Email Print

INICIJATIVA DA SE ZAKONOM REGULIŠE ZABRANA RADA TRGOVACA NEDELJOM


Nedelja bi za sve srpske trgovce mogla da postane neradni dan ukoliko nadležni prihvate inicijativu Samostalnog sindikata trgovine da se zakonom reguliše zabrana rada na ovaj dan u sedmici. Iako bi mnogi zaposleni odahnuli, ekonomske računice govore da bi ovakav potez smanjio broj radnika u ovom sektoru za oko osam odsto, a država bi izgubila dobar deo PDV-a.

Prema podacima sindikata, u srpskim trgovinama radi od 190.000 do 200.000 zaposlenih, a ovim poslom se uglavnom bave žene. Njihove plate niže su od republičkog proseka i iznose oko 29.000 dinara, dok kasiri, magacioneri i izlagači robe u ozbiljnim trgovinskim lancima jedva prihoduju oko 23.000 dinara. Oni zaposleni u privatnim piljarnicama prime daleko manje, a uz to mnogi nisu ni prijavljeni.

- Većina ne zna šta znači praznik, a kamoli uvećana dnevnica za rad na taj dan - kaže Radoslav Topalović, predsednik Samostalnog sindikata trgovine Srbije. - Samo tamo gde su sindikalno organizovani, za rad nedeljom i državnim praznikom dobiju uvećanje od 26 odsto. Iako je radna nedelja u Srbiji 40 sati, mnogi rade i više, vikend ne postoji, a onda dobiju, recimo, slobodan utorak.

Topalović smatra da ako želimo u Evropsku uniju, onda bi trebalo da ukinemo rad nedeljom i uvedemo da tada rade samo specijalizovane trgovine.

- Ovaj predlog nije nikakav atak na poslodavce. Mislim da ne bi trgovci trpeli zbog toga i promet ne bi opao - kaže Topalović. - U većini trgovina praksa je da se umesto uvećane dnevnice dobija slobodan dan.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da rad nedeljom nije potpuno isplativ ni trgovcima, jer za to treba da angažuju dodatnu radnu snagu, moraju da izdvoje više novca za račune za struju, održavanje objekata.

- Problem je, međutim, što smo mi siromašna privreda koja ima visoke dažbine, a građani mogu da kupe sve manje robe - kaže Rajić. - To je dovelo do takmičenja između firmi kako bi privukli što više kupaca. Takvih predloga bilo je i ranije između trgovinskih lanaca koji su pokušali da se dogovore da ne rade nedeljom, ali nisu uspeli. Ovo bi moglo da se sprovede kada bi prosek zarade u Srbiji bio od 800 do 900 evra i tek tada bismo mogli da računamo na to da se vrati vreme osamdesetih - da se nedeljom svi odmaraju.

Rajić naglašava da je situacija u trgovini toliko loša da je u 2014. godini čak 45 odsto trgovaca poslovalo sa gubitkom. On smatra da bi i vlasnici malih trgovina bili srećni kada ne bi radili nedeljom.

- Činjenica je da se subotom i nedeljom kupuje više, a dani sa najvišim prometima su oni kada se isplaćuju penzije - kaže Rajić. - Mislim da mi sebi još ne možemo da priuštimo da imamo neradnu nedelju, kao što to ne mogu ni mnogo bogatije zemlje od nas. Treba naći sredinu, ali zbog ekonomskog i poreskog sistema, to će u Srbiji biti veoma teško.

U Evropskoj uniji nema posebnih propisa koji uređuju oblast rada nedeljom i državnim praznicima. Direktiva o radnom vremenu iz 1993. je utvrdila da minimalni period nedeljnog odmora treba da uključi i nedelju. Međutim, Evropski sud pravde je 1996. poništio takvu odredbu, jer je smatrao da je Savet propustio da objasni zašto je nedelja kao dan za nedeljni odmor bliže povezana sa zdravljem i bezbednošću radnika u odnosu na neki drugi dan u sedmici.

- Direktiva o radnom vremenu iz 2003. ne određuje dan za nedeljni odmor, a u Evropskoj socijalnoj povelji se navodi da državne članice treba da osiguraju nedeljni odmor, što je moguće više u skladu sa tradicijom ili običajima u državi ili regionu - kaže Milan Jevtić, iz "Fridrih Ebert fondacije".

Jevtić naglašava da je Nemačka Ustavom predvidela da radnici ne smeju da rade nedeljom i državnim praznicima od nula do 24 sata, a izuzeci su bolnice, policija, vatrogasci.

- Rad u tradicionalnoj trgovini zabranjen je nedeljom, a savezne zemlje izrazile su nameru i da zabrane rad u kol-centrima, kao što je to već učinjeno u Hesenu - kaže Jevtić. - Sa druge strane, upravo nedeljom i u dane državnih praznika ovi kol-centri ostvaruju značajne prihode, pa bi zabrana rada imala velikih finansijskih posledica.

U poslednje vreme u Francuskoj je sve više zagovornika rada nedeljom, čak i među zaposlenima, pod uslovom da za taj rad dobiju dvostruko veću naknadu. Nedavno je usvojen i Zakon koji daje mogućnost da se u jednoj kalendarskoj godini odredi 12 nedelja kada prodavnice mogu biti otvorene.

- U Velikoj Britaniji još nije postignuta saglasnost povodom ovog pitanja - kaže Jevtić. - U Grčkoj je, primera radi, sproveden pilot-projekat koji dopušta prodavnicama u 10 grčkih regiona da budu otvorene svake nedelje.

U našem komšiluku borba za zabranu rada trgovina nedeljom počela je 2006. godine. Pokušaje hrvatskog "Karitasa" i Franjevačkog instituta za kulturu mira iz Splita osujetio je Ustavni sud, koji je 2009. ukinuo zabranu rada nedeljom. Slovenci su se uz pomoć jakih sindikata izborili na referendumu da se radi samo 10 nedelja u toku godine, a da ostale budu slobodne.

Zakonom iz 2015. godine u Mađarskoj je zabranjen rad prodavnica nedeljom, osim za one koje imaju do 200 kvadratnih metara, porodične radnje u kojima rade vlasnici ili njihovi bliski srodnici, apoteke, benzinske stanice, prodavnice na aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama i lokalne pijace. Protiv ovakvog Zakona su bili Nacionalna asocijacija preduzetnika i poslodavaca, Mađarski savet šoping centara i Mađarska trgovačka asocijacija. Sindikat trgovine je u početku podržao ovakav Zakon, ali posle konsultacija sa svojim članovima je odustao.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. Skenderija, 13.03.2016.
Naslov: Redakcija