Email Print

ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Rok za uplatu četvrte rate poreza na imovinu 14. novembar 2016. godine


Rok za uplatu poslednje, četvrte ovogodišnje rate poreza na imovinu ističe u ponedeljak, 14. novembra 2016. godine. Iako svi obveznici, po navici, računaju da svaka rata ovog nameta dospeva 15-og u mesecu, i to u februaru, maju, avgustu i novembru, ovaj put je to dan ranije. Razlog leži u Zakonu o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013 i 68/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon), koji kaže da se porez na imovinu plaća na tri meseca, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.

Kada se namiri i ova poslednja rata, ukupan plaćeni iznos u ovoj godini treba da bude jednak onome razrezanom na rešenju za 2016. godinu, koje je na adrese građana stizalo tokom maja i juna. Ipak, oni koji nisu bili ažurni, pa su sa uplatama pojedinih rata kasnili, mogu da računaju na zateznu kamatu po stopi od 14 odsto godišnje.

Lokalne uprave javnih prihoda u gradovima i opštinama već su pozvale i građane i firme da ne zaborave na svoju obavezu. Ove godine, sudeći bar po podacima sa lokala, iznosi razrezanog poreza na imovinu nisu bili značajno veći u odnosu na one utvrđene prošlogodišnjim rešenjima. U gradu Beogradu je, na primer, značajnije poskupeo samo kvadrat stana u prvoj, ekstrazoni poslovanja i to za 14.450 dinara. A upravo je cena kvadrata nepokretnosti u određenoj opštini prvi pokazatelj eventualnog povećanja razrezanog poreza. Međutim, u glavnom gradu je istovremeno povećana i stopa amortizacije, koja umanjuje ukupan iznos poreza, i to sa 0,8 na jedan odsto.

Veće iznose poreza i ove godine plaćali su vlasnici stanova koji u njima ne žive. Po pravilu, koje važi u svakoj opštini, kada se ne poklapaju adrese vlasnika i stana za koji pristiže porez - nameti su veći.

Da li će nas u 2017. godini dočekati još veći iznosi na poreskim rešenjima za imovinu, zavisi od izmena Zakona, koji treba da se usvoji do kraja 2016. godine. Nezvanično, ne očekuje se da dođe do nekog većeg "udara" na kućni budžet građana, pošto se već usvojenim Zakonom o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 83/2016), nije značajnije "zagrabilo" iz kasa opština i gradova u Srbiji.

Osim zatezne kamate, građanima koji kasne sa uplatom poreske rate preti i novčana kazna od 5.000 dinara (po jednoj neplaćenoj rati). Ovaj iznos je, pre poslednjih izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015 i 15/2016), bio čak 10 puta veći, pa je kašnjenje ranije sa sobom vuklo moguću kaznu od čak 50.000 dinara po rati.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. I. Krasić, 13.11.2016.
Naslov: Redakcija