ZAKON O UMANJENJU NETO PRIHODA LICA U JAVNOM SEKTORU: SVI ZAPOSLENI U JAVNOM SEKTORU KOJIMA NIJE NA VREME OBRAčUNAT SOLIDARNI POREZ MOGU DA TRAżE POVRAćAJ NOVCA PREKO SUDA, ALI ćE PRETHODNO MORATI DA PLATE NAMET DRżAVI. SVAKO KO JE REšENJE O TOM POREZU DOBIO POSLE 30. JANUARA 2015. GODINE IMA OSNOVA DA PODNESE TUżBU
Da bi se izborili za pravo da ne plate kasno dostavljeno rešenje o solidarnom porezu iz 2014. godine, zaposleni u javnom sektoru prvo moraju - da plate taj porez. Za svoje pravo moraće naknadno da se izbore - na sudu. Svako ko je rešenje o tom porezu dobio posle 30. januara 2015. godine ima osnova da podnese tužbu.
Solidarni porez koji se naplaćivao tokom prvih deset meseci 2014. godine, još vuče "repove" u 2016. godini. Pojedinima i dalje na kućnu adresu stižu poreska rešenja sa razrezanim iznosima koji, kako su poreznici utvrdili naknadnom kontrolom, nisu na vreme dobro obračunati i naplaćeni. Problem je što su ta rešenja, a reč je o periodu za jul-septembar 2014. godine, obveznicima trebalo da budu uručena najkasnije do 30. oktobra iste te godine, a ne 16 meseci kasnije. Tako izričito navodi Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 108/2013 - dalje: Zakon) kojim je uveden solidarni porez. Oni koji su znali za odredbu da Poreska uprava ima rok od 15 dana za kontrolu i ukupno 30 dana za dostavu rešenja po okončanju svakog tromesečja, pravdu su potražili na sudu - i dobili spor. U tome su prednjačili profesori Beogradskog univerziteta i to baš - Pravnog fakulteta. Prethodno im je Poreska uprava odbila žalbe...
Pitanje je - šta da rade oni koji sada dobiju ovakva rešenja? Na rešenjima, naime, piše da žalbe ne odlažu izvršenje.
- Svaki sudski proces je za sebe. Presuda se odnosi samo na onoga ko je spor vodio - objašnjavaju beogradski advokati. - Ali postoji pretpostavka da bi se ta presuda u sličnom postupku ponovila po principu ponovljenog postupka ili kroz zahtev za ponavljanje postupka. Svi oni kojima rešenja stižu, mogu da se pozovu na tu donetu presudu ili da je stave u prilog odgovoru Poreskoj upravi. Znači ona se ne odnosi na njih, ali bi se ona, po principu presedana, ponovila kada bi i oni pokrenuli postupak.
Uvođenje solidarnog poreza, čini se, donelo je više štete nego koristi. Dok se Ministarstvo finansija ne oglašava povodom još jednog problema nastalog u primeni ovog nameta (nedavno je problem nastao sa objedinjenim naknadama za porodilje koje je država oporezovala, pa se sada ti iznosi vraćaju), u Poreskoj upravi govore da je reč o "obimnom i složenom poslu" i navode:
- Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015 i 15/2016), propisano je da pravo na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Na osnovu toga, Poreska uprava donosi rešenja o utvrđivanju tzv. solidarnog poreza svim građanima kojima isplatilac prihoda nije pravilno obračunao i umanjio neto prihod, a i zbog ravnopravnog tretmana svih fizičkih lica kojima isplatilac prihoda nije pravilno obračunao i umanjio neto prihod. -
Poreska uprava će i u narednom periodu nastaviti da utvrđuje razliku za uplatu neto prihoda po osnovu tzv. solidarnog poreza zaključno sa četvrtim kvartalom 2014. godine. To ne znači da novac neće biti vraćen poreskim obveznicima koji prijave da im je naplaćen solidarni porez na objedinjene zakasnele isplate u jednom mesecu - navode u Poreskoj upravi. Dodaju da se rešenja koja danas dobijaju poreski obveznici odnose na poslednji kvartal 2014, do kada je važio Zakon.
- Donošenju rešenja o utvrđivanju solidarnog poreza prethodi uručenje zapisnika u kome je objašnjen način obračuna. U pitanju je obiman i složen posao koji je, između ostalog, vezan i za razvoj i primenu softverske podrške za donošenje rešenja kao i analizu podataka dobijenih uparivanjem podnetih poreskih prijava i podataka o izvršenim iznosima umanjenja neto prihoda - navode u Poreskoj upravi.
Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru po kome se solidarni porez obračunavao, primenjivao se od 7. decembra 2013. do 1. novembra 2014. godine, na zarade i druga primanja u javnom sektoru iznad 60.000 dinara koja su isplaćena u jednom mesecu.
ZAKON O UMANJENJU NETO PRIHODA LICA U JAVNOM SEKTORU ("Sl. glasnik RS", br. 108/2013)
Utvrđivanje i plaćanje razlike za uplatu neto prihoda
Član 4
Isplatilac prihoda dužan je da obračuna, obustavi i na propisani uplatni račun budžeta Republike Srbije prenese zbir razlika za uplatu obračunatih za svako lice zaposleno u javnom sektoru istoga dana kada ovim licima isplaćuje umanjeni neto prihod.
Po isteku kalendarskog tromesečja, a najkasnije do 15. u prvom mesecu narednog kalendarskog tromesečja, Poreska uprava kontroliše da li je za prethodno kalendarsko tromesečje neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa ovim zakonom.
Ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema odredbama ovog zakona, utvrdiće razliku za uplatu neto prihoda.
Ako je u prethodnom kalendarskom tromesečju neto prihod koji je ostvario zaposleni u javnom sektoru od isplatioca prihoda veći od umanjenog neto prihoda, Poreska uprava rešenjem nalaže fizičkom licu da iznos razlike za uplatu neto prihoda uplati na propisani račun budžeta Republike Srbije u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Poreska uprava donosi rešenje iz stava 4. ovog člana u roku od 30 dana od isteka kalendarskog tromesečja.
Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno u upravnom postupku.
U postupku utvrđivanja, kontrole i naplate razlike za uplatu neto prihoda, na sva pitanja koja ovim zakonom nisu uređena, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.
Izvor: Vebsajt Novosti, S. B. - D. I. K., 10.03.2016.Naslov, Obeležavanje: Redakcija