ZAKON O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE: Odgovori SKGO na pitanja gradova i opština o primeni Zakona
Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) objavila je odgovore na postavljena pitanja gradova i opština o primeni Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016 - dalje: Zakon).
• Da li lice koje se dodatno doškolovalo u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovoljno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona koje je do sada radilo na radnom mestu sa IV ili VI stepenom stručne spreme, može odmah po sticanju diplome fakulteta - VII stepen (ukoliko za to postoji slobodno radno mesto) da bude raspoređeno na radno mesto sa zvanjem mlađi savetnik i raspoređen na radno mesto rukovodioca Odseka?
Da li ova lica ponovo pohađaju pripravnički staž u vezi stepena stručne spreme koje su u međuvremenu stekli? Njihov pripravnički staž prilikom prvog prijema u radni odnos je trajao kraće u odnosu na pripravnički staž koji je potreban za stepen stručnosti koji su u međuvremenu stekli.
Shodno članu 123. Zakona službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavljao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavljanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.
Na osnovu čl. 126. Zakona svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Shodno čl. 127. istog Zakona pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.
Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci.
Dakle, u konkretnom slučaju, lice koje je steklo visoko obrazovanje, ukoliko postoji potreba poslodavca, uz napomenu da i svi drugi akti, poput Pravilnika o unutrašnjem uređenju, Kadrovskog plana i sl. omogućavaju realizaciju navedenog, bi moralo da završi pripravnički staž sa tim stepenom obrazovanja, a nakon čega bi, eventualno, zasnovalo radni odnos sa tom stručnom spremom kod poslodavca i shodno tome steklo odgovarajuće zvanje.
• Da li se za sprovođenje disciplinskih postupaka mogu neposredno primenjivati odredbe Zakona ili postoji obveza donošenja posebnog Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti?
Za pokretanje, vođenje i okončanje disciplinskog postupka ne postoji potreba za donošenjem posebnog Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti. Primena odredbi glave 11. Zakona je dovoljna za sprovođenje disciplinskog postupka.
• Koji su sve koraci koje načelnik Gradske uprave treba da preduzme pre i prilikom pripreme Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ili njegove izmene?
Članom 58. Zakona je propisano:
"Radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
U jedinici lokalne samouprave, odnosno gradskoj opštini, Pravilnik usvaja Veće. Pravilnik obuhvata radna mesta i njihovo razvrstavanje u organima, stručnim službama i posebnim organizacijama iz člana 1. ovog zakona.
U jedinicama lokalne samouprave u kojima je organ uprave organizovan u više uprava za pojedine oblasti, načelnik uprave u okviru koje se obavljaju opšti, pravni ili normativni poslovi, priprema objedinjen predlog Pravilnika iz stava 4. ovog člana, koji dostavlja Veću na usvajanje".
Shodno Uredbi o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave precizira se sastavljanje opisa radnih mesta. Sastavljanje opisa radnog mesta sastoji se od dve faze: sastavljanja prethodnog opisa radnog mesta i sastavljanja konačnog opisa radnog mesta.
Prethodni opis radnog mesta sastavlja se tokom pripreme novog ili izmene važećeg pravilnika, kada se uvodi novo radno mesto, spajaju radna mesta ili menja zvanje koje je određeno na postojećem radnom mestu.
Konačni opis radnog mesta sastavlja se nakon definisanja prethodnog opisa radnog mesta i razvrstavanja radnog mesta i unosi se u pravilnik.
Elementi od kojih se sastoji prethodni opis radnog mesta su: osnovni podaci o radnom mestu, svrha radnog mesta, opis svih poslova radnog mesta, kompetentnost neophodna za radno mesto i predlog zvanja u koje bi se radno mesto razvrstalo.
Osnovni podaci o radnom mestu sadrže: naziv radnog mesta, naziv radnog mesta koje je neposredno nadređeno radnom mestu, nazive radnih mesta koja su neposredno podređena radnom mestu, zvanja u koja su ona razvrstana i broj službenika koji rade na tim radnim mestima.
Svrha radnog mesta sadrži objašnjenje zbog čega je, sa stanovišta izvršenja poslova unutrašnje jedinice ili organa, radno mesto potrebno.
Opis svih poslova radnog mesta sadrži opis svih poslova koji se obavljaju na radnom mestu.
Kompetentnost neophodna za radno mesto sadrži znanja, radno iskustvo i veštine koje su potrebne za delotvoran rad na radnom mestu.
Predlog zvanja u koje bi se radno mesto razvrstalo određuje se pošto se sačine svi ostali elementi prethodnog opisa radnog mesta i predstavlja polaznu osnovu za razvrstavanje.
Prethodni opis radnog mesta sastavlja rukovodilac koji je odgovoran za rukovođenje unutrašnjom jedinicom u organu.
Rukovodilac je odgovoran za tačnost podataka u prethodnom opisu radnog mesta i za pravilnost prethodnog opisa radnog mesta.
Prethodni opis radnog mesta sastavlja se na posebnom obrascu
Prethodni opis radnog mesta dostavlja rukovodilac Službi za upravljanje ljudskim resursima, odnosno zaposlenom koji obavlja poslove upravljanja ljudskim resursima (u daljem tekstu: Služba), na dalju analizu, razradu i pripremu.
Rukovodilac organa lokalne samouprave i gradske opštine u kojem ne može da se obrazuje Služba određuje rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice koji će vršiti njene poslove, prava i dužnosti koje ima shodno Zakonu.
Služba proučava sadržinu prethodnog opisa radnog mesta i radi toga prikuplja sve podatke koji su potrebni da bi se ispitala međusobna usklađenost elemenata od kojih se sastoji prethodni opis.
Služba uzima u obzir i stvarno stanje popunjenost radnih mesta u autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini i potreban broj službenika u radnom odnosu na neodređeno vreme, potreban broj pripravnika, broj zaposlenih na određeno vreme u kabinetu izabranog lica, prema odgovarajućem nivou i vrsti stečenog obrazovanja, u odnosu na utvrđeni maksimalan broj zaposlenih, na osnovu usvojenog Kadrovskog plana, u skladu sa Zakonom.
Podaci o stvarnom stanju popunjenost treba da iskažu odnos između sistematizovanih radnih mesta i njihove pokunjenosti na način predviđen Zakonom.
Pošto analizira sadržinu prethodnog opisa radnog mesta, Služba počinje razvrstavanje prethodnog opisa radnog mesta u odgovarajuće zvanje.
Služba izrađuje nekoliko standardnih opisa radnih mesta za svako zvanje da bi se olakšalo razvrstavanje radnih mesta.
Standardni opisi radnih mesta su primeri opisa tipičnih radnih mesta u kojima su sva merila tako ispunjena da se radno mesto može razvrstati u jedno zvanje.
U standardnim opisima radnih mesta svi poslovi koji se rade na tipičnom radnom mestu tako su opisani da primena svih merila na svaki posao omogućava da svaki posao, a time i celo radno mesto budu razvrstani u odgovarajuće zvanje.
Konačni opis radnog mesta sastavlja se pošto se radnom mestu odredi zvanje.
Pored elemenata iz prethodnog opisa radnog mesta, konačni opis radnog mesta sadrži i naziv zvanja u koje je radno mesto razvrstano.
Konačni opis radnog mesta odobrava rukovodilac.
Pravilnikom može biti određeno da na radnim mestima u zvanju višeg savetnika radi najviše do 10% službenika, a u zvanju samostalnog savetnika radi najviše do 20% službenika.
Radna mesta nameštenika opisuju se u pravilniku i razvrstavaju u vrste određene uredbom tako što se shodno primenjuju odredbe uredbe kojom se bliže uređuju kriterijumi za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave i gradske opštine.
Sve navedeno se odnosi na pripremu pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji opštinske uprave. Pored navedenih koraka, načelnik uprave je taj ko tehnički priprema objedinjen predlog pravilnika, koji mogu činiti, pored opštinske uprave, pravobranilaštvo, služba ombudsmana i slično i koji dostavlja Veću na usvajanje.
• Kojim aktom se uspostavlja interno tržište rada u okviru sistema jedinice lokalne samouprave, šta on treba da sadrži i ko ga donosi?
Na osnovu člana 2. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 i 81/2016 - odluka US) sistem lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, čine organi jedinice lokalne samouprave, javne službe, javna preduzeća, pravna lica osnovana od strane tih preduzeća, privredna društva i druge organizacije koje u sistemu lokalne samouprave imaju obavezu prijavljivanja podataka o zaposlenima u Registar, odnosno zaposlene čije se plate, odnosno zarade finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave.
Članom 18. istog Zakona je propisano da u cilju efikasnijeg sprovođenja racionalizacije uspostavlja se interno tržište rada u jedinici lokalne samouprave koga čine zaposleni u svim organizacionim oblicima nabrojani u prethodnoj rečenici.
Popunjavanje nepopunjenih radnih mesta organizacioni oblik može izvršiti sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave na koji se mogu prijaviti zaposleni iz svih organizacionih oblika u sistemu lokalne samouprave.
Shodno Uredbi o internom konkursu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2016), popunjavanje radnog mesta u organizacionom obliku može da se sprovede internim konkursom ako radno mesto nije popunjeno, a koje je utvrđeno pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koje se uklapa u propise o maksimalnom broju zaposlenih i ako su obezbeđena sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih na tom radnom mestu.
Popunjavanje radnog mesta otpočinje donošenjem rešenja o popunjavanju, koje sadrži podatke potrebne za objavljivanje internog konkursa.
Na internom konkursu mogu da učestvuju samo zaposleni na neodređeno vreme u svim organizacionim oblicima u sistemu lokalne samouprave.
Interni konkurs objavljuje organizacioni oblik u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o popunjavanju radnog mesta sa svim podacima potrebnim za objavljivanje.
Organizacioni oblik objavljuje interni konkurs na svojoj internet prezentaciji, na svojoj oglasnoj tabli i na oglasnoj tabli u sedištu jedinice lokalne samouprave.
• Ko je nadležan da odlučuje po žalbama bivšeg gradonačelnika u vezi sa pravima iz radnog odnosa?
Na osnovu člana 172. Zakona žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave je kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.
Funkcioner je, shodno čl. 3. Zakona, izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Gradonačelnik, dakle, spada u red funkcionera.
Dakle, ne postoji drugostepeni organ koji odlučuje o žalbama funkcionera, već funkcioneri koji smatraju da su im povređena prava obraćaju se nadležnom sudu. Navedeno, svakako važi i za funkcionere kojima je prestao mandat.
• Da li u slučaju preraspoređivanja zaposlenih na neodređeno vreme sa jednog radnog mesto na drugo u potpunosti odgovarajuće radno mesto postoji obaveza poslodavca da u rešenju obrazlaže razloge za takvu svoju odluku?
Rešenje u pisanom obliku sadrži uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom sredstvu, potpis ovlašćenog službenog lica i pečat organa ili drugi vid potvrde o autentičnosti. Stoga, rešenje mora da sadrži i obrazloženje.
• Po donošenju novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi, koju vrstu rešenja donosi načelnik uprave?
Shodno čl. 58. Zakona radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
Na osnovu čl. 9. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016) izvršilačka radna mesta razvrstavaju se tako što se na opis svih poslova radnog mesta primene merila za procenu radnog mesta i potom odredi zvanje koje najbolje odgovara radnom mestu.
Zvanja u koja se razvrstavaju radna mesta određena su Zakonom.
Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.
Izuzetno u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje se zvanje viši savetnik.
Nakon donošenja novog pravilnika ili njegove izmene izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad, a o čemu načelnik uprave donosi odgovarajuća rešenja. Pored navedenog rešenja, može se doneti i posebno rešenje kojim se utvrđuje visina plate odnosno visina koeficijenta, ali ovi elementi mogu biti sadržani i u rešenje o raspoređivanju.
• Da li radna mesta administrativno - tehničkog osoblja (poslovnog sekretara, poslovi protokola i sl.), u Kabinetu gradonačelnika za koja se lica primaju na rad na određeno vreme treba da budu sistematizovana u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi?
Shodno čl. 3. Zakona nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavljanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Kabinet gradonačelnika, inače, predstavlja posebnu organizacionu jedinicu unutar uprave, te stoga zaposleni koji obavljaju prateće, pomoćno-tehničke poslove (nameštenici) treba da budu sistematizovani u Pravilniku u unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
• Da li radna mesta pomoćnika gradonačelnika u Kabinetu treba da budu sistematizovana? Kako definisati uslove koje treba da ispunjavaju pomoćnici, obzirom da je moguća njihova češća promena? Da li treba i njima da budu određena zvanja obzirom na to da imaju različiti stepen stručne spreme (jer ukoliko se odrede zvanja, ona povlače i visinu njihove zaradu – međusobno različitu)?
Na osnovu čl. 58. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon i 101/2016 - dr. zakon) statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavljaju pomoćnici predsednika opštine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.).
Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove utvrđene aktom o organizaciji opštinske uprave.
Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine.
U opštinskoj upravi može biti postavljeno najviše tri pomoćnika predsednika opštine.
Na osnovu Zakona o zaposlenima u AP i JLS radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu.
S obzirom da pomoćnike postavlja predsednik opštine i da oni zasnivaju radni odnos u kabinetu, koji je deo opštinske uprave, to dale znači da pomoćnici treba da budu deo Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, ali ne i da treba da im se odrede odgovarajuća zvanja.
• Da li komunalni policajci mogu da budu razvrstani u različita zvanja – viša od zvanja predviđenih za IV stepen stručne spreme, obzirom da neki od njih imaju i diplome fakulteta ili viših škola (VI i VII stepen) i kako definisati uslove i opise za to radno mesto u tom slučaju? Da li mogu da obavljaju iste poslove, imaju isti naziv radnog mesta, a da su različito plaćeni (s obzirom na stepen stručne spreme)?
Shodno članu 32. Zakona o komunalnoj policiji ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009) komunalni policajci moraju da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Dakle, bez obzira što neki od zaposlenih komunalnih policajaca imaju stečeno visoko obrazovanje za obavljanje poslova komunalnog policajca je propisano srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Navedeno dale znači da zaposleni komunalni policajci ne mogu biti različito plaćeni u odnosu na stečeno obrazovanje, već je to moguće usled stečenih drugih, na zakonu zasnovanih razloga.
Izvor: Vebsajt SKGO, 13.09.2017.Naslov: Redakcija