Email Print

ZAKON O ODGOVORNOSTI ZA KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA: U NAJAVI PREDLOG ZA IZMENU I DOPUNU ZAKONA O LUSTRACIJI, KOJIM BI SE VAżENJE PROPISA SA 10 PRODUżILO NA 20 GODINA


Čuveni i nikad primenjeni Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ("Sl. glasnik RS", br. 58/2003 i 61/2003 - ispr. - dalje: Zakon o lustraciji), po svemu sudeći, postaće deo istorije ove godine, kada zvanično prestaje njegova primena. Zakon se primenjuje po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu, odnosno od 11. septembra 2003. godine i primenjuje se 10 godina od dana stupanja na snagu, odnosno do 2013. godine (prim.red.)

Kako Danas nezvanično saznaje, nijedno ministarstvo u sadašnjem sazivu nije razmatralo mogućnost produženja ovog zakona.

2003. godine je formirana Komisija za lustraciju. Medjutim, ona nikada nije dostigla pun sastav, niti je dobila osnovne uslove za rad, a zbog nedostatka podrške vlasti gotovo svi članovi ovog tela podneli su ostavke 2004. godine. Koliko je lustracija bila bitna, možda najbolje govori podatak da te ostavke nisu nikada razmatrane u parlamentu, piše ovaj list. Osim nekih najava da će komisija biti formirana 2007. godine, po tom pitanju ni do danas nije ništa urađeno.

Takođe, Komisija za lustraciju, koju je posle izmene Zakona o ministarstvima u prošlom sazivu trebalo da formira Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava, nikada nije počela sa radom.

Zakon o lustraciji je stupio na snagu 2003. godine, ali nikada nije bilo političke volje da počne njegova primena. Da je ovaj zakon zaživeo, ljudima iz starog režima bilo bi zabranjeno da obavljaju javne funkcije. Međutim, svedoci smo da su mnogi koji su se kompromitovali i danas na rukovodećim pozicijama.

Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta univerziteta Union i jedan od autora Zakona o lustraciji, kaže za Danas da je ovaj zakon danas „mrtvo slovo na papiru“ i da će po svemu sudeći sledeće godine otići u istoriju upamćen po tome što nikada nije primenjivan.

"U svakoj dosadašnjoj kombinaciji vlasti bilo je onih koji bi bili pogođeni ovim zakonom, jer je njegov cilj bio da osobe koje su kršile ljudska prava ne mogu da obavljaju javne funkcije.


Najglasniji u priči o lustraciji bili su članovi LSV, koji su u nekoliko navrata u parlamentu zatražili izmenu Zakona o lustraciji, kako bi se važenje propisa sa 10, produžilo na 20 godina. Međutim, njihovi zahtevi nikada nisu došli na dnevni red Skupštine Srbije.  Oni ponovo najavljuju de će  parlamentu podneti predlog za izmenu i dopunu Zakona o lustraciji, kojim bi se važenje propisa sa 10 produžilo na 20 godina.

Aleksandar Lojpur, bivši koordinator Komisije za istinu i pomirenje, koja je formirana 2001. godine, a ugasila se posle transformacije Jugoslavije u Srbiju i Crnu Goru, kaže za Danas da je i ova komisija često bila meta žučnih kritika.

"Nepoverenje je velikim delom bilo prouzrokovano činjenicom da su dve vrlo istaknute ličnosti, istupile iz komisije u aprilu 2001. godine, svaka od njih navodeći različite razloge, neposredno pre sednice, koja je bila zakazana za 17. april, kada je komisija prvi put trebala da raspravlja o programu svoga rada", ukazuje Lojpur.

Izvor: B92, Vebsajt dnevnog lista "Danas", 14.1.2013.