Email Print

NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2025. GODINE SA PROJEKCIJOM DO 2030. GODINE: ZAVRšNA JAVNA RASPRAVA O NOVOJ STRATEGIJI ENERGETIKE


Cilj strategije razvoja energetike do 2020. godine da Srbija postane izvoznik energije i tranzitni koridor za energiju i energente, rekla je na završnoj raspravi o novoj strategiji razvoja energetike Srbije ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Zorana Mihajlović.

Ministar je na predstavljanju Nacrta strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine, održanoj u Klubu poslanika, rekla da bi taj dokument trebalo da bude usvojen do kraja ove godine, zajedno sa programom ostvarivanja stragije i akcionim planovima za pojedine oblasti. "Cilj ovih aktivnosti je da Srbija postane tranzitni koridor za energiju i energente i tako iskoristi svoj centralni geografski položaj u regionu", kazala je Mihajlović.

Ministar je navela da javna rasprava o strategiji treba da pomogne u uspostavljanju konsenzusa države, civilnog sektora i privrede o strateškim prioritetima razvoja. Među prioritetima predviđenim strategijom su povećanje energetske efikanost za devet odsto do 2020. godine i korišćenje svih potencijala i resursa kojima Srbija raspolaže. To se, kako je rekla, naročito odnosi na obnovljive izvore energije, gde je realno postavljen cilj da do 2020. godine energija iz obnovljivih izvora učestvuje sa 27 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije.

U prvoj fazi realizacije strategije, do 2020. godine, izgradnjom novih objekata, Srbija bi trebalo da obezbedi dovoljno energije za sopstvene potrebe, da bi nakon toga postala i izvoznik energije. U sektoru nafte i gasa, cilj Srbije da se bolje poveže sa zemljama regiona, kroz izgradnju naftnih i gasnih interkonekcija.

Ministar je rekla i da će za izgradnju novih energetskih objekata biti korišćeni novi modeli finansiranja, imajući u vidu ograničenja države za zaduživanje i izdavanje garancija na kredite.

Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, rekao je da bi do 2020. godine, Srbija trebalo da dobije više od 2.000 megavata novih kapaciteta kroz izgradnju termoelektrana, velikih hidroelektrana i iskorišćenja obnovljivih izvora energije. Najizvesnija je izgradnja novog bloka B3 u TE Kostolac, TE TO Novi Sad, reverzibilne hidroelektrane Bistrica, a među prioritetima su i izgradnja HE Đerdap 3 i TE Štavalj.

Trifunović je najavio i da će nacrt izmena Zakona o energetici biti završen do polovine decembra, kako bi u Skupštini mogao da bude usvojen do kraja godine. Tim izmenama, kako je naveo, domaće zakonodavstvo biće usklađeno sa trećim paketom energetske regulative EU. Izmene ovog zakona značajne su, između ostalog, i zbog stvaranja uslova za otvaranje tržišta električne energije koje će uslediti od 1. januara 2014. na srednjem naponu, a potom i za ostale kupce od 1. januara 2015. godine.

Predstavljanju strategije prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, međunarodnih finansijskih institucija, civilnog sektora, i Energetske zajednice. Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice pohvalio je Srbiju što je poslala nacrt strategije ovoj instituciji, iako na to nije bila obavezna. Kako je naveo, Energetska zajednica je poslala oko 40 komentara na tekst, dodavši da postoji dovoljno vremena da se neke stvari izmene pre usvajanja dokumenta.

Izvor: Vebsajt Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, 13.10.2013.