Email Print

ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA: Pojedine odredbe moraju da se izmene kako bi se zakon uskladio sa evropskim direktivama


O zaštiti intelektualne svojine u Srbiji, njenom značaju za ekonomiju, ali i odsustvu svesti u javnosti o njenoj važnosti u razgovoru za Danas govori Vladimir Marić, pomoćnik direktora za Sektor za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju u Zavodu za intelektualnu svojinu.

- Interesantno je znati da Srbija ima dugu tradiciju zaštite prava intelektualne svojine. Srbija je bila jedna od 11 zemalja osnivača Pariske unije i još 1883. godine potpisala je Parisku konvenciju, koja je i danas na snazi i predstavlja najstariji i najznačajniji međunarodni ugovor iz oblasti prava intelektualne svojine. Prvi propisi iz oblasti znakova razlikovanja, žigova i industrijskog dizajna doneti su takođe u 19. veku. Srbija ima razloga da bude ponosna na svoju tradiciju zaštite prava intelektualne svojine. Naša zemlja je potpisala i sve međunarodne ugovore koje administrira Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) i oni čine deo našeg pravnog sistema - ističe Marić.

  • Koliko su naši propisi danas usklađeni sa zakonima Evropske unije?

- Srbija je potpisala Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom na osnovu kog je na sebe preuzela obavezu da zaštitu prava intelektualne svojine dovede na onaj nivo koji postoji u Uniji. Verujem i siguran sam da smo u tom pogledu na dobrom putu. U oktobru 2012. godine data je veoma dobra ocena od strane Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama u oblasti intelektualne svojine i to ohrabruje. Iako je to veoma važno za Srbiju, još važnije je da sistem postavimo tako da štiti interese naših autora i nosilaca srodnih prava, ali i korisnika autorskih dela.

Čvrsta zaštita prava intelektualne svojine garantuje bolji standard ljudi i plodno je tlo za strane investicije. Intelektualna svojina nije sama sebi svrha. Ona je sredstvo koje može da unapredi našu ekonomiju i učini je konkurentnijom na svetskom tržištu.

Iako su naši propisi iz oblasti intelektualne svojine u velikoj meri već usklađeni sa pravnim tekovinama Evropske unije, izvesne odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima moraju da se izmene kako bi se i taj zakon uskladio sa evropskim direktivama.

Zašto je intelektualna svojina važna za našu ekonomiju?

- Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, na zahtev Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije, angažovala je tim stručnjaka radi izrade studije koliko kreativne industrije - filmska, muzička, softverska industrija, izdavanje štampanih izdanja i druge, koliko, dakle, takve industrije doprinose u stvaranju bruto društvenog proizvoda u Srbiji, koliko ljudi takve industrije zapošljavaju i zašto je našoj zemlji potrebno da štiti prava intelektualne svojine.

Prema nekim preliminarnim podacima, blizu 4,2 odsto bruto društvenog proizvoda naše zemlje dolazi upravo od onih industrija koje neposredno zavise od zaštite prava intelektualne svojine.

 

... Veoma je važan ZAKON O OPTIČKIM DISKOVIMA. U tom zakonu postoji odredba koja kaže da se u prometu ne mogu naći diskovi koji nisu snabdeveni SID kodovima. Sid kod je podatak koja pokazuje koja fabrika je proizvela optički disk. Naši inspektori, policija i komunalna policija, ne moraju više da se zamaraju pitanjem da li se optičkim diskovima vređa nečije autorsko ili srodno pravo. Dovoljno je da provere ima li optički disk sid kod ili ne. Ako ga nema, biće uklonjen iz prometa. To olakšava njihov rad i doprinosi borbi protiv fizičke piraterije.

 

  • A šta se dešava u praksi? Kako stojimo sa primenom propisa?

- Srbija ima propise, tehničke i ljudske kapacitete za sprovođenje tih propisa. Potrebno je da se prione na posao. Potrebno je da najodgovorniji razumeju da je odlučna borba protiv krivotvorenja i piraterije važna za ovu zemlju i da našoj ekonomiji donosi višestruku korist.

Potrebna nam je saradnja privatnog i javnog sektora u ovom segmentu, čvrsta kontrola rada organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, dogovori između organizacija i korisnika u pogledu tarifa naknada za korišćenje autorskih dela. Odnos između organizacija i korisnika svuda je veoma osetljiv i tu Srbija nije nikakav izuzetak. To je jedno od ključnih pitanja autorskog prava kod nas u ovom trenutku.

Bez organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava autori, interpretatori i drugi ne bi mogli da ostvare pravo na naknadu od korisnika, ali ni korisnici ne bi mogli zakonito da koriste muziku, interpretacije i tako dalje. Ključno pitanje je balans između interesa jedne i druge strane.

  • Koje su sankcije za povredu autorskog prava?

- Te sankcije su građansko pravne i krivično pravne.

Zbog povrede autorskog prava, tužilac može tužbom da zahteva više stvari, pored ostalih, uništenje predmeta zaštite, naknadu štete i objavljivanje presude o trošku tuženog.

Krivičnim zakonikom je u članu 199 predviđeno da neovlašćeno umnožavanje autorskih dela predstavlja krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, a ako je umnožavanje učinjeno sa ciljem da se pribavi imovinska korist, onda je predviđena kazna zatvora od tri meseca do pet godina.

Izvor: Izvod iz vesti, http://www.danas.rs, Marija Krtinić