od značaja za procenu osnovanosti zahteva; svesno doveo u zabludu Kancelariju za azil iznoseći lažne podatke ili predočivši falsifikovana dokumenta, odnosno ne pružajući relevantne podatke ili prikrivajući dokumenta koja bi mogla negativno uticati na odluku; namerno uništio ili sakrio isprave za utvrđivanje identiteta i/ili državljanstva, u cilju pružanja lažnih podataka o identitetu i/ili državljanstvu; izneo očigledno nedosledne, kontradiktorne, lažne ili neuverljive izjave, koje su u suprotnosti sa proverenim podacima o državi porekla, koje čine njegov zahtev neuverljivim; podneo naknadni zahtev dopušten u skladu sa članom 46. stavom 2. i 3. ovog zakona; podneo zahtev sa očiglednom namerom da odloži ili spreči izvršenje odluke koja bi imala za posledicu njegovo udaljenje iz Republike Srbije; predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak; moguće primeniti koncept sigurne zemlje porekla, u skladu sa članom 44. ovog zakona.

Član 41. pod nazivom "Postupanje na granici ili tranzitnom prostoru" - propisuje sprovođenje celokupnog postupka na graničnom prelazu ili u tranzitnom prostoru ili u tu svrhu određenom smeštaju unutar teritorije Republike Srbije Kancelarija za azil će odluku o zahtevu doneti najkasnije u roku od 28 dana od dana podnošenja zahteva.

Dosadašnji članovi 32. "Podnošenje novog zahteva za azil" i 33. "Odbacivanje zahteva za azil" brišu se, a umesto njih je propisan Član 42. pod nazivom "Odbacivanje zahteva ili naknadnog zahteva", koji detaljnije propisuje uslove za odbacivanje zahteva za azil.

Čl. 43 – 45. uređuju pitanja koncepta prve države azila, sigurne zemlje porekla i sigurne treće zemlje. Imajući u vidu da Zakon o azilu u članu 2. sadrži samo definicije sigurne države porekla i sigurne treće države koje nisu usklađene sa direktivama EU, a liste navedenih država koje utvrđuje Vlada nisu ažurirane od 2009. godine, prema novom rešenju koncepti sigurne države porekla i sigurne treće države su pojašnjeni i usklađeni sa Direktivama Evropske unije, dok je pojmom sigurne zemlje porekla propisano da će listu navedenih država donositi Vlada na predlog Ministarstva spoljnih poslova. Takođe, lista sigurnih trećih država se, u skladu sa evropskim rešenjima neće donositi, već će se za određivanje da li se neka država može smatrati sigurnom, koristiti definicija data u Zakonu. U tom smislu, Zakon je predvideo potpuno nove članove i to član 43, 44. i 45. kako je opisano.

Član 46. pod nazivom "Naknadni zahtev" - propisuje uslove za podnošenje naknadnog zahteva.

Član 47. pod nazivom "Obustava postupka i povraćaj u pređašnje stanje" - propisuje detaljne razloge za obustavu postupka po podnetom zahtevu kao i uslove za omogućavanje povraćaja u pređašnje stanje.

Član 48. pod nazivom "Rok za žalbu" i član 49. pod nazivom "Sudska zaštita" -propisuju rok za podnošenje žalbe na prvostepenu odluku kao i postojanje sudske zaštite u postupku, što je jedan od važnijih zahteva međunarodne zajednice.

Pitanja ostvarivanja prava i obaveza lica koja traže azil, izbeglica i lica kojima je dodeljena subpsidijarna zaštita, radi preglednosti i detaljnosti uređena su u dva odvojena poglavlja pod nazivima "Ostvarivanje prava i obaveza tražilaca" i "Ostvarivanje prava i obaveza lica kojima je odobren azil".

U tom smislu, Poglavlje V "Ostvarivanje prava i obaveza tražilaca" sada sadrži članove pod nazivom "Prava tražilaca", "Boravak i sloboda kretanja u Republici Srbiji", "Materijalni uslovi prihvata", "Socijalna pomoć", "Zdravstvena zaštita", "Obrazovanje", "Informisanje i pravna pomoć", "Pristup tržištu rada tražilaca" i "Posebne obaveze tražilaca", a kao prava tražiocima je dato pravo na boravak i slobodu kretanja u Republici Srbiji, materijalne uslove prihvata, socijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu, osnovno i srednje obrazovanje, informisanje i pravnu pomoć, slobodu veroispovesti, pristup tržištu rada, isprave u skladu sa članom 60. ovog zakona.

Poglavlje VI "Ostvarivanje prava i obaveza lica kojima je odobren azil" sadrži članove pod nazivom "Prava i obaveze lica kojima je odobren azil", "Pravo na boravak", "Pravo na smeštaj", "Sloboda kretanja", "Pravo na zdravstvenu zaštitu", "Pravo na obrazovanje", "Pravo na pristup tržištu rada", "Pravo na pravnu pomoć", "Pravo na socijalnu pomoć", "Pravo svojine", "Sloboda veroispovesti", "Pravo na spajanje porodice", "Pomoć pri integraciji", "Oslobađanje od reciprociteta", "Posebna prava maloletnika bez pratnje". Kao prava ove kategorije lica data su pravo na boravak, smeštaj, slobodu kretanja, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pristup tržištu rada, pravnu pomoć, socijalnu pomoć, svojinu, slobodu veroispovesti, spajanje porodice, isprave u skladu sa članom 91. i 92. ovog zakona, pomoć pri integraciji.

U Poglavlju VII pod nazivom "Privremena zaštita" data je usklađena definicija privremene zaštite, a u odnosu na dosadašnje rešenje, imajući u vidu neophodnost usklađivanja predviđen je i član 77. pod nazivom "Dobrovoljni povratak". U pogledu prava i obaveza lica kojima je odobrena privremena zaštita, predviđeno je i pravo na pristup tržištu rada, dok je član koji se odnosi na spajanje porodice prebačen u prava ove kategorije lica.

Poglavlje "Spajanje porodice" koje je sadržano u važećem Zakonu je izostavljeno iz Nacrta zakona jer su postojeći članovi integrisani u tekst zakona gde su definisana prava lica kojima je odobrena privremena zaštita i prava lica kojima je odobren azil.

Poglavlje VIIIpod nazivom "Ograničenje kretanja" u članu 79. pod nazivom "Razlozi za ograničenje kretanja" predviđa novi osnov za ograničenje kretanja, radi sprovođenja postupka na granici ili tranzitnom prostoru, ostali osnovi su preciznije definisani, dok je u članu 80. pod nazivom "Mere ograničenja kretanja" dodato da se ograničenje kretanja pored postojećih rešenja sprovodi i redovnim javljanjem u određeno vreme područnoj policijskog upravi, odnosno stanici prema mestu boravka, određivanjem boravka u ustanovi specijalizovanoj za smeštaj maloletnika sa pojačanim nadzorom kao i privremeno oduzimanje putne isprave. Propisan je novi član 82. pod nazivom "Ograničenje kretanja lica kojima su potrebne posebne procesne i prihvatne garancije", u smislu člana 15. Nacrta zakona.

U poglavlju IX pod nazivom "Prestanak azila i udaljenje stranca", postojećim zakonom propisan je samo prestanak prava na utočište, pa je dodat novi član 84. pod nazivom "Prestanak supsidijarne zaštite". Ostale odredbe su terminološki usklađene, dok je u članu 87. "Udaljenje stranca" dodat stav 2. koji se odnosi na udaljenje stranca kome je prestala privremena zaštita, ukinuta ili poništena odluka o usvajanju zahteva.

U Poglavlju X pod nazivom "Isprave" takođe je izvršeno terminološko usklađivanje, umesto potvrde za lice koje je izrazilo nameru da traži azil, Nacrtom zakona predviđena je potvrda o registraciji, predviđen je rok izdavanja lične karte za tražioce i kome se navedena lična karta izdaje (licu starijem od 16 god, a na zahtev roditelja, odnosno staratelja i licu starijem od 10 godina).

Što se tiče lične karte za lice kome je odobren azil takođe je propisano kome se navedena isprava izdaje. Rok važenja putne isprave za izbeglice je produžen sa dve na pet godina, zbog troškova izrade, a novim zakonom navedena putna isprava može se izdati i deci, a ne samo licu starijem od 18 godina kako je propisano postojećim zakonom.

Poglavlje XI pod nazivom "Evidencije" je terminološki uklađeno i kao novinu propisuje da se podaci iz evidencija unose u centralnu bazu podataka koju vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U Poglavlju XII pod nazivom "Prelazne i završne odredbe" izvršeno je terminološko usklađivanje.

Članom 99. je propisano da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt MUP, 11.03.2016.