Email Print

PREDLOG ZAKONA O SPORAZUMNOM FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU: PREDVIđENO JE DA NA STRANI POVERIOCA U POSTUPKU FINANSIJSKOG RESTRUKTURIRANJA MOżE DA BUDE JEDNA BANKA I FINANSIJSKA INSTITUCIJA. KADA JE REč O PREDUZETNICIMA, MOżE DA BUDE SAMO JEDNA BANKA


Vlada Republike Srbije je utvrdila Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju (dalje: Predlog zakona) i uputila ga Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje. Ovaj zakon će pomoći privredi da efikasnije restrukturira dugove i samim tim konsoliduje poslovanje firmi, što će smanjiti i iznos nenaplativih kredita.

Predlogom zakona se regulišu uslovi i način sporazumnog finansijskog restrukturiranja kao instrumenta za restrukturiranje dugova. Cilj tog zakonskog akta je poboljšanje izgleda za oporavak poslovanja prezaduženih privrednih društava i preduzetnika.

Nermina Ljubović, direktor sektora za privredni sistem Privredne komore Srbije i član radne grupe za izradu ovog zakona, rekla je da će usvajanje ovog zakona značiti redefinisanje odnosa između privrednog društva u finansijskim problemima i poverilaca, a to su pre svega banke.

"Odnosi se zasnivaju na dobrovoljnosti i poverljivosti i moguć je svaki sporazum kojim se omogućava da posluje privredno društvo i da zatim i servisira obaveze prema poveriocima", rekla je Ljubović.

Ona je podsetila da je 2011. godine donet Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011) i od tada se PKS bavi tim postupkom kao institucionalni posrednik.

"Da bismo unapredili primenu postupka, mi smo sa EBRD realizovali projekat, a jedan od rezultata bila je i analiza zakonodavnog okvira i iskustava u dosadašnjim postupcima. Analiza je između ostalog pokazala i da su iz ovog zakona izostavljeni preduzetnici, a oni su bili zainteresovani da imaju mogućnost da koriste mehanizme iz zakona", objašnjava ona.

Na strani poverioca, nužni uslov je prema Zakonu o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011), bio i da u postupku budu najmanje dve banke, a s obzirom da su iskustva pokazala da mala i srednja društva imaju samo jednu banku i Fond za razvoj, sada je predviđeno da može da bude jedna banka i finansijska institucija. Kada je reč o preduzetnicima, može da bude samo jedna banka.

Treće je, navodi Ljubović, što je zakonom bilo predviđeno obavezno zaključivanje ugovora o mirovanju dugova, a što je nepotrebno u onim slučajevima kada dužnik nije bio u blokadi i kada se videlo da će postupak biti brzo završen.

Ljubović navodi i da je Ministarstvo privrede imalo razumevanja za analizu koju su radili PKS i EBRD i formiralo je radnu grupu da izradi Nacrt zakona koji bi ove neophodne izmene sadržao, što je i učinjeno.

U međuvremenu su, kako je rekla, urađene još dve stvari. Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju za rešavanje problematičnih kredita sa akcionim planom, kojom je predviđeno da se omogući da stečajno zakonodavstvo i postupak sporazumnog finansijskog restrukturiranja u potpunosti budu u funkciji konsolidovanja privrednih subjekata.

Uz ovaj Zakon će ići i izmene stečajnog zakonodavstva, zaključila je Ljubović.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 10.09.2015.