Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



NIS I KINESKA KOMPANIJA CHINA MACHINERY ENGINEERING CORPORATION ZAINTERESOVANE ZA TERMOELEKTRANU U KOVINU


Naftna industrija Srbije i kompanija Čajna mašineri endžiniering korporejšn (China Machinery Engineering Corporation (CMEC) iz Kine zainteresovane su za istražne radove u termoelektrani u Kovinu, gde bi trebalo da budu izgrađeni novi rudnik uglja i nova termoelektrana snage 700 megavata.

Te dve kompanije su zainteresovane da završe istražne radove i da urade projektnu dokumentaciju za izgradnju dva termo bloka od po 350 megavata u Kovinu, rečeno je posle preliminarnih razgovora predstavnika NIS-a i CMEC-a sa ministrom rudarstva Milanom Bačevićem i ministarkom energetike Zoranom Mihajlović.

Ministar Bačević je novinarima rekao da postoje neka sporna pravna pitanja koja se tiču izdavanja istražnih prava, pošto je prethodnih godina jedna bugarska kompanija već uradila elaborat o rezervama uglja u Kovinu, po odobrenju prethodnog Ministarstva rudarstva.

On je izrazio očekivanje da će ta sporna pitanja u najkraćem mogućem roku biti rešena u saradnji ministarstava energetike i rudarstva.

Ministarstvo energetike podržava ulaganja u taj, ali i u druge energetske infrastrukturne projekte u Srbiji, rekla je ministarka Mihajlović i dodala da, ako se brzo reše sporna pitanja u vezi sa istražnim pravima, koje je ostavila prethodna Vlada, može se očekivati da izgradnje termoelektrana u Kovinu počne najranije za godinu dana.

Ona je istakla da je taj projekat u Kovinu jedan od prioriteta ulaganja u energetiku Srbije.

Delegaciju NIS-a u razgovorima u Vladi Srbije predvodio je generalni direktor Kiril Kravčenko, a predstavnike kompanije CMEC predsednik Zhang Ćun.

Prema procenama stručnjaka, u nova termoelektrana u blizini Kovina mogla bi da podmiruje trećinu potreba Vojvodine za električnom energijom.

Na tom području su, prema ranijim istražnim informacijama, procenjene zalihe od oko 276 miliona tona uglja, koje su dovoljne za eksploataciju u narednih 35 godina.

Ugljenokop i elektrana trebalo bi, prema informacijama predstavnika Pokrajine Vojvodine, da se nalaze unutar zaštitnog pojasa, između Kovina i nasipa prema Dunavu, na području gde se nalaze i veliki izvori pitke vode, koji su važni za vodosnabdevanja Banata.

Ekspertski timovi beogradskog Instituta "Jaroslav Černi" i nemačke kompanije LMBV potvrdili su, međutim, da je na tom mestu moguće kopati ugalj, a da se ne zagadi voda.

Istraživanja stručnjaka su, kako su naveli predstavnici Pokrajine, pokazala da bi eksploatacijom uglja kapacitet vodnog resursa bio smanjen za samo jedan odsto, sto je zanemarljivo pošto se radi o obnovljivom izvoru.

Izvor: Tanjug