ZAKON O POREZIMA NA IMOVINU: Rok za uplatu prve rate poreza na imovinu 14. februar 2017. godine. Blagovremenim izmirivanjem poreza obveznici izbegavaju obračun i naplatu kamate, koja se obračunava za svaki dan kašnjenja. Zatezna kamata trenutno iznosi 14 odsto

2017. godine nema pomeranja poslednjeg roka za plaćanje prve rate poreza na imovinu zbog praznika Dana državnosti, tako da građani i pravna lica tu obavezu treba da izmire najkasnije 14. februara 2017. godine. Nadležni podsećaju da je iznos poreske obaveze za prvi kvartal 2017. godine jednak iznosu za poslednji kvartal prema rešenju za 2016. godinu.

Kao i prethodnih godina, nova poreska rešenja Beograđanima će početi da stižu tek u maju. Ako se uporede podaci za 2017. i 2016. godinu o prosečnim cenama kvadrata u glavnom gradu (objavljeni na sajtu novoformiranog Sekretarijata za javne prihode) jasno je da će porez na imovinu za ovu godinu biti uvećan većini vlasnika stanova u Beogradu.

Prema zvaničnoj statistici, na tržištu nekretnina vrednost stanova skočila je u svih osam beogradskih zona i to u proseku za oko pet odsto. To uvećava i poresku osnovica pa tako i iznos koji će građani morati da plate na ime ovog nameta. Interesantno je da ovo povećanje neće doticati samo vlasnike stanova (i kuća) u ekstrazoni na potezu od Slavije do Kalemegdana i Dedinja gde je prosečna cena kvadrata čak i malo pala. Ostali mogu da očekuju uplatnice, ali sa iznosom koji može da bude uvećan maksimalno do dva odsto.

Skupština grada Beograda u novembru prošle godine najavila je novu lokalnu poresku politiku i odlučila da će maksimalno povećanje poreza na imovinu u 2017. moći da bude dva odsto. Od 2012. godine prosečnu cenu kvadrata po zonama određuje promet u jednoj godini i to je osnovica poreza za narednu godinu. Najveće nezadovoljstvo građana izaziva to što im se čini da zvanično procenjena prosečna vrednost nekretnina ne prati realnu vrednost njihove imovine.

Nadležni kažu da svaka novogradnja povećava cenu stanova u toj zoni grada jer se tim nekretninama i najviše trguje. Dovoljno je, ističu, da se u jednom kraju podigne blok novih, komfornih zgrada i to trenutno podiže prosek za tu godinu. To je u Beogradu i većim gradovima, ističu, najprimetnije jer je i promet stanova i kuća najveći.

Kaća Lazarević, predsednica Grupacije posrednika u prometu nekretnina u Privrednoj komori Beograda smatra, da su ovakva objašnjenja daleko od realnosti i da država mora što pre da reformiše poresku politiku. Kaže da su osnovice koje se uzimaju za plaćanje ovog nameta u Beogradu previsoke u odnosu na stvarno stanje na tržištu nekretnina. Ona ističe da cene kvadrata u Beogradu padaju i da sumnja da se kao parametri za određivanje osnovice uzimaju najskuplje kupoprodaje.

– Cene stanova koju vidite u oglasima u realnosti su još niže za 10 do 20 odsto. Ni zoniranje grada nije urađeno kako treba. Pogledajte šta je sve prva zona. Možete da živite u Mutapovoj ulici, ali jedno je ako stanujete u zgradi sa portirom, a drugo ako ste u udžerici. Umanjenje za amortizaciju je minimalno– kaže Lazarević. Podseća da su nadležni zbog pritiska javnosti prošle godine obećali da će promeniti način određivanja zona ali da ni to nije učinjeno.

Opštine i gradovi u Srbiji ove godine imaće prema procenama oko pet milijardi dinara manje u budžetima, koliko će se u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 83/2016), preliti u državnu kasu. Zato će većina njih taj manjak pokušati da nadomesti upravo kroz povećanje poreza na imovinu, kao jednim od svojih najznačajnijih prihoda. Prema pisanju medija, ovogodišnji porez na imovinu u Novom Sadu biće uvećan oko jedan odsto u odnosnu na obaveze iz 2016. godine. U Šapcu će biti jednak prošlogodišnjem jer nije bilo promena na tržištu nepokretnosti. Odlukom gradske poreske uprave u Kragujevcu porez na imovinu biće povećan u ekstrazoni (za oko osam odsto) dok će u ostalim zonama biti smanjen. U Leskovcu su najavili da će visina poreske obaveze ostati ista za više od 80 odsto građana. Iznos na poreskim rešenjima neće se menjati ni u Vranju.

Problem je što manevarskog prostora uglavnom nema jer najveći broj lokalnih samouprava već primenjuje zakonski određenu maksimalnu stopu oporezivanja od 0,4 odsto. Zbog toga pokušavaju da popisom imovine na terenu povećaju obuhvat naplate, čime se stanje u bazama podataka u poreskoj administraciji sve više usaglašava sa realnošću.

Kako je objavljeno 2015. godine, naplata ove obaveze povećana je i do tri puta u devet lokalnih samouprava gde je popisana imovina građana kroz projekat nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Recimo, najviše u Boljevcu za 77 odsto, Velikom Gradištu za oko 66 odsto, Kladovu za 30.

Šef projekta u GIZ-u, Aleksandar Grunauer, izjavio je da švajcarska organizacija za razvoj i saradnju (SDC), koja je u ovom projektu radila zajedno sa GIZ-om, planira od ove godine da kroz edukacije i finansijski podrži novih 30 lokalnih samouprava u Srbiji.

– Građani su obavezni da plaćaju porez, ali su i zainteresovani da vide i gde se taj njihov novac troši. Zato smo se trudili da pomognemo u dijalogu sa lokalnom samoupravom, kako bi proces bio što transparentniji. Da bismo još više osnažili gradove i opštine plan je da naredna faza projekta počne na proleće ove godine – rekao je Grunauer.

Blagovremenim izmirivanjem poreza obveznici izbegavaju obračun i naplatu kamate koja se obračunava za svaki dan kašnjenja.

Zatezna kamata trenutno iznosi 14 odsto godišnje (po zakonu računa se kao zbir referentne kamatne stope NBS, koja je sada četiri odsto, plus 10 procentnih poena).

Građanima koji kasne sa uplatom poreske rate preti i novčana kazna od 5.000 dinara (po jednoj neplaćenoj rati).

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 11.02.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija