Email Print

INICIJATIVA ZA VRAĆANJE INSTITUTA SMRTNE KAZNE: STRUčNJACI SU SAGLASNI DA TAKVA KAZNA NEMA PREVENTIVNI EFEKAT, TE DA BI ALTERNATIVA MOGLA DA BUDE DOżIVOTNA ROBIJA. PODSEćAJU I DA JE SRBIJA POTPISNICA MEđUNARODNIH KONVENCIJA O ZABRANI SMRTNE KAZNE


Posle ubistva trogodišnje devojčice u okolini Zaječara, u Srbiji je ponovo pokrenuta inicijativa za uvođenje smrtne kazne, ali su stručnjaci iz različitih oblasti saglasni da takva kazna nema preventivni efekat i da se na nasilje ne sme odgovarati agresijom.

Oni ističu da je Srbija potpisnica međunarodnih konvencija o zabrani smrtne kazne, da ne postoji dokaz da bi to sprečilo nasilje, te da bi alternativa mogla da bude doživotna robija.

Profesor Pravnog fakulteta, Milan Škulić, kaže da je potpisivanje peticije za uvođenje smrtne kazne počiniocima najtežih krivičnih dela, posebno kada su u pitanju deca, ljudska reakcija, ali da je tako nešto nemoguće iz formalno pravnih razloga.

"Srbija je članica Saveta Evrope, a sve države koje su u tom sistemu nemaju smrtnu kaznu kao krivičnu sankciju", rekao je Škulić i dodao da ne treba ni precenjivati značaj smrtne kazne u preventivnom smislu.

Kako kaže, u vreme kada je ona postojala u Srbiji bilo je teških krivičnih dela, dok i u zemljama koje danas imaju takvu kaznu postoje teška krivična dela počinjena prema deci.

"Počinioci nikada ne razmišljaju o kazni koja bi trebala da usledi, već se plaše mogućnosti da budu otkriveni i da delo bude dokazano", rekao je Škulić i dodao da bi alternativa smrtnoj kazni bila kazna doživotnog zatvora, da je postojala inicijativa da se ona uvede, ali da se od toga odustalo.

Škulić smatra da je doživotna kazna zatvora adekvatnija za neke vrste krivičnih dela od postojeće koja predviđa maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina, te da ona najviše liči na nešto što je nekada bila smrtna kazna.

"Lično mislim da je ona u osnovi i humanija za počinioca krivičnog dela, jer onome ko provede decenije u zatvoru vrlo često je život teži i komplikovaniji na slobodi, ako su u poznoj starosi, bolesni. Njima je adekvatnija doživotna kazna nego kazna od 40 godina", kaže Škulić.

On smatra da je država od toga odustala iz straha da ne deluje preterano represivno iako, kako kaže, takve kazne imaju Francuska, Nemačka, Austrija, te da on ne vidi problem zašto ne bi i Srbija.

Pravna savetnica u Yucom-u, Milena Vasić, objašnjava da bi Srbija, ukoliko bi želela da ponovo uvede smrtnu kaznu, morala da menja Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), budući da u članu 24. najvišeg pravnog akta postoji odredba kojom je propisano da je Srbija država bez smrtne kazne.

Ona je podsetila da je smrtna kazna u Srbiji ukinuta 2002. godine, a poslednji put je izvršena 1992. godine.

Vasić navodi da zemlje koje su zadržale tu krivično-pravnu instituciju, poput pojedinih država SAD, Kine, Japana, Saudijske Arabije, Singapura, ne raspolažu statističkim podacima da smrtna kazna na bilo koji način utiče na stopu smanjenja kriminaliteta, bez obzira na to o kojim krivičnim delima se radi.

To znači, dodala je, da ne postoji dokaz da će smrtna kazna na bilo koji način poboljšati situaciju u društvu i biti prevencija nasilju.

"S druge strane, vi smrtnom kaznom rizikujete da osudite i ubijete nekoga ko je možda nevin, jer znamo da nijedan pravosudni sistem nije savršen i da vrlo lako može doći do greške", rekla je Vasić.

Ukazala je da se odgovori na nasilje u društvu mogu tražiti i u drugim naukama, poput sociologije, psihologije, antropologije, a ne nužno u pravnoj represiji.

Direktorka bolnice "Laza Lazarević", neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović, kaže da odgovor na agresiju nikako ne sme biti agresija, jer to rađa samo novu agresiju.

Ideja o tome da se vrati smrtna kazna potpuno je suprotnosti onome što treba činiti, a to je preventivno delovanje, a ne vraćanje primitivizmu, rekla je Đukić Dejanović.

Lekar i bivši poslanik, Dušan Milisavljević, koji je pre dve godine u skupštinsku proceduru uputio Predlog izmena Krivičnog zakonika, smatra da oni koji počine zločin nad decom treba da dobiju maksimalne zatvorske kazne.

Zalaže se i za obavezan registar i javno objavljivanje pedofila, kao i za zabranu njihovog prisustva u blizini vrtića i škola.

Milisavljević je ranije predložio da se u zakon uvede medicinski tretman za pedofile i silovatelje povratnike, koji bi se ogledao u uvođenju androgenih blokada, kao i dodatno uvođenje psihijatrijskog tretmana.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 12.07.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija