ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU: OD 8. JUNA 2016. GODINE ORGANI UPRAVE SU DUżNI DA PO SLUżBENOJ DUżNOSTI BESPLATNO PRIBAVE PODATKE OD DRUGOG ORGANA UMESTO STRANAKA. UKOLIKO SU ORGANU POTREBNI PODACI ZA ODLUčIVANJE O ODREđENIM čINJENICAMA KOJE SE NE NALAZE U SLUżBENIM EVIDENCIJAMA, TADA ćE STRANKE SAME MORATI DA DOSTAVE TRAżENI DOKUMENT, KOJI SE U TOM SLUčAJU PLAćA

Građani koji su ranije podnosili zahtev za ostvarivanje prava na dečji dodatak bili su u obavezi da prilože čak deset dokumenata. Osim izvoda iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu, prijave prebivališta za decu, potvrde o prihodima za tri meseca (od PIO fonda ili poslodavca), uverenja o katastarskom prihodu, službenici su tražili i dokaze o vlasništvu nad nekretninom, poreska uverenja iz mesta rođenja i stanovanja, pa čak i potvrdu o tome da su deca redovni učenici.

Prema Zakonu o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 - dalje: Zakon), ubuduće bi ovaj postupak trebalo da bude maksimalno pojednostavljen tako što je, kako je predviđeno, za ovu proceduru dovoljno doneti ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu.

Sve ostalo bi ta služba trebalo da pribavi sama. Međutim i u ovom slučaju treba naglasiti da su organu možda potrebni podaci za odlučivanje o određenim činjenicama koje se ne nalaze u službenim evidencijama i tada će stranke morati ipak da dostave neki dokument.

Dakle, novi Zakon je dao rešenja, a da li će to i kada zaživeti ostaje da se vidi u praksi.

Kako su rekli u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ovo je postupak koji sigurno neće biti uspostavljen za nedelju-dve nego bi tek vremenom trebalo da se pokažu svi nedostaci koji će u hodu biti otklanjani.

Upravo zbog toga formirana je i Radna grupa pri ovom Ministarstvu koja tek razmatra šta će biti sa podacima ili informacijama od čijeg izdavanja su pojedine državne službe do sada živele.

Rešenje za ovaj problem se još traži i zbog toga se propis ograničava samo na razmenu podataka, a ne i informacija za koje je potrebno vreme da se pribave i za koje će ipak morati da se plati taksa.

Na primer, ukoliko je za neki posao na šalteru potreban dokument o tome da li neko ima prebivalište u Beogradu, pribaviće ga službenik. Međutim ako je potrebno da se priloži dokaz o promenama prebivališta, to više nije podatak nego informacija koja ipak ne može da se dobije besplatno.

Ili podatak o bračnom statusu je besplatan, ali ne i kretanje kroz bračni status, ukoliko nekom to nije prvi brak.

Postavlja se pitanje šta se dešava, na primer, u slučaju kada vlasnica stana, koji se vodi na njeno devojačko prezime, proda nekretninu i napravi kupoprodajni ugovor pod novim, udatim prezimenom.

Novi vlasnik koji želi da upiše nekretninu na svoje ime, po Zakonu o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US i 96/2015), mora da dostavi original ili overenu kopiju izvoda iz matične knjige rođenih ili venčanih, koji služi kao dokaz da je reč o istoj osobi.

Odgovor bi glasio da, prema onom što kaže Zakon, samo dokumenta po službenom zahtevu su besplatna, dok bi u ovom slučaju dokument ipak trebalo da se plati.

Dakle, postavlja se pitanje u kojim slučajevima možemo da računamo na olakšice prilikom završavanja nekih administrativnih poslova?

Tako na primer, u slučaju da neko želi da rekonstruiše, sanira ili adaptira objekat po novom propisu potrebno je da dostavi idejni projekat, dokaz o uplati takse za pravo na zemljište i objekat (jer je reč o dokumentu, a ne podatku), dokaz o uplati republičke i lokalne administrativne takse.

Službenici će u ovom slučaju iz svojih baza pribaviti dokaz o odgovarajućem pravu na zemljište ili objektu iz Republičkog geodetskog zavoda i dokaz iz Javnog preduzeća za izgradnju o doprinosima za uređivanje građevinskog zemljišta.

Ono što su građani najlakše shvatili i što im mnogo znači jesu promene prilikom vađenja nove lične biometrijske karte. U ovom slučaju dovoljno je da donesu pisani zahtev i uplatnice o plaćenim taksama, a službenik je dužan da obezbedi uverenje o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih.

Tako da će umesto 2.254 dinara, koliko su ih do sada koštali izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i takse, sada izvajati 1.100 dinara manje.

Kada je reč o dobijanju jednokratne novčane pomoći za novorođenče dovoljan je samo broj računa u banci, a službenik obezbeđuje izvode iz matične knjige rođenih za svu decu i uverenje o državljanstvu za majku.

Kako pokazuje anketa u opštinama širom Srbije sistem još nije svuda do kraja uspostavljen, a to zavisi pre svega od toga da li je završena planirana digitalizacija podataka koju su opštine već trebale da uspostave.

To, ipak, nije uslov da sistem razmene podataka funkcioniše, jer Ministarstvo, kako kažu, pomaže lokalnim samoupravama da se pripreme za elektronsku komunikaciju koja u ovom trenutku nije nužna.

– Mi smo napisali Zakon tako da bude fleksibilan i da omogući razmenu podataka na onaj način koji to upravi odgovara – faksom, elektronskom poštom ili kurirom - kažu u Ministarstvu.